|
PROGRAM ETRAN-a 2014
SEKCIJA ZA AKUSTIKU – AK
AK1. Audio
signali, elektroakustika, psihološka akustika Predsedava:
Dragana Šumarac Pavlović, Elektrotehnički fakultet, Beograd Četvrtak, 5. 6, sala 2, 9:30 AK1.1 ODREĐIVANJE PRAVCA NAILASKA SIGNALA POMOĆU MIKROFONSKOG NIZA NA OSNOVU VREMENSKIH KAŠNJENJA Miloš Bjelić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Miodrag Stanojević, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd U ovom radu
biće prikazani postupci za određivanje pravca nailaska zvuk i
izdvajanje akustičkog signala iz željenog prostornog ugla na osnovu
vremenskih kašnjenja signala na mikrofonskom nizu. Algoritam je implementiran na tri tipa
mikrofonskih nizova i izvršena su merenja u realnim sobnim uslovima.
Korišćeni su mikrofonski nizovi koji se razlikuju po broju i rasporedu
mikrofona u prostoru. Prilikom merenja, kao zvučni izvor koji emituje
širokopojasni akustički signal, korišćen je zvučnik. Dobijeni
rezultati pomoću različitih mikrofonskih nizova upoređeni su
za nekoliko scenarija u kojima je menjana pozicija izvora zvuka u odnosu na
mikrofonski niz. AK1.2 POREĐENJE TEHNIKA ADAPTIVNOG LMS BEAMFORMING-A NA MIKROFONSKOM NIZU Miloš Bjelić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Miodrag Stanojević, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Ovaj rad se bavi
principima beamforming-a
mikrofonskih nizova. Konkretno se obrađuje primena LMS algoritma sa
trening sekvencom. Izložen je problem širokopojasnosti akustičkih
signala i njegov uticaj na tehnike beamforming-a.
Detaljno su objašnjeni principi klasičnog uskopojasnog i širokopojasnog
LMS beamforming-a, kao i
modifikacija širokopojasnog algoritma metodom presteering-a. Izvršeno je eksperimentalno testiranje performansi
dva širokopojasna algoritma i prikazani su rezultati merenja. Korišćeni
mikrofonski niz je deo sistema akustičke kamere proizvođača
Brüel & Kjćr i sastoji se od 18 neuniformno prostorno raspoređenih
mikrofona. AK1.3 UTICAJ MORFOLOGIJE VRATA NA TONALNE I SPEKTRALNE KARAKTERISTIKE LAUTE Sonja Krstić, Visoka škola elektrotehnike i računarstva, Beograd Dragan Drinčić, Visoka škola elektrotehnike i računarstva, Beograd Mirko Milošević, Visoka škola elektrotehnike i računarstva, Beograd U radu je
prikazana analiza uticaja oblika vrata u evoluciji klasične laute.
Uočeno je da se kroz muzičke epohe tokom istorije korpus laute nije
mnogo menjao po veličini i obliku, a vrat jeste. Snimanje je
urađeno u audio studiju Visoke škole elektrotehnike i računarstva u
Beogradu. Snimljene su
renesansna lauta, italijanske barokne laute kitarone i arhi-lauta. Na svim
ispitanim lautama instrumentalista je odsvirao sve tonove tonskog opsega.
Analizirane su tonalne i spektralne karakteristike svih odsviranih tonova. Rezultati
analize su prikazani tabelarno i grafički. AK1.4 OCENA KVALITETA ZVUKA ZVONA: ANALIZA REZULTATA SUBJEKTIVNOG TESTA POREĐENJA PO PAROVIMA Iva Salom, Institut Mihajlo Pupin, Beograd Miomir Mijić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Dragana Šumarac Pavlović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Pitanje kako
treba da zvuči „dobro“ zvono i koje su njegove karakteristike veoma je
staro. Pre odgovora na ovo pitanje bilo je potrebno ispitati da li jedno
zvono izaziva isti subjektivni osećaj među različitim
slušaocima i da li se generalno za neko zvono može reći da zvuči
„dobro“ ili „loše“. Da bi se dobio odgovor na ova pitanja sprovedeno je
subjektivno testiranje ocene kvaliteta 10 različitih zvona primenom
dobro poznate metode poređenja po parovima. U radu je prikazana detaljna
analiza rezultata sprovedenog testiranja, koja je pokazala da za
određena zvona postoji jedinstven subjektivni stav. AK2. Građevinska akustika Predsedava: Husnija Kurtović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u
Beogradu Četvrtak, 5. 6, sala 2, 10:30 AK2.1 Rad po pozivu SAVREMENI TRENDOVI U TRETIRANJU ZVUČNE IZOLACIJE U ZGRADAMA Dragana Šumarac Pavlović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Miomir Mijić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd U oblast
zvučne izolacije u zgradama današnjicu karakterišu značajne promene
u pristupu tom zadatku. Nekoliko činjenica je tome doprinelo. Prvo,
promenjen je način posmatranja izolacije i proračuna stanja u
zgradama. To je započeto uvođenjem nekoliko standarda iz serije EN
12354 u kojima se definišu složeni putevi prolaska zvuka između dve
susedne prostorije i shodno tome slooženi postupci prorčauna.
Većina država Evrope uvela je obavezu da se izolacija pri projektovanju
mora proračunavati po tim principima. Drugo, u protekle četiri
godineme odvijala se jedna evropska COST akcija posvećena zvučnoj
izolaciji, u okviru koje je predložena evropska kategorizacija zgrada u
pogledu nivoa zvučne izolacije u njima. Takva kategorizacija, kao pandan
postojećoj kategorizaciji toplotne izolacije, uvodi mogućnost
nekoliko nivoa zvučne zaštite, pa se nivo izolacije u svakoj zgradi
svodi na odluku investitora o željenoj kategoriji, a ne na jednu zakonsku
granicu koju treba zadovoljiti. Najzad, najavljen je novi ISO standard za
proračun merodavne (jednobrojne) vrednosti izolacione moći koji treba
da stupi na snagu 1. januara 2015. godine, i kojim se potpuno menja princip
na kome se zasniva algoritam za njeno izračnavanje. Duhovi su se u
stručnom svetu uzburkali zbog činjenice da će neke standardne
pregradne konstrukcije time radikalno promeniti svoju dosadašnju merodavnu
vrednost. Uzgredno, taj standard uvodi obavezu da se zvučna izolacija
proračunava i meri od 50 Hz, umesto od dodsadašnjih 100 Hz,
što bitno povećava mernu nesigurnost. Sve to zajedno čini da je
današnji trenutak u oblast zvučne izolacije u zgradama veoma buran, u
kome treba razumeti sve aspekte nastalih promena. AK2.2 O LABORATORIJSKOJ I TERENSKOJ IZOLACIONOJ MOĆI PREGRADE Husnija Kurtović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd U ovom radu prikazan je postupak kojim bi se,
koristeći pravila evropske norme EN 12354, moglo od izmerene ili
proračunate laboratorijske izolacione moći neke pregrade (R) doći do njene terenske
vrednosti (Rt). Analiza
pokazuje da ponuđeni obrasci ne daju vrednosti koje odgovaraju praksi. U
radu je prikazan i jedan obrazac za nalaženje Rt koji bi imao svoju logiku, ali ni on ne daje one
vrednosti koje su primenjivane pre pojave norme. Mogućnosti merenja su
ono osnovno što nedostaje, jer i u samoj normi se nekad koriste podaci koje je nametnula praksa. AK2.3 RAZLIKA IZMEĐU VREDNOSTI ZVUČNE IZOLACIJE IZRAČUNATIH KORIŠĆENJEM DETALJNOG I POJEDNOSTAVLJENOG MODELA PREMA EN 12354 Draško Mašović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Miomir Mijić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Standardi EN 12354 definišu dva modela proračuna
izolacije od vazdušnog i udarnog zvuka. Detaljni model koristi se za
proračun vrednosti deskriptora izolacije u, najčešće tercnim,
frekvencijskim podopsezima. Jednobrojne, merodavne vrednosti mogu se zatim
izračunati procedurama datim u ISO 717. Nasuprot tome,
pojednostavljeni model omogućava direktan proračun merodavnih
vrednosti izolacije na osnovu jednobrojnih vrednosti ulaznih parametara proračuna.
Prema navodima u standardu, oba modela daju približno jednake vrednosti i
odstupanja od realnih vrednosti. U ovom radu biće analizirane razlike u
merodavnim vrednostima zvučne izolacije izračunatih
korišćenjem oba modela u zavisnosti od vrste zajedničke i
bočnih pregrada, kao i spojeva između njih. AK2.4 ANALIZA IMPULSNOG ODZIVA PRENOSNOG PUTA IZMEDU DVE PROSTORIJE Dragana Šumarac Pavlović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Miloš Bjelić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Draško Mašović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Miomir Mijić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Predmet ovog rada je analiza karakteristika zvučnog polja koje se uspostavlja u prijemnoj prostoriji kao posledica prolaska zvuka kroz pregradnu konstrukciju i svih bočnih puteva. Specifičnost zvučnog polja u prijemnoj prostoriji posledica je složenog prenosnog puta koji zvuk ima najpre u samoj prenosnoj prostoriji, zatim kroz građevinske elemente i na kraju u prijemnoj prostoriji gde se kao izvori zvuka pojavljuju pregradni elementi. Cilj rada je da se na bazi analize realnih odziva formira simulacioni model koji bi poslužio u objektivnom vrednovanju zvučne izolacije i u procesu auralizacije ovog prenosnog puta za potrebe organizovanja subjektivnih testova za analizu stepena ugrožavanja bukom. AK2.5 RASPODELA ZVUČNOG POLJA NA NISKIM FREKVENCIJAMA U REALNIM PROSTORIJAMA Miomir Mijić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Ivana Ristanović, Visoka škola tehničkih strukovnih studija, Čačak Đorđe Grozdić, Centar za unapređenje životnih aktivnosti, Beograd Miloš Bjelić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Filip Pantelić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Draško Mašović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Aktuelne promene u standardizaciji merenja zvučne izolacije uvode proširenje frekvencijskog opsega u kome se posmatra izolacija ka niskim frekvencijama sve do 50 Hz. U uobičajenim stambenim prostorijama to obuhvata i zonu u kojoj se pojavljuju njihove prve sopstvene rezonance. Zbog toga takva promena unosi povećan problem merne nesigurnosti koja je posledica varijabilnosti zvučnog polja u opsegu ispod 100 Hz. U ovom radu su prikazani rezultati analize raspodele zvučnog polja u realnim boravišnim prostorijama, što znači kada u njima postoji nameštaj i drugi uobičajeni predmeti koji unose difuznost i apsorpciju. Dobijeni rezultati su upoređeni sa rezultatima koji se dobijaju u istim prostorijama kada su prazne. Ova analiza je izvršena na tri načina: simulacijom zvučnog polja pomoću metode konačnih elemenata, merenjem u fizičkom modelu prostorije i u odabranim realnim prostorijama. AK3. Akustika prostorija, fizička akustika Predsedava: Miomir Mijić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u
Beogradu Četvrtak, 5. 6, sala 2, 12:00 AK3.1 ANALIZA IMPULSNOG ODZIVA PROSTORIJE PRIMENOM MULTIFRAKTALA Dragan M. Ristić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Milan Pavlović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Dragana Šumarac Pavlović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Irini Reljin, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd U ovom radu dat
je prikaz mogućnosti za analizu impulsnog odziva prostorije primenom
dostignuća fraktalne teorije. Analiza impulsnog odziva pomoću
multifraktala vršena je sa globalnog i lokalnog stanovišta. U radu se
definišu novi parametri za kvantifikovanje i opis impulsnog odziva zasnovani
na analizi pomoću multifraktala. Rezultati dobijeni korišćenjem
ovih parametara pokazuju prednosti i mane primene fraktalne teorije za
analizu impulsnog odziva prostorije. AK3.2 DETEKCIJA REFLEKSIJA PRIMENOM NELINEARNE OBRADE VIZUALIZOVANOG IMPULSNOG ODZIVA Milan Pavlović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Dragan Ristić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Irini Reljin, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Miomir Mijić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Cilj ovog rada
je ispitivanje mogućnosti primene multifraktala za detekciju ranih
refleksija u početnom delu akustičkog impulsnog odziva prostorije.
Pretpostavka je da signal impulsnog odziva poseduje osobinu
samosličnosti i da se ona može iskoristiti za analizu impulsnog odziva.
Predložena metoda koristi multifraktalnu analizu nad vizuelizovanim impulsnim
odzivom za utvrđuje raspodele vrednosti Hölder-ovih eksponenata.
Dodatnim postupkom segmentacije izdvajaju se one vrednosti Hölder-ovih
eksponenata koje ukazuju na lokalne relativno velike promene spektralne
gustine snage spektrograma impulsnog odziva u vremenu. Vremenske pozicije
selektovanih vrednosti Hölder-ovih eksponenata su iskorišćene u detekciji
vremenskih pozicija značajnih refleksija u akustičkom impulsnom
odzivu prostorije. Dobijeni rezultati potvrđuju dobru efikasnost
predloženog algoritma u detektovanju ranih refleksija. AK3.3 NOVI ALGORITAM ZA MODELOVANJE DIFUZNIH REFLEKSIJA U REJ-TREJSING SIMULACIJI Srđan Bojičić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Ivana Ristanović, Visoka škola tehničkih strukovnih studija, Čačak Dragana Šumarac Pavlović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Akustički kvalitet prostora dominatno je određen
vremenskom raspodelom i strukturom ranih refleksija. Akustički dizajn
prostora za živa izvođenja dominantno se zasniva na kontroli takvih
refleksija. Zavisno od načina rešavanja enterijera, reljef koji se primenjuje
razlikuje se od sale do sale i informacije o njegovim difuznim
karakteristikama najčešće nisu poznate. Jedan od načina za
predikciju ranih refleksija jesu parcijalni fizički modeli ili
simulacija. U ovom radu predstavljen je jedan novi algoritam koji je
realizovan za simulaciju zvučnog polja kao i za predikciju strukture
prvih refleksija sa difuzne površine. Dobijeni rezultati upoređeni su sa
relanim merenjima na fizičkom modelu, kao i sa simulacijom izvršenom
jednim komercijalnim softverom. AK3.4 RASPODELA UGLOVA INCIDENCIJE ZVUČNIH TALASA U PROSTORIJAMA RAZLIČITIH PROPORCIJA Dragana Šumarac Pavlović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Filip Pantelić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Srđan Bojčić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Miloš Bjelić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Zakonistosti
kretanja zvučne energije u zatvorenom prostoru definisani su makro i
mikro geometrijom prostora. Akustičke karakteristike svake prostorije
određene su stepenom ostvarene difuznosti zvučnog polja. U
prostorijama različitog oblika i različitih razmera unutrašnje
površine nisu s jednakom verovatnoćom pogođene zvučnim
talasima i raspodela uglova incidencije nije ista. Ove dve činjenice
imaju uticaja na koeficijent apsorpcije koju u datim uslovima ispoljava
material postavljen na pojedinim površinama, ali isto tako i na izolaciona
svojstva pregrada. U radu su na primeru dve prostorije analizirane raspodele
uglova incidencije zvučnih talasa i verovatnoća pogađanja
površina sa osvrtom na njihov uticaj na proračun zvučne izolacije,
kao i na frekvenciju koincidencije pregradnih konstrukcija. AK3.5 JEDNA REALIZACIJA SISTEMA ZA MERENJE KOEFICIJENTA APSORPCIJE SA IMPEDANSNOM CEVI Ivana Ristanović, Visoka škola tehničkih strukovnih studija, Čačak Miomir Mijić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd U radu je opisana jedna realizacija impedansne cevi koja se
koristi za merenje koeficijenta apsorpcije i impedanse materijala u uslovima normalne
incidencije. Za konstrukciju su iskorišćene cevi jednog starog mernog
sistema „Kuntove cevi“ koje su prerađene za novu namenu. U realizovanom
sistemu uvedena je jedna originalna modifikacija u načinu kalibracije
mikrofona uz primenu posebnog mehaničkog dodatka. Takođe je
analiziran uticaj mehaničke sprege između zvučnika kao
pobuđivača i fizičke strukture cevi na rezultat merenja
koeficijenta apsorpcije. U radu je opisana i softverska aplikacija kojim se
automatski obavljaju merenja i prikazuju rezultati. AK3.6 KOEFICIJENT APSORPCIJE MATERIJALA OD RECIKLIRANE GUME Ivana Ristanović, Visoka škola tehničkih strukovnih studija, Čačak Branko Radičević, Mašinski fakultet, Kraljevo U ovom radu su prikazani rezultati analize apsorpcionih svojstava ploča koji se izrađuju od reciklirane mlevene gume. One su namenjene pokrivanju podova i zidova u specifičnim prostorima kao što su igraonice, sportske hale i slično, a isti materijal se koristi i na otvorenom prostoru (tartan staze). Ploče se izrađuju od čestica mlevene gume između kojih postoje šupljine, pa kao takve spadaju u porozne materijale i zahvaljujući tome imaju izvesna očekivana apsorpciona svojstva. Ploče od reciklirane gume u Srbiji proizvodi fabrika „Tigar a.d. tehnička guma“. U saradnji sa proizvođačem organizovano je merenje apsorpcionih svojstava njihovih proizvoda različitih struktura. Merenje je izvršeno u impedansnoj cevi, a odabrane vrste ploča su testirane i u prostoriji. Analiza je pokazala specifična apsorpciona svojstva ovog materijala koja izlaze iz okvira običnog poroznog materiala.
SEKCIJA ZA ANTENE I PROSTIRANJE – AP
AP1. Antene i prostiranje Predsedava: Miodrag Tasić, Elektrotehnički
fakultet, Univerzitet u Beogradu Ponedeljak, 2. 6, sala 4, 16:00 AP1.1 ПАРАМЕТРИЗАЦИЈА ХЕКСАЕДАРСКИХ ЕЛЕМЕНАТА У МЕТОДИ КОНАЧНИХ ЕЛЕМЕНАТА ВИШЕГ РЕДА У 3Д ЕЛЕКТРОМАГНЕТИЦИ Милош Давидовић, студент докторских студија на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, Лабораторија за радијациона мерења 100, Институт Винча, Универзитет у Београду, 11001 Београд, Србија Ласло Нађђерђ, Лабораторија за нуклеарну и плазма физику 011, Институт Винча, Универзитет у Београду, 11001 Београд, Србија. Милан Илић, Електротехнички факултет, Универзитет у Београду, 11120 Београд, Србија; Department of Electrical and Computer Engineering, Colorado State University, Fort Collins, CO 80523-1373 USA. Параметризација елемената у методи коначних елемената је један од неопходних корака који су потребни за формулацију проблема. Међутим, будући да практично сви доступни софтвери за мешовање (енгл. meshing) користе елементе највише другог реда, проблем параметризације је донекле запостављен у инжињерској пракси. Када се повећа степен функција које користимо за геометријски опис, или ако користимо функције које су део по део дефинисане (као што су то Б-сплајнови) параметризација почиње да игра важнију улогу. У овом раду су представљена два алгоритма везана за параметризацију која су потребна за успешну формулацију методе коначних елемената вишег реда – алгоритам за аутоматску параметризацију хексаедарских елемената и алгоритам за прорачун инверзног геометријског пресликавања из глобалног Декартовог координатног система у локални координатни систем одговарајућег елемента. Практична примена алгоритма је потом приказана на неколико карактеристичних примера микроталасних шупљина. AP1.2 FREKVENCIJSKI SKENIRANI ANTENSKI NIZOVI SA NEUNIFORMNOM AMPLITUDSKOM RASPODELOM Nikola Bošković, Institut za fiziku, Univerzitet u Beogradu, Pregrevica 118, 11080 Pregrevica, Srbija Branka Jokanović, Institut za fiziku, Univerzitet u Beogradu, Pregrevica 118, 11080 Pregrevica, Srbija Aleksandar Nešić, IMTEL Komunikacije A.D. , Bulevar Mihajla Pupina 165b, 11070 Beograd, Srbija U radu je prikazan novi dizajn frekvencijski skeniranog antenskog niza koji se sastoji od osam pentagonalnih dipola različite impedanse. Neuniformna amplitudska raspodela je ostvarena promenom impedansi dipola u odnosu 1:11 tako da je dobijeno slabljenje bočnih lobova veće od 18 dB u celom opsegu skeniranja. Napojna mreža između dipola je projektovana pomoću left-handed ćelija koje povećavaju frekvencijsku zavisnost faznog pomeraja između antenskih elemenata. Left-handed ćelija se sastoji od četiri SRR-a (split-ring resonators) koji su spregnuti sa simetričnim mikrostrip vodom. Dobijen je ugao skeniranja antene od 30 stepena promenom frekvencije u opsegu od 10 GHz do 10.25 GHz (oko 2.5% u odnosu na centralnu učestanost), dok je gain antene 11.5 dBi. AP1.3 POREĐENJE DVE METODE ZA RAČUNANJE INTEGRALA POTENCIJALA U ANALIZI TANKIH ŽIČANIH STRUKTURA Aleksandra Krneta, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Bulevar Kralja Aleksandra 73, 11020 Beograd, Srbija Branko Kolundžija, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Bulevar Kralja Aleksandra 73, 11020 Beograd, Srbija Efikasno i tačno izračunavanje integrala potencijala, posebno u tačkama koje se nalaze u neposrednoj blizini žice, predstavlja jedan o glavnih problema u analizi tankih žičanih struktura baziranoj na korišćenju redukovanog jezgra. U ovom radu su na primeru konstantne raspodele struje duž žičanog segmenta upoređene tri metode: 1) metoda direktne integracije, 2) metoda bazirana na ekstrakciji singulariteta, i 3) metoda bazirana na poništavanju singulariteta. Sve tri metode za numeričku integraciju koriste Gaus-Ležandrove kvadraturne formule, s tim što se u slučaju druge metode numerička integracija vrši posle ekstrakcije kvazi-singularnih funkcija, a u slučaju treće metode posle transformacije koordinata. Numerički rezultati pokazuju: 1) da se transformacijom koordinata za red veličine smanjuje broj integracionih tačaka potreban za datu tačnost, i 2) da se najmanji potreban broj integracionih tačaka postiže korišćenjem ekstrakcije singulariteta, pri čemu je za veće tačnosti potrebno ekstrahovati i veći broj kvazi-singularnih funkcija. AP1.4 PROCENA REFLEKSIVNOSTI PROSTORIJE PRILIKOM MERENJA DIJAGRAMA ZRAČENJA HELIKOIDNE ANTENE Milan Krička, Vojna Akademija, Generala Pavla Jurišića Šturma 33, Beograd Bojan Milanović, Vojna Akademija, Generala Pavla Jurišića Šturma 33, Beograd Nikola Lekić, Vojna Akademija, Generala Pavla Jurišića Šturma 33, Beograd U ovom radu je prikazana procena refleksivnosti prostorije u kojoj se vrši merenje dijagrama zračenja antena. Prostorija čija je refleksivnost procenjena nije u potpunosti obložena apsorberima. Procena je napravljena pomoću softverskog modela helikoidne antene, modelovane u programskom paketu WIPL-d. Napravljena su dva modela helikoidne antene, od kojih jedan predstavlja antenu u slobodnom prostoru, dok su kod drugog modela ubačene refleksije od zida. Zid je modelovan pomoću tanke provodne ploče, odgovarajućih dimenzija, na odgovarajućoj poziciji u odnosu na antenu, u skladu sa situacijom u laboratoriji. Upoređeni su dijagram zračenja antene iz tako dobijenog modela i dijagram zračenja dobijen merenjem u laboratoriji. Dobro poklapanje izmerenog i modelovanog dijagrama zračenja, omogućilo nam da na osnovu rezultata dobijenih iz modela izračunamo nivo reflektovanog talasa i da izvršimo procenu refleksivnosti prostorije. AP1.5 ANALIZA JEDNOSTRUKIH I DVOSTRUKIH SKENIRANIH ANTENSKIH NIZOVA U TALASOVODNOJ TEHNICI Nebojša Vojnović, Institut za fiziku, Univerzitet u Beogradu, Pregrevica 118, 11080 Beograd, Srbija Branko Kolundžija, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Bulevar Kralja Aleksandra 73, 11020 Beograd, Srbija U ovom radu je prezentovana kvalitativna analiza jednostrukih (linearnih) i dvostrukih (planarnih) longitudinalnih antenskih nizova formiranih u talasovodnoj tehnici korišćenjem longitudinalnih proreza kao zračećih elemenata. Analizirana je i jednostavna ekvivalentna šema koja na vrlo dobar način opisuje ponašanje ovih struktura. Rezultati dobijeni elektromagnetskom simulacijom su upoređeni sa onim dobijenim merenjem i dobijeno je dobro slaganje. Demonstrirana je i mogućnost skeniranja nizova po elevaciji i dobijeni su opsezi od 34° za linearni i planarni niz. Takođe je prezentovana i mogućnost skeniranja planarnog niza po azimutu ali u znatno užem opsegu od 7°. AP1.6 OPTIMIZACIJA JAUMANOVIH SLOJEVA U CILJU MINIMIZACIJE RADARSKOG POPREČNOG PRESEKA Jasmin E. Musić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Bulevar kralja Aleksandra 73, 11120 Beograd, Srbija Dragan I. Olćan, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Bulevar kralja Aleksandra 73, 11120 Beograd, Srbija U ovom radu su prikazani osnovni principi realizacije Jaumanovih slojeva koji se koriste za minimizaciju radarskog poprečnog preseka i urađena je numerička optimizacija njihovih parametara. Dati su primeri slojeva koje je moguće koristiti u cilju smanjenja radarskog poprečnog preseka. Realizovani su modeli Jaumanovih apsorbera sa dva, četiri i deset rezistivnih slojeva. Pokazano je kako se sa povećanjem njihovog broja utiče na širokopojasnost. Nakon upoznavanja sa osnovnim principima funkcionisanja ovih struktura, pokazano je kako se mogu primeniti i u praksi, numeričkom analizom modela rakete. Sve neophodne simulacije 2-D i 3-D modela izvršene su u softverskim alatima WIPL-D 2-D i WIPL-D Pro. AP1.7 ELEKTROMAGNETSKA ANALIZA SPREGE IZMEĐU ANTENA NA METALNIM LETELICAMA KORIŠĆENJEM METODE MOMENATA VOĐENE FIZIČKOM OPTIKOM Miodrag Tasić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Bulevar Kralja Aleksandra 73, 11020 Beograd, Srbija Branko Kolundžija, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Bulevar Kralja Aleksandra 73, 11020 Beograd, Srbija Savremeni avioni i helikopteri koriste brojne antenske sisteme, koji rade na učestanostima od nekoliko megaherca do nekoliko desetina gigaherca. Zbog mogućnosti preslušavanja između pojedinih sistema, potrebno je poznavati elektromagnetsku spregu između određenih antena. Sa porastom učestanosti na kojoj se sprega određuje raste i električna veličina problema, pa numerički egzaktne metode za elektromagnetsku analizu postaju neefikasne. U ovom radu prikazaćemo rezultate dobijene korišćenjem ranije predstavljene, aproksimativne, metode momenata vođene fizičkom optikom, dodatno modifikovane radi određivnja elektromagnetske sprege između antena.
SEKCIJA ZA AUTOMATIKU – AU
AU1. Obrada stohastičkih signala Predsedavajući : Radojka Krneta, Univerzitet u
Kragujevcu Utorak, 3. 6, sala 2, 8:30 AU1.1 PARTIKAL I KLASIČNI FILTERI ZA PROCENU TRENUTNE FREKVENCIJE JEDNOKOMPONENTNOG SIGNALA Davorin Mikluc, Univerzitet odbrane u Beogradu, Vojna akademija Milenko Andrić, Univerzitet odbrane u Beogradu, Vojna akademija Srđan T. Mitrović, Univerzitet odbrane u Beogradu, Vojna akademija U radu je prikazan postupak procene trenutnih frekvencija upotrebom IMM algoritma, Kalmanovog filtera sa Singerovim modelom kretanja i Rao-Blackwell-ovog partikal filtera. Nad determinisanim jednokomponentnim signalom kome je dodat usrednjen beli šum izračunat je spektrogram. Na osnovu maksimalne spektralne gustine srednje snage izvršeno je predprocesiranje da bi se formirala merenja za estimatore. Uporedna analiza upotrebljenih filtera je sprovedena kroz izračunavanje korena srednje kvadratne relativne greške po frekvenciji. Za niske vrednosti odnosa signal šum procene trenutne frekvencije signala su značajno bolje primenom partikal filtera u odnosu na klasične filtre. AU1.2 UPOREDNA ANALIZA ESTIMACIJE TRENUTNIH FREKVENCIJA VIŠEKOMPONENTNOG SIGNALA PARTIKAL FILTEROM I IMM ALGORITMOM Davorin Mikluc, Univerzitet odbrane u Beogradu, Vojna akademija Srđan T. Mitrović, Univerzitet odbrane u Beogradu, Vojna akademija Milenko Andrić, Univerzitet odbrane u Beogradu, Vojna akademija U radu su estimirane trenutne frekvencije determinisanog trokomponentnog signala, kojem je dodat beli šum. Formiran je vremensko frekvencijski prikaz spektralne gustine srednje snage signala. Merenja predstavljaju frekvencije, u kojima je maksimalna vrednost spektralne gustine srednje snage. Estimacije su dobijene upotrebom Rao-Blackwell-ovog partikal filtera i IMM algoritma sa metodom globalno najbližeg suseda u predprocesiranju. Rezultati primene upotrebljenih filtera su vrednovani kroz kriterijum koren srednje kvadratne relativne greške po frekvenciji u decibelima. AU1.3 MATEMATIČKI MODELI DOPLEROVIH RADARSKIH EHO SIGNALA Dimitrije M. Bujaković, Univerzitet odbrane u Beogradu, Vojna akademija Milenko S. Andrić, Univerzitet odbrane u Beogradu, Vojna akademija Boban P. Bondžulić, Univerzitet odbrane u Beogradu, Vojna akademija Srđan T. Mitrović, Univerzitet odbrane u Beogradu, Vojna akademija U ovom radu predstavljeni su matematički modeli signala koji se primaju pomoću radara čiji je rad zasnovan na Doplerovom efektu. Zbog svog značaja u daljinskom osmatranju modelovani su radarski signali koji potiču od kretanja vozila, čoveka koji hoda i čoveka koji trči. Verifikacija predloženih modela izvršena je poređenjem osobina modelovanih signala sa realnim radarskim signalima. Upoređivana su standardna odstupanja od centralne Doplerove učestanosti, a za klasu čoveka i perioda koračanja. Ove dve vrednosti su izračunate primenom spektrograma. Dobijeni rezultati potvrđuju valjanost izabranih matematičkih modela. AU1.4 METODA ZA SELEKCIJU ULAZNIH PARAMETARA VEŠTAČKE NEURONSKE MREŽE Miroslav Milovanović, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet Dragan Antić, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet Ljilja Antić, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet Saša Nikolić, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet Marko Milojković, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet Cilj rada je predstavljanje metode za optimizaciju velike baze podataka koja bi se koristila kao ulazni vektor neuronske mreže. Za potrebe simulacije metode izvršeno je predviđanje dnevnog kursa novčane valute jedne zemlje. Metodom analize glavnih komponenti i formiranja matrica međusobnih zavisnosti komponenti izvršena je redukcija parametara u okviru definisanih kategorija. Na taj način dobijen je skup redukovanih parametara na osnovu kojih je ustanovljena njihova međusobna zavisnost i formirane potrebne relacije. Uspostavljene relacije iskorišćene su za formiranje ulaznih vektora veštačke neuronske mreže, što je detaljno opisano u radu. Na kraju su predstavljeni eksperimentalni rezultati formirane neuronske mreže. AU1.5 ANALIZA OSETLJIVOSTI REKURZIVNOG FILTRA SA PREDIKTOROM I-TOG REDA U DPCM SISTEMU Nikola Danković, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet Zoran Perić, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet Stanko Stankov, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet Miroslav Milovanović, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet Dejan Mitić, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet U ovom radu se ispituje parametarska osetljivost rekurzivnog filtra sa prediktorom proizvoljnog reda, koji se sastavni deo jednog DPCM sistema. Izvedeni su korisni zaključci u pogledu osetljivosti na pojedine koeficijente prediktora. S obzirom na veliku važnost podešavanja samih koeficijenata prediktora, važno je znati koliko mala odstupanja od traženih vrednosti utiču na performanse sistema. Validnost izvedenih relacija je potvrđena na konkretnom primeru sistema sa prediktorom petog reda. AU1.6 MODIFIKACIJA PSO ALGORITMA INSPIRISANA MODELOM VAN DER POL OSCILATORA Mirna Kapetina, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu Milan Rapaić, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu Željko Kanović, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu Zoran Jeličić, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu PSO algoritam je optimizacioni algoritam novijeg datuma koji je našao primjenu u rješavanju mnogih problema inženjerske optimizacije. Njegov glavni nedostatak je lošiji kvalitet rezultata ukoliko je inicijalni prostor pretrage daleko od tačke globalnog optimuma. Inspirisani idejom GPSO algoritma, autori su u ovom radu predložili novu modifikaciju algoritma kod koje se dio čestica iz roja kreće po modelu Van der Pol oscilatora, kako bi se obezbjedila bolja pokrivenost prostora pretrage. Performanse ovog novog PSO – Van der Pol algoritma (PSO-VDP) upoređene su sa performansama klasičnog PSO algoritma i GPSO algoritma nad standardnim skupom test funkcija. Dobijeni rezultati jasno pokazuju prednost i efektivnost predloženog algoritma. AU1.6 REKURZIVNA IDENTIFIKACIJA RAZMENJIVAČA TOPLOTE OPISANOG HAMERŠTAJNOVIM MODELOM Vojislav Filipović, Fakultet za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu Univerziteta u Kragujevcu Milan Matijević, Fakultet inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu Vladimir Stojanović, Fakultet za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu Univerziteta u Kragujevcu Matematičko modeliranje razmenjivača toplote sa paralelnim protocima, korišćenjem zakona održanja energije, vodi do modela u formi dve parcijalne diferencijalne jednačine. Međutim, takav model je složen i nepogodan za projektovanje regulatora za razmenjivače toplote. Zato se parcijalne diferencijalne jednačine aproksimiraju nelinearnim diferencijalnim jednačinama. To, dalje, pruža mogućnost da se za modeliranje razmenjivača toplote primeni teorija identifikacije, na osnovu koje se razmenjivač toplote opisuje blok orjentisanim modelom. U ovom radu je taj model predstavljen u formi determinističkog Hamerštajnovog modela, čiji nelinearni deo je opisan polinomijalnom funkcijom ulaza, a linearni deo funkcijom prenosa u diskretnom domenu. Razmatra se opšti slučaj kada je u nelinearnom delu prisutna multiplikativnost ulaza što značajno otežava projektovanje regulatora. Za identifikaciju Hamerštajnovog modela koristi se rekurzivni metod najmanjih kvadrata. AU2. Upravljanje složenim sistemima Predsedavajući: Vera Petrović, Visoka škola
strukovnih studija, Beograd Utorak, 3. 6, sala 2, 16:00 AU2.1 PROJEKTOVANJE PI/PID REGULATORA ZA UPRAVLJANJE UGLOM LOPATICA VJETROGENERATORA VELIKE SNAGE Tomislav B. Šekara, Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu Miroslav R. Mataušek, Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu U ovom radu je analizirano projektovanje PI i PID regulatora za upravljanje uglom lopatica vjetrogeneratora velike snage. Taj problem je aktuelan i veoma složen zbog oscilatorne dinamike procesa i dominantnog transportnog kašnjenja. U dostupnoj literaturi ovaj problem nije riješen na odgovarajući način. Osim toga, u dosadašnjim radovima publikovana su praktično samo rješenja za PI regulator. U ovom radu prikazane su dvije metode za projektovanje PI/PID regulatora: eksperimentalna i optimizaciona procedura sa ograničenjima na robusnost i osjetljivost na mjerni šum. AU2.2 UPOREDNA ANALIZA PADEOVE APROKSIMACIJE I BILINEARNE TRANSFORMACIJE ZA DISKRETIZACIJU PID I FRAKCIONOG PID REGULATORA Milica Borovnjak, Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu U radu su analizirane dve metode diskretizacije kontinualnog PID i frakcionog PID regulatora, dobijenih korišćenjem Pade-ove aproksimacije i bilinearne transformacije. Dat je teorijski osvrt za navedene metode i izvršena je komparativna analiza dobijenih diskretnih sistema prikazom odziva na poremećaj, kao i kratak osvrt na aproksimaciju funkcije prenosa frakcionog PID-a racionalnom funkcijom. AU2.3 FEEDBACK LINEARIZACIJA I UPRAVLJANJE KLIZNIM REŽIMIMA SERIJSKIM DC MOTOROM Miodrag Spasić, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet Darko Mitić, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet Staniša Perić, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet Dragan Antić, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet Saša Nikolić, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet U ovom radu je prikazan postupak feedback linearizacije kako bi se od polaznog nelinearnog modela sistema dobio ekvivalentni linearni model. Za upravljanje serijskim DC motorom, na koji je primenjen pomenuti metod za linearizaciju, projektovana su dva algoritma bazirana na kliznom režimu. Najpre je korišćen kvazi relejni metod, a onda je primenjen i takozvani power rate zakon dosezanja. Takođe, pokazana je sličnost između ekvivalentnog upravljanja i predložene metode linearizacije. Na kraju rada je dat uporedni prikaz dobijenih simulacionih rezultata. AU2.4 UPRAVLJANJE VENTILACIJOM U DINAMIČNIM VAV SISTEMIMA Slađana Lazarević, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu Velimir Čongradac, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu Dubravka Bojanić, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu U ovom radu predstavljena je simulacija upravljanja ventilacijom u dinamičnim VAV (eng. Variable Air Volume) sistemima, tj. u sistemima gde se broj prisutnih osoba menja u vremenu na nivou zone/prostorije i na nivou celog sistema. Broj prisutnih osoba u takvim sistemima nije jedostavno odrediti, pa je zbog toga za detekciju prisustva predložena RFID (eng. Radio-Frequency IDentification) tehnologija. Na osnovu ASHRAE 62.1 standarda, koji opisuje upravljanje ventilacijom na zahtev - DCV (eng. Demand-Controlled Ventilation), i simulacije rada RFID tehnologije određena je potrebna količina svežeg vazduha u sistemima sa i bez kapni na VAV kutijama. Pomoću simulacije pokazano je da je moguće ostvariti uštede oko 10% u sistemu bez, i oko 30% u sistemu sa upravljanjem klapnama VAV kutija. AU2.5 NOVI FREKVENCIJSKI ADAPTIVNI ALGORITAM ZA ANC SISTEME Žarko Zečević, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet Crne Gore Božo Krstajić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet Crne Gore Milovan Radulović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet Crne Gore U radu je dat predlog smanjenja računske složenosti Coupled LMS algoritma. Umjesto u svakoj iteraciji, koeficijenti adaptivnih filtara se ažuriraju periodično. Sa druge strane estimacija gradijenta se vrši u svakom vremenskom trenutku. S ciljem dodatnog smanjenja računske složenosti predložena je implementacija Coupled LMS-a u frekvencijskom domenu. Rezultati simulacija pokazuju da predloženi algoritam brže konvergira i ima manju grešku u stacionarnom stanju od frekvencijskog FxLMS-a i njegovih modifikacija. AU2.6 UPRAVLJAČKO-NADZORNI SYSTEM PROCESA HLORISANJA U VODOVODNIM SISTEMIMA Stanko Stankov, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet Nikola Danković, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet Zoran Icić, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet Miodrag Spasić, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet Dejan Mitić, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet Voda sa raznih vodozahvata i bunara, namenjena humanoj upotrebi, prolazi tretmane u kojima se vrši prečišćavanje i bistrenje. Nakon toga u vodu se, radi dezinfekcije, dozira hlor. U radu je prikazano tehničko rešenje upravljanja i nadzora procesa hlorisanja vode u vodovodnim sistemima. Rešenje je zasnovano na primeni PLC i SCADA konfiguracije, čime je obezbeđen pouzdan rad i optimalna koncentracija rezidualnog hlora. AU2.7 DOPRINOS RAZVOJU DRUŠTVA ZNANJA U SRBIJI KROZ REALIZACIJU IPA PROJEKTA ADRIA HUB Marko Milojković, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet Dragan Antić, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet Darko Mitić, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet Nebojša Jotović, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet Staniša Perić, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet Moderne države teže izgradnji društva zasnovanog na znanju i u tom smislu, IPA projekat ADRIA HUB ima za cilj povezivanje studenata, univerziteta i kompanija u jedinstvenu celinu u kojoj svaka strana ostvaruje mnogobrojne koristi. Ovaj rad je deo aktivnosti na prezentaciji projekta i za svrhu ima da predstavi glavne ciljeve projekta, neke njegove tehničke osnove kao i dosadašnje rezultate.
SEKCIJA ZA ELEKTROENERGETIKU – EE
Predsedava: Andrija Sarić, Fakultet tehničkih
nauka, Čačak Sreda, 4. 6, sala 2, 8:30 EE1.1 ПРОЈЕКТОВАЊЕ ИГБТ ДРАЈВЕРА И ПРИЛАГОДНОГ ИНТЕРФЕЈСА У ДИГИТАЛНО РЕГУЛИСАНОМ ЕЛЕКТРОМОТОРНОМ ПОГОНУ Горан Вуковић, Електротехнички факултет, Универзитет у Источном Сарајеву, Република Српска, Босна и Херцеговина У
раду је
представљена
практична
реализација
ИГБТ
драјвера и
прилагодног
интерфејса
лабораторијске
станице за
микропроцесорско
управљање
електромоторним
погонима.
Захтјеви
који су
стављени
пред ИГБТ драјвер
и прилагодно
коло су били
висока
поузданост
и лако
доступне
компоненте.
Извршено је
пројектовање
: прорачун и
одабир
елемената
ИГБТ драјвера
и
прилагодног
интерфејса.
На крају
рада
приказани
су
експериментални
резултати. EE1.2 РАД АСИНХРОНОГ ГЕНЕРАТОРА МАЛЕ СНАГЕ НА СОПСТВЕНОЈ МРЕЖИ Оливера Живанић Михалоски, Електропривреда Србије, Србија Марко Шућуровић, Факултет техничких наука Чачак, Универзитет у Крагујевцу, Србија Драган Ћетеновић, Факултет техничких наука Чачак, Универзитет у Крагујевцу, Србија Стеван Томић, Факултет техничких наука Чачак, Универзитет у Крагујевцу, Србија Јерослав Живанић, Факултет техничких наука Чачак, Универзитет у Крагујевцу, Србија У
руралним и
неразвијеним
подручијима
потрошачи
су обично
удаљени од
постојеће
мреже.
Уколико
располажу
хидро
потенцијалом,
једно од
поузданих
решења за
напајање
таквих
локација је
изградња
малих
хидроелектрана
у њиховој близини.
Примена
асинхроних
мотора као
генератора
је све већа,
посебно у
случају
микро и пико
хидроелектрана.
Овај рад
приказује
одабир
кондензатора
за
самопобуђивање
асинхроних
генератора
који раде на
изолованој
мрежи, као и
промену
излазних
величина
при оптерећивању
генератора
активним
оптерећењем. EE1.3 SIMULACIJA VEKTORSKI UPRAVLJANOG ASINHRONOG MOTORA NAPAJANOGSTRUJNIM INVERTOROM Ilija Klasnić, Elektrotehnički Institut Nikola Tesla, Beograd, Srbija Radoslav Antić, Elektrotehnički Institut Nikola Tesla, Beograd, Srbija Aleksandar Nikolić, Elektrotehnički Institut Nikola Tesla, Beograd, Srbija Milan Bebić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija Vektorska kontrola, koja omogućava raspregnuto upravljanje fluksom i momentom asinhronog motora, danas je široko rasprostranjena u regulisanim elektromotornim pogonima. Da bi se omogućilo respregnuto upravljanje potrebno
je kontrolisati kompletan vektor struje asinhronog motora. Asinhroni motor
može raditi u širokom opsegu brzina, od nulte pa do višestruko veće od
nominalne. U oblasti do nazivne brzine, najčešće se upravlja tako
što fluks ima konstantnu nominalnu vrednost dok se momentom motora upravlja
promenom struje iq. Za rad pogona u opsegu velikih brzina je potrebno
primeniti tehniku slabljenja polja. Na detaljnom simulacionom modelu ispitane
su statičke i dinamičke karakteristike vektorski upravljanog pogona
sa asinhronim motorom napajanog iz strujnog invertora. EE1.4 ANALIZA UTICAJA PROMENE BRZINE REGULISANOG POGONA SA ASINHRONIM KAVEZNIM MOTOROM NA ZAGREVANJE MOTORA Ilija Jeftenić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija Snežana Buzatov, Elektrotehnički Institut Nikola Tesla, Beograd, Srbija Saša Štatkić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija Rad sa promenljivom brzinom kod regulisanih pogona zahteva primenu motora sa prinudnim hlađenjem. Međutim, vrlo često zbog različitih razloga nije moguće koristiti motor sa prinudnim hlađenjem. Naprimer, zbog nemogućnosti da se obezbede uslovi za prinudnu cirkulaciju fluida za hlađenje, raspoloživog prostora, uticaja okoline, ili cene. U takvim slučajevima se koriste motori sa sopstvenim hlađenjem, ali se tada pri izboru motora moraju uzeti u obzir otežani uslovi hlađenja pri brzinama manjim od nominalne. U ovom radu analiziran je uticaj otežanih uslova hlađenja regulisanog asinhronog kaveznog motora koji se napaja iz frekventnog pretvarača pri brzinama manjim od nazivne na vremensku konstantu zagrevanja motora. Posle odgovarajuće teorijske analize, u radu je prikazana i analiza rezultata koji su dobijeni u laboratorijskim uslovima na regulisanom pogonu sa asinhronim kaveznim motorom koji je opterećen konstantnim opterećenjem. Na karaju su date odgovarajuće preporuke za izbor motora sa sopstvenim hlađenje za pogon sa promenljivom brzinom. EE1.5 MODELOVANJE ATMOSFERSKIH PRENAPONA NA NADZEMNIM VODOVIMA Mladen Banjanin, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija i Elektrotehnički fakultet u Istočnom Sarajevu, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina Milan S. Savić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija Jovana Tuševljak, Elektrotehnički fakultet u Istočnom Sarajevu, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina U radu su predstavljeni neki aspekti modelovanja dalekovoda
u svrhu proračuna atmosferskih prenapona. Analiziran je uticaj
različitih modela elemenata na rezultate proračuna i vrijednost
struje u kanalu groma koja izaziva pojavu povratnog preskoka na dalekovodu.
Elementi su modelovani u skladu sa međunarodnim standardima i
naučnim radovima koji se bave ovom problematikom. Uočen je veliki
uticaj primijenjenog modela preskočne karakteristike vazdušne izolacije
na vrijednost struje u kanalu groma koja izaziva povratni preskok na
dalekovodu. Pri tome se došlo do zaključka da V-t krivu kao model
preskoka na vazdušnoj izolaciji treba izbjegavati zbog velikih odstupanja
rezultata u poređenju sa drugim modelima. Određen je optimalan broj
raspona dalekovoda koji se treba analizirati prilikom kreiranja ekvivalentne
šeme. EE1.6 PRORAČUN POTREBNE ENERGETSKE APSORPCIONE MOĆI ODVODNIKA PRENAPONA PRI DELOVANJU ATMOSFERSKIH PRENAPONA Dimitrije Rozgić, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu, Srbija U radu je
prikazan postupak izbora metaloksidnog odvodnika prenapona (MOP) prema
uputstvima datim u katalozima kompanije Siemens.
Apsorbovana energija metaloksidnog odvodnika prenapona je računata
programskim paketom EMTP-ATP. Analizirano je energetsko naprezanje
metaloksidnog odvodnika prenapona jedne realne transformatorske stanice.
Razvijeni su trofazni i monofazni simulacioni modeli. EE2. Elektroenergetika II Predsedava: Dejan Reljić, Fakultet tehničkih
nauka, Novi Sad Sreda, 4. 6, sala 2, 11:30 EE2.1 ZAVISNOST KORELACIJE I REGRESIJE IZMEĐU PRETPROBOJNE STRUJE I PROBOJNOG NAPONA MEĐUKONTAKTNOG PROSTORA VAKUUMSKIH PREKIDAČA OD TIPA SKLOPNE OPERACIJE Uroš Kovačević, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija Dragan Brajović, Viša škola tehničkih strukovnih studija, Čačak, Srbija Bratislav Iričanin, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija Saša Đekić, Elektro Doboj, Elektroprivreda Republike Srpske, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina Miloš Vujisić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija Predrag Osmokrović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija Određivanje korelacije i regresije su statistički metodi koje se primenjuju ako se istovremeno meri nekoliko slučajnih promenljivih na istom ispitnom uzorku i ispituje njihova eventualna međusobna povezanost. Analiza korelacije razmatra da li uopšte postoji linearna zavisnost između merenih statističkih uzoraka i koliko je ona jaka, prema koeficijentu korelacije. Analiza regresije ispituje, na osnovu statističkih uzoraka, mogućnost postojanja veze, s jedne strane između mernih slučajnih promenljivih, a s druge strane između slučajnih promenljivih i parametara. U radu se vrši ispitivanje korelacije i regresija između slučajnih veličina pretprobojna struja i probojni napon u međukontaktnom prostoru vakuumskih prekidača. Parametar su sklopne operacije koje dovode do zavarivanja kontakata i raskidanja zavarenih kontakata. Ispitivanja se vrše pod dobro kontrolisanim laboratorijskim uslovima na komercijalnim vakuumskim prekidačima različitih proizvođača sa CuCr kontaktima. EE2.2 STOHASTIČKI PRISTUP PREDIKCIJI PARAMETARA SPEKTRA GASA SLOBODNIH ELEKTRONA SMEŠE PLEMENITIH GASOVA PRI MALIM PRITISCIMA I MEĐUELEKTRODNIM RASTOJANJIMA Koviljka Stanković, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija Dragan Brajović, Viša škola tehničkih strukovnih studija, Čačak, Srbija Bratislav Iričanin, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija Mališa Alimpijević, Elektrodistribucija Jagodina, Elektroprivreda Srbije, Srbija Dejan Despotović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija Uroš Kovačević, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija Svaki gas može se smatrati gasnom smešom čija je jedna komponenta gas slobodnih elektrona. Sve komponente gasnih smeša van električnog polja ponašaju se u skladu sa kinetičkom teorijom gasova i imaju Maksvelov spektar po energijama. U slučaju slabojonizovanih monoatomskih smeša u slabim električnim poljima, nenaelektrisane i naelektrisane gasne smeše imaju, takođe, Maksvelov spektar. Tako i gas slobodnih elektrona u smešama plemenitih gasova (tj. monoatomskih gasova) ima Maksvelovu raspodelu (do koje dolazi usled energetskog balansa energije prenete od polja i energije izgubljene u elestičnim sudarima elektron—neutralni atom ili elektron—elektron). Ovaj uslov neznatno se narušava u slučaju proboja gasa Tausendovim mehanizmom, tj. za vrednosti proizvoda pd (pritisak puta međuelektrodno rastojanje) u blizini Pašenovog minimuma. U radu su najpre izvedeni jonizacioni koeficijenti za smešu plemenitih gasova polazeći od pretpostavke da za gas slobodnih elektrona važi Maksvelova raspodela. Posle toga je, na bazi tako izvedenih jonizacionih koeficijenata i uslova za proboj Tausendovim mehanizmom, izveden uslov za proboj. U eksperimentalnom delu rada biće merena vrednost dc probojnog napona gasnih smeša plemenitih gasova. Parametri eksperimenta su procentualni sastav smeše gasova, pritisak smeše gasova i međuelektrodno rastojanje. Fitovanjem eksperimentalno određene zavisnosti probojnog napona od proizvoda pd prethodnog izvedenim uslovom za proboj, biće određivana ekvivalentna temperatura i srednja energija Maksvelovog spektra gasa slobodnih elektrona. EE2.3 ANALIZA ENERGETSKE EFIKASNOSTI OBJEKATA SA ALTERNATIVNIM IZVORIMA ENERGIJE U SOFTVERU REVIT 2014 Gradimirka Popović, Fakultet tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici, Univerzitet u Prištini, Srbija Nebojša Arsić, Fakultet tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici, Univerzitet u Prištini, Srbija Mile Petrović, Fakultet tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici, Univerzitet u Prištini, Srbija Ratko Ivković, Fakultet tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici, Univerzitet u Prištini, Srbija U radu je prikazana analiza osnovnih karakteristika objekta koje utiču na energetsku efikasnost. U programu Revit 2014 je dat grafički prikaz analize energetske efikasnosti objekta sa alternativnim izvorima energije u zavisnosti od lokacije i materijala objekta. Pomoću ovog programa korisnik može sam da kreira alternativne izvore energije i u zavisnosti od mesta na kome se posmatrani objekat nalazi on računa godišnju energetsku efikasnost objekta. Program daje odličnu uporednu analizu isplativosti objekta kada su detaljno definisana svojstva materijala koji su korišćeni u odnosu na izabrane alternativne izvore. EE2.4 ELEKTROENERGETSKI SISTEM EU I PLANIRANJE ELEKTROENERGETSKOG SISTEMA Hamza Šehović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Sarajevu, Bosna i Hercegovina Željko Jurić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Sarajevu, Bosna i Hercegovina Električna energija je tekovina modernog društva. Rast i razvoj bilo kog društva je nezamisliv bez organizovanja proizvodnje i potrošnje električne energije. Mnoga društva već danas imaju problem sa nedostatkom električne energije i traže načine kako pokriti taj deficit i osigurati normalan daljnji razvoj. Cilj nije samo proizvesti električnu energiju, već treba ispuniti osnovne zadatke koji nalažu proizvodnju koja će biti ekonomski efikasna, čista i sigurna sa aspekta čovjeka i okoline. U ovom svijetlu dolazi do stvaranja velikih elektroenergetskih sistema i globalizacije kako u proizvodnji, tako i u prenosu i potrošnji električne energije. U skladu s tim, ovaj rad daje prikaz osnovnih karakteristika elektroenergetskog sistema EU i daje smjernice za planiranje elektroenergetskog sistema u skladu s opisanim činjenicama.
SEKCIJA ZA ELEKTRIČNA KOLA, ELEKTRIČNE
SISTEME
EK1. Sistemi
za obradu podataka Predsedava: Irini
Reljin, Elektrotehnički Fakultet Univerziteta u Beogradu Četvrtak, 5. 6, sala 4, 12:45 EK1.1 ČISTOĆA KVARCNE PLOČICE SC REZA NAMENJENIH ZA OSCILATOR OCXO 10 SC Dragi Dujković, Elektrotehnički Fakultet Univerziteta u Beogradu U radu je opisan novi tehnološki postupak za postizanje dobre čistoće kvarcnih pločica SC reza namenjenih za oscilatore OCXO 10 SC tipa. Ovaj postupak se pored pločica SC reza, uz malu modifikaciju, može koristiti i za obradu pločica AT reza. OCXO (Owen Controlled Crystal Oscilator) tip oscilatora se u ovom slučaju koristi za GPS sinhronizaciju digitalnog televizijskog signala DVBT2. EK1.2 STRUKTURA TANKIH METALNIH FILMOVA KRISTALNIH JEDINKI SC REZA Dragi Dujković, Elektrotehnički Fakultet
Univerziteta u Beogradu Da bi kristalne jedinke imale kontakt, neophodno je naneti tanak sloj elektrode na njenu površinu. Struktura tankih metalnih filmova nastalih isparavanjem i kondenzacijom u vakuumu u većini slučajeva bitno se razlikuje od strukture masivnog metala. Opisan je metoda za postizanje dobre strukture tankih metalnih filmova za kvalitetne kristalne jedinke SC reza, koje su namenjene za visokokvalitetni OCXO tip oscilatora. EK1.3 UTICAJ DINAMIČKIH PROMENA NA SJEDINJAVANJE VIDEO SEKVENCI Rade Pavlović, Vojnotehnički institut, Beograd,
Srbija U radu su dati različiti pristupi sjednjavanja video sekvenci i njihovi rezultati na bazi ulaznih sekvenci. Prvo je izvršena analiza postojećih algoritama za sjedinjavanje mirnih slika i izabrano najefikasnije rešenje, koje je kasnije primenjeno na sjedinjavanje video sekvenci. Za određivanje uspešnosti sjedinjavanja korišćene su standardne mere za dinamičku procenu koristeći zajedničke informacije i gradijentne informacije. Pri tome su uzeti i rezultati subjektivnih testova, kako bi se uzeo u obzir i uticaj krajnjih korisnika. Metode su testirane na većem broju različitih scenarija.
SEKCIJA ZA ELEKTRONIKU – EL EL1. Elektronski sistemi Predsedava: Branko Dokić, Elektrotehnički fakultet,
Banja Luka, Bosna i Hercegovina Уторак,
2. 6, sala
5, 16:00 EL1.1 TEHNIČKO REŠENJE ZA ZAŠTITU PRIVATNOSTI U NOVIM ELEKTROENERGETSKIM MREŽAMA ZASNOVANO NA OPTIMALNOM BALANSU IZMEĐU PRIVATNOSTI I FUNKCIONALNOSTI Srđan Đorđević, Elektronski fakultet u Nišu, Univerzitet u Nišu Slobodan Bojanić, Universidad Politecnica de Madrid, Španija U ovom radu razmatra se probem zaštite privatnosti u smart grid mreži. Rad daje pregled najznačajnijih postojećih rešenja za zaštitu privatnosti korisnika napredne elektroenergetske mreže. Ispitana je mogućnost realizacije postupka za zaštitu privatnosti koje se zasniva na uspostavljanju kompromisa između funkcionalnosti i privatnosti. Jednostavan način da se ostvari optimalan odnos funkcionalnosti i privatnosti je potiskivanje određenih frekvencijskih komponenti napona. EL1.2 METODA VERIFIKACIJE HARDVERSKE IMPLEMENTACIJE ALGORITMA ZA ŠIFROVANJE AES Bratislav Planić, Jaćimović Nikola, Centar za Primenjenu Matematiku i Elektroniku, Ministarstvo Odbrane R. Srbije U radu je predstavljena metoda verifikacije kriptološkog algoritma AES (Advanced Encryption Standard) koji je implementiran u VHDL (Very high speed integrated cicuit Hardware Description Language) jeziku na razvojnoj ploči Xilinx Spartan SP605 – Evaluation board. U ovoj metodi koriste se i sledeći elementi : logički analizator LA-5080, razvojno okruženje Xilinx ISE Design Suite i razvojno okruženje Microsoft Visual Studio 2010 za programski jezik C. EL1.3 KONTRONA LOGIKA ZA PRAĆENJE I PRIKAZ REZULTATA TENISKOG MEČA Sandra Ilijin, Predrag Petković, Elektronski fakultet u Nišu, Univerzitet u Nišu U ovom radu predloženo je jedno rešenje kontrolne logike za automatsko praćenje i prikaz rezultata teniskog meča. Cilj je da se maksimalno pojednostavi proces evidentiranja poena time što će sudija tasterima ili kontrolnom palicom da registruje takmičara koji je dobio poen, a ostalu obradu podataka preuzima predloženi sistem. Opisan je postupak projektovanja primenom ASIC i SASIC tehnologije. ASIC varijanta projektovana je korišćenjem ADK alata, koji nudi Mentor Graphics, u CMOS tehnologiji AMI05 proizvođača Alcatel Microelectronics. Za projektovanje u SASIC tehnologiji korišćen je Quartus II softver. Na kraju sintetizovano je kolo na FPGA čipu EP2C35F672C6 iz proizvodnog programa Altera. EL1.4 MONOFAZNI SISTEM ZA DETEKCIJU POTROŠAČA KOJI PREDSTAVLJAJU IZVOR HARMONIJSKIH IZOBLIČENJA U ELEKTROENERGETSKOM SISTEMU Dejan Stevanović, Inovacioni centar naprednih tehnologija, ICNT, Niš Predrag Petković, Elektronski fakultet u Nišu, Univerzitet u Nišu U ovom radu biće opisan sistem za pouzdanu detekciju izvora harmonijskih izobličenja baziran na modifikovanom standardnom elektronskom brojilu. Sistem je implementiran na Alterinoj DE2 razvojnoj ploči. U kombinaciji sa već postojećim elektronskim brojilima ovaj sistem omogučava distributeru električne energije preciznu detekciju prisustva nelinearnih potrošača u elektrodestributivnoj mreži. Simultano, omogućeno je tačno lociranje potrošača koji predstavljaju izvor harmonijskih izobličenja. Sitem je zasnovan na primeni Budeanove jednačine za izračunavanje snage izobličenja. Ova veličina se pokazala kao najbolji indikator prisustva izvora harmonijskih izobličenja (nelinearnih potrošača). Rezultati merenja koji su prikazani u ovom radu za različite tipove potrošača potvrđuju ispravnost predloženog koncepta i funkcionalnost samog sistema. EL1.5 PODEŠAVANJE IZLAZNIH VELIČINA ISPRAVLJAČKOG SISTEMA Dragana Petrović, Iritel a.d. Beograd Miroslav Lazić, Iritel a.d. Beograd Bojana Jovanović, Iritel a.d. Beograd Zoran Cvejić, Iritel a.d. Beograd U ovom radu biće opisan sistem za pouzdanu detekciju izvora harmonijskih izobličenja baziran na modifikovanom standardnom elektronskom brojilu. Sistem je implementiran na Alterinoj DE2 razvojnoj ploči. U kombinaciji sa već postojećim elektronskim brojilima ovaj sistem omogučava distributeru električne energije preciznu detekciju prisustva nelinearnih potrošača u elektrodestributivnoj mreži. Simultano, omogućeno je tačno lociranje potrošača koji predstavljaju izvor harmonijskih izobličenja. Sitem je zasnovan na primeni Budeanove jednačine za izračunavanje snage izobličenja. Ova veličina se pokazala kao najbolji indikator prisustva izvora harmonijskih izobličenja (nelinearnih potrošača). Rezultati merenja koji su prikazani u ovom radu za različite tipove potrošača potvrđuju ispravnost predloženog koncepta i funkcionalnost samog sistema. EL2.
Modelovanje, simulacija, testiranje i verifikacija Predsedava:
Milunka Damnjanović, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu Sreda, 4. 6, sala 5, 10:30
EL2.1 ПОЛИНОМ СА РАЗЛОМЉЕНИМ СТЕПЕНИМА КАО АКТИВАЦИОНА ФУНКЦИЈА ПЕРЦЕПТРОНА, SPICE МОДЕЛ Mиона Андрејевић Стошовић, Марко Димитријевић и Ванчо Литовски, Електронски факултет у Нишу, Универзитет у Нишу У
досадашњој
пракси
коришћене
су различите
активационе
функције
вештачког
неурона
односно
перцептрона.
Међу њима
најпознатије
су одскочна,
линеарна,
логистичка
и звонаста
(Гаусова).
Њихова
одлика је да
користе
експоненцијалне
функције и
тиме у извесној
мери
успоравају
израчунавања.
У специјалном
случају
када треба
да се имплементирају
у облику
аналогног
или дигиталног
кола, оне
постављају
озбиљне
захтеве пред
пројектантом
кола. Слично,
када треба да
се
имплементирају
у SPICE
симулатору
ове активационе
функције
намећу
потребу за
употребом
функционалног,
а не
електричног
описа. Полиноми
са
разломљеним
степенима
се већ дуго
користе при
моделовању
електронских
компонената.
Њима је
могуће
апроксимирати
карактеристике
које су
конвексне
на горе или
конвексне
на доле, па
употреба
оваквих
полинома не
само да
омогућава
већу
флексибилност
већ, у неким
случајевима,
је
незаобилазна.
У овом раду
по први пут
биће
уведена ова
нова
активациона
функција и
биће
приказан SPICE модел
перцептрона
чија је
активациона
функција
типа y=xa/k. На
примерима
различитих
побудних
сигнал биће
демонстрирана
својства
нове активационе
функције.
EL2.2 SINTEZA GENERATORA DISKRETNIH PERIODIČNIH SIGNALA BAZIRANOG NA IIR FILTRIMA Miljan Petrović, Elektronski fakultet u Nišu, Univerzitet u Nišu U ovom
radu izvešćemo matemačiki model generatora proizvoljne
periodične sekvence, to jest, diskretnog periodičnog signala. Pri
tome koristićemo osobine z-transformacije
signala i IIR (Infinite Impulse Response – filtri sa beskonačnim impulsnim
odzivom) filtara. Takođe, biće predstavljeno par načina
hardverske realizacije ovog sistema. S obzirom na beskonačan impulsni
odziv korišćenih sistema, izvršena je analiza uslova rada generatora,
kao i jednostavan princip ograničavanja trajanja izlaznog signala i
dovođenja sistema u nulto početno stanje. EL2.3 DINAMIČKI MODEL BOOST KONVERTORA NAMENJEN PROCEDURALNIM PROGRAMSKIM JEZICIMA Milan Baltić, PD Elektrosrbija, Kraljevo Milan Ponjavić, Elektrotehnički Fakultet, Univerzitet u Beogradu U radu je
prikazana metodologija izvođenja nelinearnog dinamičkog modela
boost konvertora i rezultati simulacije. U prvom delu rada izloženo je
izvođenje jednačina modela bez aproksimacija dok je u drugom delu
izvršeno poređenje sa referentnim modelom. Izvedeni model je upotrebljiv
prilikom projektovanja konvertora kao i u edukaciji u oblasti energetske
elektronike. EL2.4 АНАЛИЗА ПРЕНОСНИХ ФУНКЦИЈА АНАЛОГНИХ ФИЛТАРА УПОТРЕБОМ ПРОГРАМСКОГ ЈЕЗИКА PYTHON Миљана Милић и Ванчо Литовски, Електронски факултет у Нишу, Универзитет у Нишу Филтри
сигнала су
један од
најраспрострањенијих
подсистема
телекомуникационих
и
електронских
система. У
обради
сигнала филтар
је
подсистем
који има
задатак да
из спектра
сигнала
потисне
нежељене
компоненте
независно
од њиховог
порекла. У
овом раду
представљен
је развој
интерактивног
софтерског
пакета који
служи за анализу
преносних
функција
филтара при
чему се ту
подразумева
израчунавање
и графичко
представљање
модула, фазе
и групног
кашњења у
фреквенцијском
домену, као и
временског
одзива на
импулсну и
одскочну
функцију.
При томе ће
бити
екстараховни
и
најважнији
параметри
фреквенцијског
и
временског
одзива како
би се
генерисала
и
квантитативна
слика о
перформансама
функције
која се
анализира. У
овом раду
биће дати
резултати
који се
односе на
анализу
преносних
функција
аналогних
филтара при
чему ће се
као улазни
подаци прихватати
полови и
нуле
функције.
Као софтверска
платформа
коришћен је
језик Python који подржава
објектно-оријентисани
и функционални
стил
програмирања. EL2.5 TESTIRANJE STANDARDNE AND ĆELIJE OTPORNE NA BOČNE NAPADE Milena Stanojlović, Inovacioni centar naprednih tehnologija, ICNT, Niš Vančo Litovski, Predrag Petković, Elektronski fakultet u Nišu, Univerzitet u Nišu U ovom
radu biće predstavljeni rezultati testiranja NSDDL AND ćelije (No
Short-circuit current Dynamic Differential Logic) koja je deo biblioteke
ćelija otpornih na na napade preko sporednih kanala. Rečnik
defekata biće kreiran na osnovu ponovljenih simulacija za svaki defekt,
koji se posebno unosi u kolo. Verifikacija će pokazati stepen ranjivosti
ćelije u prisustvu defekta. Ispitivaće se uticaj defekata, tipa
prekid i kratkak spoj, na logičku funkciju kola kao i struju napajanja.
Ćelija je projektovana u CMOS TSMC035 tehnologiji korišćenjem
Mentor Graphics alata. EL2.6 LOGIČKA VERIFIKACIJA I PROJEKTOVANJE KOLA ZA TESTIRANJE IP BLOKA MIKROKONTROLERA Borisav Jovanović, Elektronski fakultet u Nišu, Univerzitet u Nišu Dejan Mirković, Elektronski fakultet u Nišu, Univerzitet u Nišu Milunka Damnjanović, Elektronski fakultet u Nišu, Univerzitet u Nišu U ovom
radu detaljno je objašnjen postupak verifikacije projekta, globalna šema i
rad ugrađenih kola koja omogućavaju postupak testiranja IP bloka
mikrokontrolera. IP blok koristi standardni 8051 skup instrukcija.
Projektovani mikrokontroler deo je složenog integrisanog sistema na čipu
i koristi se da nadgleda rad drugih delova čipa. Rad mikrokontrolera
proverava se kroz SPI interfejs različitim asemblerskim programima. EL2.7 POREĐENJE
ELEKTRIČNIH KARAKTERISTIKA MOS I VDMOS TRANZISTORA NAPREZANIH JAKIM
ELEKTRIČNIM POLJEM Sanja Aleksić, Elektronski fakultet u Nišu, Univerzitet u Nišu Dragan Pantić, Elektronski fakultet u Nišu, Univerzitet u Nišu MOS i
VDMOS tranzistori izloženi naprezanju dovođenjem visokih napona na
kontakt gejta menjaju svoje električne karakteristike: napon praga VT, transkonduktansu gm, struju curenja IL i struju u oblasti zasićenja ISAT, jer se pri tome na međupovršini Si/SiO2
i u balku oksida i poluprovodnika generišu defekti, koji u mogu biti i
naelektrisaniili menjati svoje stanje naelektrisanosti. Ovo dodatno
naelektrisanje u strukturi komponente utiče na raspodelu potencijala,
pokretljivost nosilaca, kao i na generaciono-rekombinacione procese. U ovom
radu je izvršena analiza uticaja generisanih defekata (centara zahvata) i
poređenje električnih karakteristika MOS i VDMOS tranzistora, pri
čemu je pokazano da defekti generisani u balku poluprovodnika imaju daleko
veći uticaj na karakteristike snažnih VDMOS tranzistora, s obzirom na to
da kod njih struja, posle proticanja kroz kanal, većim svojim delom
protiče verikalno kroz epitaksijalni sloj i supstrat ka kontaktu drejna.
Simulacije kompletnih tehnoloških nizova za proizvodnju i električnih
karakteristika tipičnog MOS tranzistora (lch=0.4mm, dox=10nm) i standardnog VDMOS tranzistora snage (lch=1mm, dox=60nm), realizovane su korišćenjem procesnog
simulatora ATHENA i simulatora električnih karakteristika ATLAS koji su
sastavni deo Silvaco TCAD softverskog paketa.
SEKCIJA ZA BIOMEDICINSKU TEHNIKU – ME
ME1. Biomedicinska tehnika Predsedava: Dejan Popović, Elektrotehnički
fakultet, Univerzitet u Beogradu Utorak, 3. 6, sala 5, 15:30 ME1.1 ALGORITAM ZA PROCENU RASPODELE RADIOFARMAKA U MALIM LEZIJAMA NA DINAMSKIM SCINTIGRAFSKIM SNIMCIMA, Milica M. Janković, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija Vera Miler-Jerković, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija Ana Koljević
Marković, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije Beograd Dejan B. Popović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija Cilj istaživanja
je razvoj algoritma za vizuelizaciju raspodele vezivanja radiofarmaka u
lezijama na osnovu analize dinamskih krivih u malim regionima od interesa na
scintigrafskim snimcima. Algoritam je implementiran u LabVIEW (National Instruments, Texas, Austin)
softverskom okruženju i obuhvata sledeće korake: iscrtavanje matrice malih
regiona (6 x 6 mm) oko organa koji se ispituje; proračun dinamskih
krivih u regionima tih matrica; izdvajanje svih “sumnjivih” regiona, tj.
regiona u kojima dinamska kriva ne opada eksponencijalno; analiza korelacije
dinamske krive“sumnjivog” regiona sa krivama susednih regiona; izdvajanje
reprezentativne dinamske krive za “sumnjivu” regiju primenom Principal Component Analysis tehnike;
i vizuelna interpretacija raspodele radiofarmaka u “sumnjivom” regionu i
okolini. Primena algoritma je dokazana na podacima koji su snimljeni na
slučaju sa histopatološki dokazanim paratiroidnim adenomom. ME1.2 VALIDACIJA GAMMAKEY SISTEMA Milica M. Janković, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija Miloš Petrović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija Vojislav Antić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija i Centar za nuklearnu medicinu, Klinički centar Srbije, Beograd, Srbija Cilj rada je primena IAEA (eng. International Atomic Eneregy Agency, Austria) i NEMA (eng. National Electrical Manufacturers Association, USA) procedura testiranja kontrole kvaliteta nuklearne instrumentacije na GammaKey sistem razvijen u Laboratoriji za Biomedicinsku Instrumentaciju i Tehnologije (BMIT), na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. GammaKey sistem je razvijen za potrebe akvizicije, arhiviranja i obrade slika sa analognih gama kamera. Analiziran je uticaj GammaKey sistema na ukupnu prostornu rezoluciju, linearnost, uniformnost i brzinu brojanja g-fotona gama kamera/računar sistema. Kašnjenje u akviziciji i gubici g-fotona su ispitani paralelnim radom GammaKey sistema sa MicroDELTA sistemom (Siemens Gammasonics Inc., Illinois). Izmerena ukupna prostorna rezolucija gama kamera/GammaKey sistema je 3 mm, maksimalna brzina brojanja impulsa oko 200 000 impulsa/s, integralna uniformnost centralnog dela vidnog polja je 4.3 %, “mrtvo vreme” GammaKey sistema je 2.35 ms. Utvrđeno je da GammaKey sistem ne unosi kašnjenje u akviziciji, nema gubitke g-fotona i ne narušava tehničke performanse same gama kamere.
SEKCIJA ZA METROLOGIJU – ML
ML1. Merne metode Predsedava: Platon Sovilj, Fakultet
tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu Ponedeljak, 2. 6, sala 3, 15:15 ML1.1 ANALIZA ERP P300 KOMPONENTE PRIMENOM ERPLAB SOFTVERA Milan Milovanović, Vojno medicinska akademija, Beograd, Platon Sovilj, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu ERPLAB predstavlja softversko okruženje u kojem se, namenski kreiranim Matlab funkcijama, analiziraju evocirani potencijali ERP (event related potential) CNS-a (centralnog nervnog sistema). U pozadini ovog paketa je EEGLAB softver u kojem su memorisani skupovi EEG (elektroencefalografskih) podataka. Pomoću korisnički orijentisanog grafičkog ERPLAB interfejsa, vrši se obrada uskladištenih originalnih kontinualnih EEG podataka, u cilju dobijanja informacija o karakteristikama ERP-a. Merenjem pika amplitude i latencije ERP talasa izražava se reakcija CNS nakon primenjene stimulacije. Analizom izmerenih vrednosti pika i latencije ERP-a bolesne osobe i komparacijom tih parametara sa uobičajenim vrednostima karakterističnim za zdravu osobu, moguće je dijagnostikovati prirodu obolenja. Analiza obrađenih ERP talasnih oblika se realizuje u ERPLAB okruženju verzije 3.0.2.1. ML1.2 RAZVOJ MODELA ZA STOHASTIČKO DIGITALNO MERENJE EOG SIGNALA Jelena Đorđević-Kozarov, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu Dejan Mitić, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu Platon Sovilj, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu Vladimir Vujičić, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu Dragan Radenković, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu U ovom radu je prikazan model za stohastičko digitalno merenje (SDM) nestacionarnog biomedicinskog signala. Kao primer takvog signala uzet je elektrookulografski (EOG) signal. Model je realizovan korišćenjem programskog paketa Matlab. Dobijeni rezultati simulacije su zadovoljavajući. ML1.3 UTICAJ MJERENJA IZLAZNIH NAPONA AC/DC TERMOPRETVARAČA NA NJIHOVO POREĐENJE Slavko Vukanić, Tehnički opitni centar, Beograd Zoran Knežević, Tehnički opitni centar, Beograd Milana Nikolić, Tehnički opitni centar, Beograd Rad sadrži analizu uticaja merenja napona na izlazu AC/DC termopretvarača na rezultate etaloniranja automatizovanim sistemom, realizovanim u Laboratoriji za primarne etalone električnih veličina Tehničkog opitnog centra. ML2. Merni instrumenti i sistemi Predsedava: Dragan Denić, Elektronski fakultet,
Univerzitet u Nišu Ponedeljak, 2. 6, sala 3, 17:30 ML2.1 ISPITIVANJE AVIONSKOG VARIOMETRA Želimir Nedović,
Tehnički opitni centar, Beograd Dragan Lazić, Tehnički
opitni centar, Beograd Vitomir Mrvaljević, Tehnički opitni centar, Beograd U radu je prikazan opis avionskog variometra i način na koji se on ispituje u Tehničkom opitnom centru (TOC). ML2.2 MERENJE KOEFICIJENTA STOJEĆEG TALAS POMOĆU PROREZANIH MERNIH VODOVA Ivica Milanović, Tehnički opitni centar, Beograd Neda Milivojčević, Tehnički opitni centar, Beograd U ovom radu predstavljena je metoda merenja koeficijenta stojećeg talasa (u daljem tekstu KST) prilikom etaloniranja različite merne opreme. Metoda merenja je zasnovana na sistemu sa prorezanim mernim vodom. Pored metode realizovane u Tehničkom opitnom centru Vojske Srbije, prikazana je procena merne nesigurnosti. ML3. Merna nesigurnost Predsedava: Ivan Župunski, Fakultet tehničkih
nauka,Univerzitet u Novom Sadu Utorak, 3. 6, sala 3, 8:30 ML3.1 ETALONIRANJE MERILA BROJA OBRTAJA Vitomir Mrvaljević,
Tehnički opitni centar, Beograd Dragan Lazić, Tehnički
opitni centar, Beograd Jasminka Jelisavac, Tehnički opitni centar, Beograd Pri etaloniranju merila broja obrtaja jedna od karakteristika koja se određuje je reletivna greška pokazivanja broja obrtaja. U radu će biti prikazan etalon, digitalni tahogenerator, NEGRETI model 10074 koji može da generiše i obezbedi stabilne zadate brojeve obrtaja, metoda i procedura određivanja greške merenja. ML3.2 ETALONIRANJE NAIZMENIČNOG ELEKTRIČNOG NAPONA KOD KALIBRATORA Zoran Knežević, Tehnički
opitni centar, Beograd Slavko Vukanić, Tehnički
opitni centar, Beograd Milana Nikolić, Tehnički opitni centar, Beograd Predmet ove analize je etaloniranje naizmeničnog električnog napona (AC napon) i određivanje merne nesigurnosti etaloniranja u Sektoru za metrologiju u Tehničkom opitnom centru. Dat je primer proračuna merne nesigurnosti za naizmenični električni napon od 10 V i 1 kHz za kalibrator Fluke 5500A. ML3.3 VALIDACIJA ALTERNATIVNOG ISPITNOG MESTA Aleksandar M. Kovačević, Tehnički opitni centar, Beograd Ljubiša Tomić, Tehnički opitni centar, Beograd Ivana Kostić, Tehnički opitni centar, Beograd Nenad Munić, Tehnički opitni centar, Beograd U radu je prikazano merenje polja zračenja na alternativnom ispitnom mestu koje predstavlja otvoren prostor. Merenje je izvršeno sa ciljem da se uporede krive slabljenja alternativnog ispitnog mesta sa teoretskom krivom slabljenja u slobodnom prostoru. Na taj način, pokazali bi valjanost alternativnog ispitnog mesta za merenje polja zračenja. ML3.4 ANALIZA MERNE NESIGURNOSTI ETALONIRANJA ODNOSA DELJENJA DC NAPONA KOD DELITELJA DC NAPONA Milana Nikolić, Tehnički
opitni centar, Beograd Zoran Knežević, Tehnički
opitni centar, Beograd Slavko Vukanić, Tehnički opitni centar, Beograd U radu je dat postupak merenja pri etaloniranju odnosa deljenja DC napona kod delitelja DC napona metodom poređenja sa referentnim etalonom u Tehničkom opitnom centru – Sektor za metrologiju (TOC – SM). Poseban naglasak je dat na proračun merne nesigurnosti etaloniranja odnosa deljenja DC napona. ML3.5 ETALONIRANJE LINIJSKIH MERNIH PRETVARAČA DUŽINE IZRAĐENIH OD LINEARNOG POTENCIOMETRA NA BAZI PROVODNE PLASTIKE Dragan Lazić, Tehnički
opitni centar, Beograd Mirjana
Mladenović, Tehnički opitni centar, Beograd Vitomir Mrvaljević, Tehnički opitni centar, Beograd Ovaj rad ima za cilj da da zapažanja u vezi postupaka etaloniranja linijskih mernih pretvarača izrađenih od provodne plastike i klasičnih linijskih mernih pretvarača izrađenih na bazi žičanog tela. U radu je prikazana metoda etaloniranja linijskog mernog pretvarača izrađenog od linearnog potenciometra na bazi provodne plastike. ML3.6 ETALONIRANJE KONVERTERA FREKVENCIJE HP 11793A Neda Milivojčević, Tehnički opitni centar, Beograd Ivica Milovanović, Tehnički opitni centar, Beograd U ovom radu je predstavljen metod etaloniranja konvertera (mešača) frekvencije HP 11793A, kao sastavnog dela sistema HP 8902S, uz odgovarajući proračun merne nesigurnosti. ML3.7 ANALIZA MERNE NESIGURNOSTI ETALONIRANJA KLIMA KOMORA Mirjana Mladenović, Tehnički opitni centar, Beograd U radu je dat prikaz metode etaloniranja prazne (neopterećene) klima komore za temperaturu i prikaz analize merne nesigurnosti.
SEKCIJA ZA MIKROELEKTRONIKU I OPTOELEKTRONIKU – MO
MO1. Mikroelektronika i MEMS Predsedava: Zoran Prijić, Elektronski
fakultet, Univerzitet u Nišu Ponedeljak, 2. 6, sala 5, 15:30 MO1.1 MODELIRANJE I PSPICE SIMULACIJA NBTI EFEKATA KOD VDMOS TRANZISTORA Miloš
Marjanović, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet, Aleksandra
Medvedeva 14, 18000 Niš Danijel
Danković, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet, Aleksandra Medvedeva
14, 18000 Niš Aneta Prijić,
Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet, Aleksandra Medvedeva 14, 18000 Niš Zoran Prijić,
Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet, Aleksandra Medvedeva 14, 18000 Niš Vojkan
Davidović, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet, Aleksandra
Medvedeva 14, 18000 Niš Nebojša
Janković, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet, Aleksandra Medvedeva
14, 18000 Niš U ovom radu prikazani su rezultati modeliranja i simulacije NBTI efekata kod p-kanalnih VDMOS tranzistora snage. Na osnovu eksperimentalnih rezultata, modelirana je promena napona praga i transkonduktanse usled NBT naprezanja i implementirana u PSPICE model tranzistora IRF9520. Definisanjem vrednosti napona praga pre NBT naprezanja i zadavanjem vremena naprezanja dobijaju se natpragovske prenosne karakteristike sa odstupanjima u granicama od 1.33% do 11.25% u odnosu na merene rezultate. MO1.2 MOBILNA EKSPERIMENTALNA POSTAVKA ZA ODREDJIVANJE NAPONA PRAGA VDMOS TRANZISTORA SNAGE Aleksandar Ilić, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet, Aleksandra Medvedeva 14, 18000 Niš Zoran Prijić, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet, Aleksandra Medvedeva 14, 18000 Niš Aneta Prijić, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet, Aleksandra Medvedeva 14, 18000 Niš Vojkan Davidović, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet, Aleksandra Medvedeva 14, 18000 Niš Danijel Danković, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet, Aleksandra Medvedeva 14, 18000 Niš Ninoslav Stojadinović, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet, Aleksandra Medvedeva 14, 18000 Niš U ovom radu prikazana je eksperimentalna postavka za odredjivanje napona praga VDMOS tranzistora snage realizovana pomoću standardnih laboratorijskih instrumenata. Opisan je metod kao i korisnički interfejs i njegove funkcionalnosti. Upoređene su specifikacije instrumenata iskorišćenih za realizaciju sistema sa specijalizovanim uredjajem za određivanje parametara poluprovodničkih komponenata Agilent 4156C, a zatim su upoređeni eksperimentalni rezultati dobijeni upotrebom ova dva sistema.
MO2. nanoETRAN Predsedava: Zoran Jakšić, IHTM, Univerzitet u Beogradu Ponedeljak, 2. 6, sala 5, 17:30 MO2.1 POVEĆANJE KAPACITIVNOSTI Li-JONSKIH BATERIJA PREVLAČENJEM ELEKTRODA TANKIM METAL-OKSIDIMA Stevan Armaković, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za fiziku, Trg D.Obradovića 4, 21000 Novi Sad, Vojvodina – Srbija Jovan P. Šetrajčić, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za fiziku, Trg D.Obradovića 4, 21000 Novi Sad, Vojvodina – Srbija Igor J. Šetrajčić, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za fiziku, Trg D.Obradovića 4, 21000 Novi Sad, Vojvodina – Srbija Branko Markoski, Univerzitet u Novom Sadu, Tehnički fakultet „M.Pupin“, Đ.Đakovića bb, 23000 Zrenjanin, Vojvodina – Srbija U radu su predstavljeni rezultati istraživanja ponašanja fononskog podsistema u ultratankim prevlakama kakve se nanose na elektrode u Li-jonskim baterijama i povećavaju efikasnost jonskog transporta, odnosno kapacitivnost baterije. Metodom Grinovih funkcija i numeričkom analizom (pomoću paketa Mathematica) pokazano je da u ultratankim filmovima dolazi do pojave pojačanog mehaničkog oscilovanja kristalne rešetke i formiranja stojećih talasa, čime fononi podstiču oslobađanje na elektrodama zarobljene jone i povećavaju efikasnosti jonskog provođenja. Pored toga, uočeni su i pozitivni temperaturski efekti. MO3.
Optoelektronika Predsedava: Ljubiša Tomić, Tehnički opitni centar Vojske Srbije
u Beogradu Ponedeljak, 2. 6, sala 5, 9:00 MO3.1 POREĐENJE PRORAČUNATIH I IZMERENIH DALJINA DISKRIMINACIJA CILJA TERMOVIZIJSKIH SISTEMA Ivana Kostić,
Tehnički opitni
centar, Vojske Srbije u Beogradu, Vojvode Stepe 445, 11000, Srbija Мladen
Antonić, Vojna akademija, Pavla Jurišića Šturma 33, 11000, Srbija Vesna
Damnjanović, Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu,
Đušina 7, 11000 Beograd, Srbija Bojan
Milanović, Vojna akademija, Pavla Jurišića Šturma 33, 11000, Srbija Ljubiša
Tomić, Tehnički opitni centar, Vojske Srbije u Beogradu, Vojvode
Stepe 445, 11000, Srbija Minimalno razloživa temperaturna razlika (MRTD) prestavlja najvažniji parametar kvalitativne vrednosti termovizijskih sistema iz kojeg se mogu proračunom proceniti daljine diskriminacije (detekcije, prepoznavanja i identifikacije) cilja. U ovom radu su opisani teorijski i eksperimentalni aspekti laboratoriskog merenja krive MRTD kamere FLIR SC620, na osnovu kojih su, primenom Johnson-ovih kriterijuma, dobijene procene daljina diskriminacije vojnika u stojećem stavu. Kako bi se izvršila provera dobijenih rezultata procene, izvršeno je merenje daljina diskriminacije u terenskim uslovima. Upoređeni su i analizirani ovako dobijeni rezultati i donešen je zaključak o tačnosti procene. MO3.2 PRIMENA IMPULSNE TERMOGRAFIJE ZA ISPITIVANJE ALUMINIJUMSKIH I PLEKSIGLAS TEST UZORAKA SA PERIODIČNOM STRUKTUROM DEFEKATA Ljubiša Tomić, Tehnički opitni centar, Vojske Srbije u Beogradu, Vojvode Stepe 445, 11000, Srbija Vesna Damnjanović, Rudarsko–geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Đušina 7, 11000 Beograd, Srbija Aleksandar Kovačević, Tehnički opitni centar, Vojske Srbije u Beogradu, Vojvode Stepe 445, 11000, Srbija Dragan Knežević, Vojnotehnički institut, Vojske Srbije u Beogradu, Ratka Resanovića 1, 11030 Beograd, Srbija Katarina Savić, Vojnotehnički institut, Vojske Srbije u Beogradu, Ratka Resanovića 1, 11030 Beograd, Srbija U radu su predstavljeni rezultati nedestruktivnog ispitivanja test uzoraka aluminijumskih i pleksiglas ploča metodom impulsne infracrvene termografije. Ispitivani uzorci na različitim dubinama sadrže periodične defekte u obliku šupljina kružnog oblika različitih dijametara i dubina. Detekcija defekata kao i određivanje njihovih dimenzija vršena je analizom termograma uz korišćenje specijalno razvijenog numeričkog modela za obradu podataka.
SEKCIJA ZA MIKROTALASNU TEHNIKU, TEHNOLOGIJU I SISTEME – MT
MT1.
Mikrotalasna tehnika, tehnologija i sistemi Predsedavaju:
Aleksandar Nešić, Branka Jokanović Četvrtak, 5. 6, sala 4, 8:30 MT1.1 MINIJATURIZACIJA FILTARA REALIZOVANIH POMOĆU REZONATORA SA DVE REZONANTNE UČESTANOSTI KORIŠĆENJEM VIŠESLOJNE TEHNIKE Ana M.
Plazinić, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Kragujevcu,
Čačak, Srbija Milka M.
Potrebić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu,
Beograd, Srbija Dejan V.
Tošić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd,
Srbija U radu je
predstavljen nov postupak implementacije mikrotalasnog filtra realizovanog
pomoću rezonatora sa dve rezonantne učestanosti. Filtar je
projektovan u višeslojnoj tehnici. Struktura se sastoji od dva dielektrična
sloja, koja su razdvojena jednom provodnom ravni. Polovine rezonatora filtra,
nalaze se na različitim stranama dielektričnih slojeva. Predložena
realizacija filtra je namenjena za kompaktnu implementaciju mikrotalasnih
naprava, čime se postiže smanjenje površine zauzeća štampane
pločice za oko 50%, uz očuvanje karakteristika filtra.
Trodimenzionalno elektromagnetsko modelovanje predloženog filtra realizovano
je u softverskom alatu WIPL-D Pro. MT1.2 TALASOVODNI REZONATORI SA DVE REZONANTNE UČESTANOSTI REALIZOVANI U E I H RAVNI Marija Mrvić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija Snežana Stefanovski, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija Milka M.
Potrebić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu,
Beograd, Srbija Dejan V.
Tošić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd,
Srbija U radu su
prikazani primeri talasovodnih rezonatora koji su realizovani pomoću
polutalasnih rezonatora u obliku kvadrata sa prorezom na štampanim
pregradama. Pojedinačne pregrade su postavljene u pravougaoni talasovod,
u različitim ravnima, a njihovim ukrštanjem dobija se talasovodni
rezonator sa dve rezonantne učestanosti. Odziv svakog od talasovodnih
rezonatora sa jednom pregradom analizira se u zavisnosti od parametara
kvadratnog rezonatora sa prorezom, kako bi se ispitao uticaj
pojedinačnih rezonatora na odziv rezultujućeg ukrštenog rezonatora,
primenjenog za realizaciju talasovodnog rezonatora sa dve rezonantne
učestanosti. MT1.3 ELEKTROMAGNETSKI INDUKOVANA TRANSPARENCIJA U ASIMETRIČNOJ STRUKTURI SPLIT-RING REZONATORA U TALASOVODU Emilija Petronijević, Institut za fiziku, Univerzitet u
Beogradu, Beograd, Srbija Branka Jokanović, Institut za fiziku, Univerzitet u
Beogradu, Beograd, Srbija Vojislav Milošević, Institut za fiziku, Univerzitet u
Beogradu, Beograd, Srbija U ovom radu je analizirana elektromagnetski indukovana transparencija u antisimetričnoj i asimetričnoj strukturi split-ring rezonatora u pravougaonom talasovodu na G-opsegu. Split ring rezonatori su direktno pobuđeni magnetnim poljem talasovoda koje je normalno na njihovu ravan. Ova struktura u normalnim okolnostima predstavlja nepropusnik opsega. Zahvaljujući destruktivnoj interferenciji između dva para pogodno spregnutih split-ring rezonatora, u inače nepropusnom opsegu se javlja uzak propusni opseg izuzetno malog slabljenja i velikog Q faktora (preko 500). Ovakva struktura ima veliki potencijal za realizaciju izuzetno selektivnih filtera i struktura sa usporavanjem talasa. MT1.4 ANALITIČKO MODELOVANJE KOEFICIJENTA TRANSMISIJE NA VODU SPREGNUTOM SA SPLIT-RING REZONATOROM Vojislav Milošević, Institut za fiziku, Univerzitet u
Beogradu, Beograd, Srbija Branka Jokanović, Institut za fiziku, Univerzitet u
Beogradu, Beograd, Srbija Radovan Bojanić, Institut za fiziku, Univerzitet u
Beogradu, Beograd, Srbija U ovom radu predstavljamo analitički pristup za određivanje koeficijenta transmisije metamaterijala na bazi vodova, koji se sastoji od mikrostrip linije spregnute sa “split ring” rezonatorom. Naš pristup polazi od ekvivalentne šeme jedinične ćelije, ali odstupa od standardnog određivanja parametra transmisije (S21) na način koji nam omogućava da, ne smanjujući red aproksimacije, dobijemo mnogo jednostavnije analitičke izraze nego što je to inače slučaj. MT1.5 MODELOVANJE ASIMETRIČNOG SPLIT-RING REZONATORA SPREGNUTOG SA MIKROSTRIP VODOM POMOĆU EKVIVALENTNE ŠEME Radovan Bojanić, Institut za fiziku, Univerzitet u
Beogradu, Beograd, Srbija Branka Jokanović, Institut za fiziku, Univerzitet u
Beogradu, Beograd, Srbija Vojislav Milošević, Institut za fiziku, Univerzitet u
Beogradu, Beograd, Srbija Francisco Medina, Department of Electronics and Electromagnetism, Faculty of Physics, University of Seville, Seville Francisco Mesa, Department Applied Physics 1, University of Seville, Seville, Spain Prikazano je modelovanje split-ring rezonatora sa asimetričnim položajem procepa (ASRR), koji je spregnut sa mikrostrip vodom pomoću ekvivalentne električne šeme. Predložene su dve ekvivalentne šeme koje se sastoje od jedne i dve P-ćelije ali sa istim brojem nezavisnih parametara, koje se mogu koristiti za modelovanje ovakvih struktura. Analizirani su ASRR-ovi kvadratnog oblika kod kojih se asimetrični procep nalazi u paralelnoj ili normalnoj grani u odnosu na mikrostrip vod. Rezultati elektromagnetske simulacije i merenja su upoređeni sa rezultatima dobijenim pomoću ekvivalentnih šema i pokazano je da ekvivalentna šema sa dve P-ćelije daje monogo bolje slaganje S-parametara i u širem frekvencijskom opsegu u odnosu na električnu šemu sa jednom P-ćelijom. MT1.6 PENASTI DUAL-BAND FILTAR TREĆEG REDA BAZIRAN NA ENZ KANALU Miloš Radovanović, Institut za fiziku, Univerzitet u
Beogradu, Beograd, Srbija Branka Jokanović, Institut za fiziku, Univerzitet u
Beogradu, Beograd, Srbija U radu je
prikazan talasovodni filtar u mikrotalasnom X-Ku (10-15GHz) opsegu sa dva
propusna opsega trećeg reda. Filtar je izrađen od dva pravougaona
rezonatora sa penastim dielektrikom, spojena ultra tankim talasovodnim
kanalom, koji se ponaša kao metamaterijal sa epsilon bliskim nuli i vrši
ulogu trećeg rezonatora. Svaki od rezonatora je projektovan da podržava
dva moda, tj. po jedan za svaki propusni opseg. MT1.7 ANTENSKI NIZ SA DIELEKTRIČNIM REZONATORIMA Nenad
Popović, Institut IMTEL Komunikacije, Novi Beograd, Srbija Predrag Manojlović, Institut IMTEL
Komunikacije, Novi Beograd, Srbija Linearni
antenski niz sa četiri identične antene sa cilindričnim
dielektričnim rezonatorima (CDRA) i odgovarajućom mrežom za
napajanje, na X-opsegu, analiziran je u programskom paketu WIPL-D pro
microwave. Dobijeno pojačanje antenskog niza, na učestanosti od 11
GHz, sa merežom za napajanje, iznosilo je 8.25 dBi.
SEKCIJA ZA NOVE MATERIJALE – NM
NM1. Novi
materijali Predsedava:
Nebojša Mitrović, Fakultet tehničkih nauka, Čačak Utorak, 3. 6, sala 3, 14:00 NM1.1 UTICAJ SINTEZE PRAHOVA I ADITIVA NA SVOJSTVA BaTiO3 KERAMIKE Miloš
Marjanović, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu Vesna
Paunović, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu Vojislav
Mitić, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu U ovom radu ispitivan je uticaj načina pripreme
prahova i dopiranja na mikrostrukturna i dielektrična svojstva BaTiO3
keramike. Korišćene su dve tehnike dobijanja početnih prahova i to:
konvencionalna metoda pripreme polazeći od čistih oksida i Pechini
metoda koja polazi od organsko-metalnog kompleksa kao prekursora. Za
ispitivanje su korišćeni uzorci nedopirane BaTiO3 kao i
Nb/Mn-BaTiO3 dopirane keramike. Sistemi su sinterovani na 1310 oC
u vremenu od dva sata. SEM analiza nedopirane BaTiO3 keramike
pokazala je da je za keramiku dobijenu konvencionalnom metodom
karakterističan diskontinualni rast zrna i veličina zrna od 5 do 20
µm, dok je za uzorke dobijene Pechini metodom karakteristična uniformna
mikrostruktura i zrna od 1 do 10 µm. Za dopiranu keramiku dobijenu Pechini
metodom karakteristična je homogena raspodela aditiva i nepostojanje
oblasti bogatih Nb ili Mn.
Dielektrična konstanta ispitivana je u frekventnom opsegu od 100
Hz do 20 kHz. Dielektrična
konstanta posle viših vrednosti na nižim frekvencijama zadržava konstantnu
vrednost pri frekvencijama f > 3
kHz. Najveću vrednost
dielektrične konstante kako na sobnoj temperaturi kao i najveću
promenu na temperaturi fazne transformacije pokazivala je Nb/Mn dopirana BaTiO3 keramika
dobijena Pechini metodom. Dielektrična konstanta ove keramike na
Kirijevoj temperaturi bila je 14758. Kiri-Vajsov zakon i modifikovani
Kiri-Vajsov zakon korišćeni su za proračun parametara kao što su
Kirijeva konstanta C i Kirijeva
temperatura TC, i
parametar g koji opisuje difuzivnost i stepen
nelinearnosti promene er od temperature iznad Kirijeve
temperature. NM1.2 FOTOKATALITIČKA SVOJSTVA Al2O3/TiO2 SLOJEVA DOBIJENIH METODOM PLAZMA ELEKTROLITIČKE OKSIDACIJE Nenad Tadić, Fizički fakultet Univerzitet u Beogradu Nenad Radić,
IHTM, Univerzitet u Beogradu Boško Grbić,
IHTM, Univerzitet u Beogradu Rastko
Vasilić, Fizički fakultet
Univerzitet u Beogradu Stevan
Stojadinović, Fizički
fakultet Univerzitet u Beogradu U ovom radu su
ispitivana fotokatalitička svojstva Al2O3/TiO2 slojeva koji su dobijeni
procesom plazma elektrolitičke oksidacije (PEO) aluminijuma u vodenom
rastvoru Na2SiO3 sa različitim dodatkom TiO2
nanočestica Degussa P25. Izvršena je karakterizacija dobijenih oksidnih
slojeva SEM-EDS i XRD analizom. Pokazano je da najbolja fotokatalitička
svojstva imaju uzorci koji su dobijeni u rastvoru koji sadrži 2g/l TiO2.
NM1.3 ALGORITAMSKO REŠENJE OPTIMIZACIJE KALIBRACIONOG IZVORA ZA LUMINESCENTNA MERENJA NA TANKIM OKSIDNIM SLOJEVIMA Milentije
Luković, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u
Kragujevcu Ivan Belča,
Fizički fakultet Univerzitet u
Beogradu Vanja
Luković, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u
Kragujevcu Bećko
Kasalica, Fizički fakultet
Univerzitet u Beogradu U ovom radu je
izloženo algoritamsko rešenje metode Monte Karlo simulacije za regulisanje
intenziteta emitovanja svetlosti LED dioda u cilju dobijanja konstantnog
sumarnog intenziteta njihovog zračenja koje se primenjuje u procesu
kalibracije ICCD (inensified charge-coupled device) kamere. Uniformni
intenzitet svetlosti duž celog spektralnog opsega jedan od glavnih uslova
koje mora da zadovolji kalibracioni izvor. ICCD kamera se koristi pri
snimanju luminescentnih spektara, kao što su galvanoluminescentna (GL)
merenja na tankim oksidnim filmovima dobijenih plazma elektrolitičkom
oksidacijom (PEO). Prikazano algoritamsko rešenje je moguće primeniti i
u procesu izbora odgovarajućih LED dioda pri tehničkoj realizacija
kalibracionog izvora, s obzirom da obezbeđuje potrebne podatke za
analizu rezultujućih intenziteta svetlosti izabrane grupe dioda, kao i
njihovog odstupanja od ciljnog konstantnog intenziteta u zadatoj spektralnoj
širini opsega. NM1.4 KORELACIJA PROCESA KRISTALIZACIJE I TERMIČKOG ŠIRENJA AMORFNE MASIVNE METALNE LEGURE FeCrMoGaPCB Bratislav
Čukić, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet
u Kragujevcu Nebojša
Mitrović, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u
Kragujevcu Nebojša Labus,
Institut tehničkih nauka SANU, Beograd Borivoje
Nedeljković, Fakultet tehničkih nauka u Čačku,
Univerzitet u Kragujevcu Marko
Popović, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u
Kragujevcu Milentije
Luković, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u
Kragujevcu Mihai Stoica, IFW
Dresden, Nemačka Uzorci amorfne
masivne metalne legure sastava Fe65.5Cr4Mo4Ga4P12C5B5.5
dobijeni su tehnologijom livenja rastopa u bakarne kalupe prečnika 1,5
mm i 1,8 mm. DTA analizom je utvrdjena temperatura kristalizacije TX
= 810 K. S ciljem ispitivanja procesa termičkog širenja (dilatacije)
sprovedeni su višestruki termički tretmani do oko 200 K iznad
temperature kristalizacije. Uticaj procesa kristalizacije na termičko
širenje je pokazan praćenjem temperaturske zavisnosti koeficijenta
termičkog širenja koji pokazuje evidentne promene tokom kristalizacije
za razliku od skoro konstantne vrednosti kod legure u iskristalisanom stanju.
Stereološkom i XRD analizom su ispraćene promene strukture iz amorfne u
mikrokristalnu. S obzirom na sastav legure kojim se težilo poboljšanju
mehaničkih svojstava sprovedena su kontrolna merenja tvrdoće koja
pokazuju povećanje HV1 sa vrednosti od oko 710-720 u amorfnom stanju do
oko 1120 u mikrokristalnom stanju. NM1.5 MEHANOHEMIJSKA SINTEZA MAGNEZIJUM TITANATA Suzana
Filipović, Institut tehničkih nauka SANU, Beograd Nina
Obradović, Institut tehničkih nauka SANU, Beograd Vladimir B.
Pavlović, Institut tehničkih nauka SANU, Beograd Adriana Peleš, Institut
tehničkih nauka SANU, Beograd Smilja
Marković, Institut tehničkih nauka SANU, Beograd Miodrag
Mitrić, Institut za nuklearne
nauke „Vinča“, Univerzitet u Beogradu Nebojša
Mitrović, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u
Kragujevcu Mehanohemija je proces kojim se iz čvrstih polaznih
komponenti procesom mlevenja može dobiti željeni proizvod reakcije. Smeša polaznih oksida MgO i TiO2
je podvrgnuta mehaničkom tretmanu u vremenskim intervalima od 0 do 160
minuta u visokoenergetskom planetarnom mlinu. Morfologija prahova je ispitana
SEM analizom i praćenjem raspodele veličina čestica na
laserskom analizatoru, dok su promene u faznom sastavu i mikrostrukturnim
parametrima ispraćene snimanjem XRD. Radi određivanja karakterističnih
temperatura reakcija koje se odigravaju u aktiviranim sistemima snimljeni su
termogrami u intervalu od sobne temperature do 11000C.
Utvrđeno je da se prvi tragovi magnezijum titanata javljaju već
nakon 40 minuta aktivacije, dok je nakon 160 minuta prisutan čist
magnezijum titanat. NM1.6 ANALIZA UTICAJA MATERIJALA FOTONAPONSKIH ĆELIJA NA DOBIJANJE ELEKTRIČNE ENERGIJE – CASE STUDY - FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA U ČAČKU Marko
Šućurović, Fakultet tehničkih nauka u Čačku,
Univerzitet u Kragujevcu Snežana
Dragićević, Fakultet tehničkih nauka u Čačku,
Univerzitet u Kragujevcu Ivana Čeković, Inovacioni centar Mašinskog fakulteta, Univerzitet u Beogradu Milan
Plazinić, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u
Kragujevcu Jeroslav
Živanić, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u
Kragujevcu U ovom radu je
prikazan pregled aktuelnih materijala i tehnologija izrade fotonaponskih
modula, kao i procene proizvodnje električne energije koja se dobija sa
fotonaponskog sistema instaliranog na Fakultetu tehničkih nauka u
Čačku. Korišćenjem programa PVGIS izvršena je analiza dobijene
električne energije postojećeg fotonaponskog sistema izradjenog od
kristalnog silicijuma (c-Si). Analizirani su i slučajevi fototnaponskih
sistema sa novim generacijama tankoslojnih modula od bakar-indijum-diselenida
(CIS) i kadmijum telurida (Cd-Te). Dobijeni rezultati pokazuju da bi sistem
na godišnjem nivou prozvodio više nergije i to oko 1,95 % primenom CIS modula
a čak 9,06% primenom CdTe modula. NM1.7 ADSORPCIJA I DESORPCIJA VODONIKA NA PRAHU LEGURE FeNiCuMoCH Vladimir
Lukić, Gradska uprava Grada Kruševca Radmilo
Lazarević, JP Elektromereža Srbije, Kruševac Aleksa
Maričić, Fakultet tehničkih nauka u Čačku,
Univerzitet u Kragujevcu Dragica
Minić, Fakultet za fizičku hemiju, Univerzitet u Beogradu Metodom merenja električne otpornosti u zavisnosti od
temperature, naizmenično u atmosferi argona i vodonika ispitan je proces
adsorpcije i desorpcije vodonika na prahu legure Fe93,89Ni4,00Cu1,50Mo0,50C0,01H0,10.
Pokazano je da ovaj prah adsorbuje vodonik u temperaturskom intervalu od 90 0C
do 180 0C. Paladizacijom ovog praha sa 0,003% paladijuma
utvrđeno je da proces odsorpcije znatno intezivnira, tj. paladizirani prah adsorbuje vodonik u
temperaturskom intervalu od 60 0C do 160 0C. Procenat
adsorbovanog vodonika nepaladiziranog i paladiziranog praha određen je
iz promene električne otpornosti uzorka pre i posle adsorpcije. Utvrđeno
je da adsorpcija vodonika uzrokuje pad električne otpornosti uzorka. To
pokazuje da pri adsorpciji vodonikov elektron prelazi u provodnu zonu
adsorbenta. Odnos mase adsorbovanog vodonika i mase adsorbenata za
nepaladizirani prah iznosi mH/M = 0,5%, a za paladizirani prah mH/M = 0,8%, NM1.8 RAČUNARSKA SIMULACIJA POSTUPKA SINTEROVANJA Zoran Ebersold,
Univerzitet primenjenih nauka, Augsburg, Nemačka Slobodan
Đukić, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet
u Kragujevcu Nebojša
Mitrović, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u
Kragujevcu U ovom radu je
dat prikaz računarskih simulacija, koja povezuju teoriju i
eksperimentalni proces sinterovanja. Za opisivanje sistema kojim se zadaju
čestice, primenjena su dva različita pristupa: mikroskopski i
makroskopski pristup. Prvim (tzv. Bottom Up) pristupom se dolazi do zaključaka o
makroskopskim svojstvima polazeći od mikroskopskog stanja. Drugim (tzv.
Top Down) pristupom se polazi od makroskopskih zakonitosti s ciljem
formulacije relacije izmedju čestica. Prikazan je osnovni program i tok
računarske simulacije sa programskom petljom za izračunavanje
kinetičkih parametara čestica i bitnih fizičkih svojstava
realnog materijala (mase čestica, sile, gustina, naprezanja...).
SEKCIJA ZA NUKLEARNU TEHNIKU – NT NM1.
Nuklearna tehnika Predsedava:
Selena Grujić, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu,
Srbija Utorak, 3. 6, sala 2, 14:30
NT1.1 MODELOVANJE I NUMERIČKA KALIBRACIJA POLUPROVODNIČKOG CdZnTe DETEKTORA Dragana Čekerevac-Mirković, Javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije, P.f. 522, 11001 Beograd, Srbija Miodrag Milošević, Javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije, P. f. 522 Vinca, 11001 Beograd, Srbija Selena Grujić, Fakultet tehničkih nauka,
Univerzitet u Novom Sadu, 21000 Novi Sad, Srbija U radu je prikazan razvoj
modela poluprovodničkog CdZnTe detektora tipa SDP310/Z/20S,
proizvodjača Ritek, za Monte Karlo program MCNP-5. Geometrijski model
detektora je razvijen u Sektoru za razvoj i primenu nuklearnih tehnologija JP
Nuklearni objekti Srbije za potrebe numeričkih kalibracija kojima se
proširuje mogućnost upotrebe ovog detektora za merenja u složenim
geometrijama. Eksperimentalno je ispitana anizotropija odziva detektora.
Postizanjem slaganja izmedju izmerenih i numerički odredjenih rezultata
za efikasnost detektora za izvore ˛tačkaste˛ geometrije,
optimizovane su dimenzije CdZnTe kristala. Razvijen je pomoćni
računarski program koji obavlja asimetrično širenje pika
karakteristično za ovaj tip detektora. Rezultati pokazuju da
geometrijski model omogućava tačnost odredjivanja efikasnosti za
izvore ˛tačaste˛
geometrije od ±6% u ispitivanom opsegu energija, čime je model
verifikovan i pokazana opravdanost njegove upotrebe za probleme složene
geometrije. NT1.2 METODOLOGIJA ZA NEDESTRUKTIVNO ODREDJIVANJE PROSTORNE RASPODELE AKTIVNOSTI RADIONUKLIDA U STANDARDNIM KONTEJNERIMA SA RADIOAKTIVNIM OTPADOM Dragana Čekerevac-Mirković, Javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije, P.f. 522 Vinča, 11001 Beograd, Srbija Slobodan Milutinović, Institut za nuklearne nauke ˛Vinča˛, Laboratorija za hemijsku dinamiku i
permanentno obrazovanje, P.F.522 Vinča, 11001 Beograd, Srbija Miodrag
Milošević, Javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije, P. f. 522 Vinča, 11001 Beograd, Srbija U radu je prikazana metodologija za nedestruktivno određivanje prostorne raspodele aktivnosti radionuklida u standardnim kontejnerima sa radioaktivnim otpadom, razvijena u Sektoru za razvoj i primenu nuklearnih tehnologija JP „Nuklearni objekti Srbije“, koja je zasnovana na numeričkim simulacijama matrice odziva scintilacionog NaI detektora pomoću Monte Karlo programa MCNP-5. Opisani metod je razvijen za potrebe nedestruktivne radiološke karakterizacije buradi sa radioaktivnim otpadom zapremine 200 l, kod kojih su dostupne informacije o fizičkim karakteristikama sadržaja. Dat je primer karakterizacije jednog bureta ispunjenog smešom betona i zemlje, pomoću kojeg je izvršena optimizacija geometrijskog modela bureta za program MCNP-5. Rezultati pokazuju da optimizovani model omogućava brzu i preciznu radiološku karakterizaciju, bez nepotrebnog izlaganja osoblja jonizujućem zračenju i generisanja novog radioaktivnog otpada.. NT1.3 MERENJE AKTIVNOSTI URANIJUMA Miodrag Milošević, Javno preduzeće Nuklearni
objekti Srbije, P. f. 522 Vinča,
11001 Beograd, Srbija Ivana Djordjević, Javno preduzeće Nuklearni
objekti Srbije, P. f. 522 Vinča,
11001 Beograd, Srbija Dragana Čekerevac-Mirković, Javno preduzeće
Nuklearni objekti Srbije, P. f. 522
Vinča, 11001 Beograd, Srbija Postojeći model razvijen za potrebe numeričke kalibracije poluprovodničkog Ge detektora GX5020 pomoću Monte Karlo programa MCNP-5, i eksperimentalno odredjeni faktori COI za uključenje efekata sumiranja i oduzimanja broja impulsa u pomenutom Ge detektoru pri kaskadnoj emisiji gama i X zračenja iz tačkastih izvora sa radionuklidima uranijuma (238U i 235U) su u ovom radu primenjeni za precizno odredjivanje aktivnosti uranijuma u uzorcima složene geometrije sa niskim ili visokim sadržajem uranijuma. Opisan je postupak merenja faktora COI za dva tačkasta izvora, jedan sa radionuklidom 238U i drugi sa radionuklidom 235U, i postupak odredjivanja faktora COI za uzorke proivoljne geometrije sa radionuklidima uranijuma. Na kraju su dati rezultati merenja aktivnosti uranijuma u municiji sa osiromasenim uranijumom, u fosfatnom veštačkom djubrivu i u uzorcima zemlje uzetim sa lokacije rudnika uranijuma u Kalni. NT1.4 VAŽENJE EKSPONENCIJALNOG ZAKONA ATENUACIJE SNOPA GAMA ZRAČENJA U ZAVISNOSTI OD DEBLJINE I VRSTE MATERIJALA APSORBERA Filip
Haralambos Apostolakopoulos, student osnovnih studija Elektrotehničkog
fakulteta, Univerzitet u Beogradu,
Bulevar kralja Aleksandra 73, 11020 Beograd, Srbija Nikola
Kržanović, student osnovnih studija Elektrotehničkog
fakulteta, Univerzitet u
Beogradu, Bulevar kralja Aleksandra 73, 11020 Beograd, Srbija Koviljka
Stanković, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu,
Bulevar kralja Aleksandra 73, 11020 Beograd, Srbija Pri proračunu i projektovanju strulturalne zaštite od zračenja potrebno je na osnovu poznavanja interakcija koje karakterišu prolaz različitih vrsta zračenja kroz materijal izvući zaključke o prolasku čestica ili kvanata zračenja kroz apsorbere različitih debljina, geometrija, izradjene od različitih materijala. U ovom radu ispituje se važenje eksponencijalnog zakona atenuacije snopa gama zračenja u zavisnosti od debljine i vrste materijala apsorbera. Kao apsorberi su korišćeni aluminijum i olovo. Eksperimentalni podaci su pokazali opseg vrednosti površinske gustine i debljine apsorbera u kome važi eksponencijalni zakon slabljenja inteziteta gama zračenja u geometriji uzanog snopa, kao i opseg vrednosti površinske gustine i debljine apsorbera u kom je neophodno uračunati faktor nagomilavanja. NT1.5 KLASTER GORIVNIH ŠIPKI DOMAĆE PROIZVODNJE I MOGUĆNOSTI NJEGOVOG KORIŠĆENJA U NUKLEARNOM REAKTORU RB Miodrag Milošević, Javno preduzeće Nuklearni
objekti Srbije, P. f. 522 Vinča,
11001 Beograd, Srbija Miloš Mladenović, Javno preduzeće Nuklearni
objekti Srbije, P. f. 522 Vinča,
11001 Beograd, Srbija Dragana Žarković, Javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije, P. f. 522 Vinča, 11001 Beograd, Srbija U radu je prikazan klaster (snop) sa 19 gorivnih šipki sa UO2 prirodnog obogaćenja iz domaće proivodnje. Opisan je postupak provere homogenosti UO2 tableta, zasnovan na merenju aktivnosti uranijuma (238U i 235U) u kolimisanim uskim snopovima iz gorivnih šipki. Takodje su dati rezultati tomografskog snimanja pojedinačnih gorivnih šipki sa UO2 pomoću X-zračenja iz Rentgen-ske cevi. Pokazano je da gorivne šipke domaće proizvodnje imaju srazmerno ujednačenu gustinu UO2, sa srednjom vrednošću od 10.443±0.078 g×cm-3. Na kraju je data analiza mogućnosti korišćenja ovog klastera u teškovodnom nuklearnom reaktoru RB.
SEKCIJA ZA RAČUNARSTVO– RT
RT1. Metapodaci i digitalna televizija Predsedava: Dragan Janković, Elektronski
fakultet Niš Ponedeljak, 2. 6, sala 1, 14:00 RT.1.1 Aleksandar Beserminji, Fakultet Tehničkih
Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Goran Stupar, Fakultet Tehničkih Nauka,
Univerzitet u Novom Sadu Milan Knežević, Fakultet Tehničkih
Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Ištvan Papp, Istraživačko-razvojni institut
RT-RK, Novi Sad Kako preporuka dodatnog sadržaja vremenom
postaje sve prisutnija i popularnija
na raznim multimedijalnim servisima, raste i potreba da
preporučeni sadržaj bude što kvalitetniji, odnosno da preporučeni
sadržaj bude što bliže potrebama korisnika. To je moguće postići
generisanjem preporučenog sadržaja za svakog korisnika ponaosob, odnosno
personalizovanog sadržaja. Radi generisanja takvog sadržaja, potrebno je
prikupiti informacije o korisnikovim navikama, tačnije o tome koliko
vremena provodi gledajući određene televizijske programe.
Tekstualni opis programa koji dolazi uz elektronski programski vodič se
analizira, izdvajaju se termini i na osnovu njih se program obeležava
određenim kategorijama. Na osnovu informacija o tome koliko korisnik
provodi vremena gledajući određeni program i na osnovu kategorija
koje su dodeljene tom program, generiše se profil korisnika. Takav profil
sadrži informacije o tome koju kategoriju programa korisnik najviše
preferira, a na osnovu toga je moguće preporučiti dodatni
personalitovani sadržaj korisniku. RT.1.2 JEDNO REŠENJE SISTEMA ZA PRIKUPLJANJE INFORMACIJA IZ DVB TOKA PODATAKA Helena Peić
Tukuljac, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Đorđe
Kovačević, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Dejan Nađ,
Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Tomislav Maruna,
Istraživačko-razvojni institut RT-RK, Novi Sad Kako bi se
pronašla veza između naizgled različitih tekstualnih informacija,
razvijen je veliki broj tekstualnih analizatora. Svi ti analizatori mogu da
se primene na tekstualne podatke proizvoljnog porekla, pa tako i na podatke
iz digitalnog televizijskog toka (DVB – Digital Video Broadcasting). Cilj
ovog rada je predstavljanje realizacije sistema koji obavlja sakupljanje
informacija iz DVB toka. Ovo rešenje predstavlja esencijalnu polaznu
tačku velikog broja sistema, poput sistema za predstavljanje programskog
vodiča, sistema za pronalaženje emisije najsličnije trenutnoj ili
emisije koja najviše odgovara navikama korisnika i drugo. RT.1.3 SISTEM ZA PROŠIRENJE DTV PODATAKA DODATNIM SADRŽAJEM SA INTERNETA Violeta Vukobrat,
Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Nenad
Jovanović, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Stefan
Pijetlović, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Velibor
Mihić, Istraživačko-razvojni institut RT-RK, Novi Sad U ovom radu je
dat predlog i opisana implementacija sistema, zasnovanog na cloud-u, za
proširenje postojećih DTV podataka. Ovo proširenje obuhvata sakupljanje
meta-podataka o multimedijalnom sadržaju sa interneta vezanom za DTV podatke.
Predloženi sistem za cilj ima prikupljanje raznovrsnih dodatnih informacija i
sadržaja sa različitih izvora na internetu i njihovo prilagođavanje
klijentima. Pri osmišljavanju rešenja fokus je stavljen na stvaranje
fleksibilnog sistema i obezbeđivanje sredstava za lako proširenje i
prilagođavanje novim zahtevima. RT.1.4 REALIZACIJA PROŠIRIVE APLIKACIJE ZA SAKUPLJANJE PODATAKA O TV PROGRAMIMA SA INTERNETA Stefan Pejić,
Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Helena Peić
Tukuljac, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Milan
Knežević, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Nikola
Teslić, Istraživačko-razvojni institut RT-RK, Novi Sad Digitalna
televizija je, u većini zemalja sveta, postala osnovni način
prenosa televizijskog signala. Elektronski programski vodič (EPG – eng.
Electronic program guide) je deo većine STB (eng. Set Top Box)
uređaja i naprednih televizijskih uređaja. Da bi EPG bio
funkcionalan, potrebni su mu podaci u programima. Ti podaci se obično
dobijaju iz DVB (eng. Digital Video Broadcasting) toka podataka.
Međutim, oni često mogu da budu nekompletni ili, u krajnjem
slučaju, da uopšte ne budu prisutni. Ova aplikacija je zamišljena da
takve slučajeve rešava, tako što će podatke, koji nedostaju ili su nevalidni,
tražiti na internetu i dostaviti onome kome su potrebni. RT.1.5 JEDNO REŠENJE TELEVIZIJE UŽIVO I ELEKTRONSKOG PROGRAMSKOG VODIČA NA DODATNOM EKRANU Nenad Šoškić,
RT-RK Sistemi zasnovani na računarima, Novi Sad Davor Rapić,
RT-RK Sistemi zasnovani na računarima, Novi Sad Stevan Medić,
RT-RK Sistemi zasnovani na računarima, Novi Sad Nikola
Kuzmanović, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Rast
popularnosti personalnih uređaja (prenosni uređaj ili lap-top) je
izmenio tradicionalna porodična ponašanja, uključujući
takođe i gledanje televizije. Velika poboljšanja u performansama
fizičkih arhitektura prenosnih uređaja, poput tablet računara
i pametnih telefona, su bitan razlog za njihovu sve širu primenu kao dodatnog
ekrana i za njihovu novostečenu popularnost kod proizvođača
digitalnih TV prijemnika. U ovom radu prikazano je jedno rešenje arhitekture
sistema i modula za slanje i reprodukciju digitalnih televizijskih kanala i
prikaza elektronskog programskog vodiča na dodatnom ekranu. Rad se
fokusira na definisanje same arhitekture sistema korisnik/poslužilac, kao i
na definisanje i implementaciju modula krajnje korisničke aplikacije za
prenosne uređaje (dodatni ekran). RT.1.6 NAČIN PRIKAZIVANJA EPG PODATAKA KOMBINOVANIH SA INTERNET SADRŽAJEM NA ANDROID UREĐAJU Nevena Jovanov,
Istraživačko-razvojni institut RT-RK, Novi Sad Đorđe
Kovačević, Istraživačko-razvojni institut RT-RK, Novi Sad Stefan Pejić,
Istraživačko-razvojni institut RT-RK, Novi Sad Nikola
Teslić, Istraživačko-razvojni institut RT-RK, Novi Sad U radu je
predstavljen koncept vizuelizacije EPG podataka kombinovanih sa internet
sadržajem na Android uređaju. Kombinovan prikaz omogućava gledaocu
da se na jednostavan način snalazi u datom sadržaju na ekranu i time
poboljša korisničko iskustvo. EPG podaci koji se koriste se ne
dobavljaju iz DTV prenosnog toka već se dobavljaju od poslužioca koji
čuva te podatke u svojoj bazi podataka. RT.1.7 ANALIZA DEKODOVANJA I PRIKAZ PERFORMANSI RAZLIČITIH OKRUŽENJA ZA OBRADU VIDEO SADRŽAJA NA IOS OPERATIVNOM SISTEMU Ivan Bogdanović,
Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Ištvan Papp,
Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Roman
Pavlović, Istraživačko-razvojni institut RT-RK, Novi Sad Bojan Mrazovac,
Istraživačko-razvojni institut RT-RK, Novi Sad U ovom radu
predstavili smo, opisali i analizirali četiri okruženja: ugrađeno
okruženje iOS platforme, VLC, GStreamer, FFmpeg za obradu video sadržaja na
iOS operativnom sistemu. Fokus je na reprodukciji video signala u realnom
vremenu koji se dobija sa prijemnika digitalnog televizijskog signala.
Ciljevi rada su: ukazivanje na prednosti i nedostatke dostupnih okruženja za
obradu video sadržaja na iOS platformi. RT2. Računarski servisi za digitalnu
televiziju Predsedava: Miroslav Popović, FTN Novi Sad Ponedeljak, 2. 6, sala 1, 16:00 RT.2.1 PREDLOG REŠENJA PROGRAMSKE PODRŠKE ZA REALIZACIJU DTV SEKUNDARNOG EKRANA NA iOS PLATFORMI Aleksandar
Lugonja, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Ištvan Papp,
Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Roman
Pavlović, Istraživačko-razvojni institut RT-RK, Novi Sad Milan
Vidaković Istraživačko-razvojni institut RT-RK, Novi Sad Poboljšanje
performansi prijemnika digitalnog televizijskog signala kao i sve
češća prisutnost digitalne televizije, glavni je razlog sve
češće upotrebe ručnih uređaja poput pametnih telefona i
tableta kao sekundarnih ekrana u prikazu televizije. Rad prikazuje arhitekturu jednog rešenja
sistema, kao i strukturu funkcija sekundarnog ekrana. Rad se
usredsređuje na televizijski prikaz digitalnog sadržaja u realnom
vremenu, karakteristične usluge digitalne televizije kao što su
Elektronski Programski Vodič, kontrola video snimanja ili mozaični
prikaz digitalnog sadržaja, ali i na pretraživanje sadržaja na svim dostupnim
media posluživačima. RT.2.2 PROŠIRENJE DTV POSREDNIČKOG SLOJA ZA VIŠEKORISNIČKU UPOTREBU NA ANDROID BAZIRANIM TELEVIZIJSKIM PRIJEMNICIMA Darko
Dejanović, RT-RK.doo, Novi Sad Miloš
Subotić, RT-RK.doo, Novi Sad Nemanja
Fimić, RT-RK.doo, Novi Sad Goran
Miljković, RT-RK.doo, Novi Sad U ovom radu
prikazan je jedan pristup proširenja posredničkog sloja za
višekorisničku upotrebu u okviru digitalnog televizijskog prijemnika
baziranog na Android programskom steku. Moderni televizijski prijemnici, osim
osnovnih funkcionalnosti poput reprodukcije televizijskih kanala,
omogućuju i čitav niz naprednih u koje spadaju interaktivna
televizija, koncept drugog ekrana, digitalni snimač, video na zahtev
itd. Sa pojavom ovih funkcionalnosti stvorila se potreba za proširenjem
postojeće jednokorisničke programske podrške digitalnog
televizijskog prijemnika. Korišćene uređaja od strane više
korisnika, nameće potrebu za jedinstvenim upravljačem resursima
čiji zadatak bi bio da na efikasan način raspoređuje dostupne
resurse (frekvencijski odabirači, demultiplekseri, dekoderi, izlazni i
ulazni uređaji) između korisnika. Upravljač resursima je
realizovan kao deo Android sistemskog servisa
koji posreduje između srednjeg sloja programske podrške
digitalnog televizijskog prijemnika i korisničke aplikacije. RT.2.3 JEDNO REŠENJE REALIZACIJE VIŠEFORMATNOG PROGRAMSKOG OKRUŽENJA ZA ADAPTIVNU DISTRIBUCIJU MULTIMEDIJALNOG SADRŽAJA Nikola
Špirić, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Sreten
Tanacković, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Dejan Popov
Tapavički, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Darko
Dejanović, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Goran
Miljković, RT-RK Institute of Computer Based Systems, Novi Sad Rad prikazuje jedno
rešenje realizacije okruženja za adaptivnu distribuciju digitalnog
multimedijalnog sadržaja. Gradivni elementi potrebni za realizaciju su
identifikovani i njihova implementacija opisana korišćenjem
postojećih tehnologija i protokola. Prikazano programsko okruženje
adresira probleme vezane za distribuciju multimedijalnog sadržaja širokom
spektru prenosivih uređaja. Rad takođe sadrži kratak opis analize
interakcije protokola iskorišćenih za otkrivanje, kontrolu i prenos
multimedijanog sadržaja. RT.2.4 JEDNO REŠENJE INTEGRACIJE PROGRAMSKE PODRŠKE BLUETOOTH PROTOKOLA NA DIGITALNIM TV PRIJEMNICIMA Nikola
Vasiljevski, Istraživačko-razvojni institut RT-RK, Novi Sad Mile
Davidović, Istraživačko-razvojni institut RT-RK, Novi Sad Tihomir
Anđelić, Istraživačko-razvojni institut RT-RK, Novi Sad Siniša Vik,
Istraživačko-razvojni institut RT-RK, Novi Sad Rad predstavlja
opis metode integrisanja Bluetooth modula u postojeću infrastrukturu
digitalnog televizijskog prijemnika. Cilj je da TV prijemnik dobije
mogućnost da uspostavi bežičnu komunikaciju sa uređajima u
neposrednoj blizini kako bi unapredio mogućnosti koje pruža korisniku. RT.2.5 IMPLEMENTACIJA RVU KORISNIĈKE PROGRAMSKE PODRŠKE ZA LINUKS OPERATIVNI SISTEM Stevan Medić,
RT-RK Sistemi zasnovani na računarima, Novi Sad Davor Rapić,
RT-RK Sistemi zasnovani na računarima, Novi Sad Nenad Šoškić,
RT-RK Sistemi zasnovani na računarima, Novi Sad Nikola
Kuzmanović, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Ovaj rad
predstavlja implementaciju RVU korisničke programske podrške za Linuks
operativni sistem. RVU predstavlja protokol baziran na korisnik-poslužilac
arhitekturi i koristi UPnP i DLNA za povezivanje i deljenje multimedijalnog
sadržaja. Osnovna prednost RVU protokola se ogleda u tome što svi multimedijalni
uređaji u sklopu umrežene kuće, poseduju jedinstveno grafičko
okrušenje i obezbeđuju korisniku isti doživljaj korišćenja istog.
RVU uvodi koncept programske podrške tzv. ,,tankog― korisnika,
čiji zadaci su da reprodukuje multimedijalni sadržaj, prikazuje
grafičku korisničku spregu i reaguje na korisničke akcije, dok
se sve procesorski zahtevne operacije obavljaju na strani multimedijalnog RVU
poslužioca. RT.2.6 JEDNO REŠENJE ZAŠTIĆENE DISTRIBUCIJE PLAĆENOG SADRŽAJA NA UREĐAJE DODATNOG EKRANA Nemanja
Fimić, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Miloš
Subotić, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Darko
Dejanović, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Goran
Miljković, RT - RK.doo, Novi Sad Sa
popularizacijom prenosivih i mobilnih
uređaja, pojavila se potreba da se ovakvi uređaji masovno koriste
za reprodukciju multimedialnog sadržaja. Upotreba prenosivih uređaja kao
dodatnih ekrana proizvela je niz sigurnosnih problema vezanih za deljenje
zaštićenog medialnog sadržaja. U ovom radu je predstavljen jedan
pristupa rešavanju ovih problema. Predloženo rešenje je moguće
realizovati na svakom prenosnom uređaju, a takođe nam pruža veliku
slobodu u obradi sadržaja na strani digitalnog TV prijemnika u cilju prilagođenja
sadržaja mogućnostima prenosnog uređaja. RT.2.7 ONE SOLUTION FOR DVB STREAM DATA PROCESSING WITH ADDITIONAL INTERNET SERVICES SUPPORT Velibor Stevanović, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Milan Savić, Istraživačko-razvojni
institut RT-RK, Novi Sad Bojan Škipina, Istraživačko-razvojni institut RT-RK, Novi Sad Damir Kličković, Istraživačko-razvojni institut RT-RK, Novi Sad This paper presents one solution of DVB (Digital Video Broadcasting) stream data processing with additional Internet services support on Android based system. Teletext, subtitles and SSU (System Software Update) are all extracted from DVB transport stream and processed by modules in DTV (Digital Television) software stack. Additional information about running TV program is acquired from the Internet (e.g. information about running shows, commercials etc.). Some technical details along with ideas behind aforementioned processing of TV data are described in this paper RT3. Računarske mreže Predsedava: Ivan Milentijević, Elektronski
fakultet Niš Utorak, 3. 6, sala 1, 8:30 RT.3.1 ZAŠTITA I DISTRIBUCIJA MULTIMEDIJALNOG SADRŽAJA U LOKALNOJ MREŽI Dejan Popov
Tapavički, Istraživačko-razvojni institut RT-RK, Sreten
Tanacković, Istraživačko-razvojni institut RT-RK, Novi Sad Nikola
Špirić, Istraživačko-razvojni institut RT-RK, Novi Sad Jelena
Kovačević, Novi Sad Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u
Novom Sadu Razvoj i
napredak u oblasti digitalne televizije su otvorili nove mogućnosti za
distribuciju multimedijanog televizijskog sadržaja. Televizijski auditorijum
ima želju za sve više sadržaja i to kada hoće i gde hoće pa tako
tradicionalne metode gledanja televizije ubrzo postaju stvar prošlosti. U
radu su opisana istraživanja na ovu temu, potrebe zaštite pri distribuciji multimedijalnog
sadržaja kao i naše rešenje koje predstavlja realizaciju DTCP-IP protokola za
zaštitu multimedijalnog sadržaja čime je realizovana enkripcija podataka
na strani distributera i dekripcija na strani krajnjeg korisnika. RT.3.2 KRIPTOVANA KOMUNIKACIJA PRIMJENOM MODIFIKOVANE PLEJFER ŠIFRE Dušan
Perišić, Vojna akademija, Univerzitet odbrane Beograd Andrija
Karadžić, Vojna akademija, Univerzitet odbrane Beograd Ognjen Letić,
Vojna akademija, Univerzitet odbrane Beograd Ivan Tot, Vojna akademija, Univerzitet odbrane Beograd XXI vijek možemo slobodno nazvati vijek informacionih
tehnologija obzirom da je razvoj tehnike i tehnologije donio i nove društvene
promjene, kako na stil života tako i na druge društvene aspekte. Povezanost
čovjeka i računara sve više raste, a granice postaju sve tanje.
Računarski sistemi, pored toga što su postali neizostavan dio
svakodnevnice, postali su i kritični segment društva. Sve je veći broj napada na takve
sisteme pa potreba za zaštitom sve veća. Sve više se govori o problemu
privatnosti i krađi identiteta putem interneta. U radu je predstavljeno
jedno od rješenja zaštite prenosa tekstualnih poruka primjenom kriptoloških
metoda. RT.3.3 UPRAVLJANJE IDENTITETIMA U RAČUNARSKOJ MREŽI KAMPUSA PRIMENOM OPEN SOURCE REŠENJA Mladen Trikoš,
Vojna akademija, Univerzitet odbrane, Beograd Dejan Savić,
Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Beograd Internet kao
sveprisutno sredstvo komunikacije brzo je napredovao u poslednjih nekoliko
godina. Komunikacione infrastructure teže da budu distribuirane i, u idealnom
slučaju, sigurnije, što svakako povećava njihovu kompleksnost. Kako
se vremenom pojavljuju nove tehnologije i novi zahtevi, tako se sve više
naglašava pitanje nihove bezbednosti. Ta pitanja pojačavaju značaj
sistema za upravljanje identitetima (Identity management) u mrežnim
infrastrukturama, sve u cilju pružanja adekvatnih usluga u odnosu na zahteve
korisnika. Ovaj rad predstavlja primer implementacije open source sistema za
upravljenje identitetima u računarskoj mreži kampusa u kojoj je već
implementirano neko od komercijalnih sistema za upravljanje identitetima. RT.3.4 ORIGINALNI POTPROGRAMI ZA SLANJE/PRIJEM SMS PORUKA ZA PROGRAMSKI JEZIK LabVIEW Trajan Stalevski,
Javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije, Beograd U radu je opisan
skup originalnih potprograma za slanje/prijem SMS poruka iz programskog
jezika LabVIEW. Poptrogrami su namenski kreirani za projekat monitoringa gama
zračenja u objektima u kojima se skladište radioaktivni otpad i izvori
zračenja. Ukratko su objašnjene karakteristike SMS servisa, format AT
komandi kao i uloga SMS centra pri slanju i prijemu SMS poruka. Prenos
podataka između mernog računara i GSM modema se odvija preko
serijskog porta RS-232 i realizovan je pomoću VISA funkcija. Izvorni kod
glavnog programa i svih potprograma za slanje i prijem SMS poruka mogu se
preuzeti sa autorove veb (web)
prezentacije. RT.3.5 JEDNO REŠENJE PROTOKOLA ZA DALJINSKO UPRAVLJANJE ZASNOVANO NA REST SOFTVERSKOJ ARHITEKTURI NAMENJENO APLIKACIJAMA DODATNOG EKRANA DIGITALNOG TV PRIJEMNIKA Sreten
Tanacković, RT-RK.doo, Novi Sad Nikola
Špirić, RT-RK.doo, Novi Sad Dejan Popov Tapaviĉki,
RT-RK.doo, Novi Sad Nikola
Kuzmanović, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Prenosivi
uređaji (kao što su tableti i pametni telefoni) postaju prisutni u
gotovo svakom modernom domu. Zahvaljujući toj činjenici i sve široj
rasprostranjenosti modernih digitalnih TV prijemnika sa mrežnim
priključkom, prenosni uređaji postaju pogodni za realizaciju
aplikacija koje ih pretvaraju u dodatni ekran digitalnog TV prijemnika. U
radu je predstavljeno rešenje protokola za daljinsko upravljanje. Protokol
omogućava prevazilaženje problema kompleksnosti deljenja sadržaja sa digitalnog
TV prijemnika na uređaje dodatnog ekrana, kao i daljinsko upravljanje
digitalnim TV uređajima. Predloženi protokol se zasniva na RESTful
servisima posebno definisanim za oblast deljenja podataka u digitalnoj
televiziji. Cilj ovog protokola je omogućiti vlasnicima prenosnih
uređaja dodatne pogodnosti pri posmatranju uobičajenog TV sadržaja. RT.3.6 INTEGRACIJA PAMETNIH KUĆA U GLOBALNI SISTEM ZA KONTROLU I NADZOR PREKO INTERNETA Dragan Rakita,
Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Ištvan Pap,
Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Milivoj
Božić, RT-RK.doo, Novi Sad Saša Vukosavljev,
RT-RK.doo, Novi Sad U ovom radu
opisano je jedno rešenje kontrole i nadzora pametnih kuća preko
interneta. Komunikacija je realizovana po TR-069 standardu, i kombinuje
TCP/IP i Zigbee tehnologije za sigurnu i efikasnu komunikaciju. Cilj kontrole
na daljinu je povećanje komfora korisnika, efikasna regulacija potrošnje
energije i povećana sigurnost kuće. Sama upotreba uređaja pametne
kuće se proširuje jer korisnik dobija nove mogućnosti kontrole koje
ranije nije imao. Doprinos ovog rada je opis pristupa koji koristi TR-069 za
integraciju pametnih kuća u jedinstvenu platformu u oblaku. RT.3.7 JEDNO REŠENJE APLIKATIVNE PROGRAMSKE SPREGE ZA SERVER KOJI ISPORUČUJE RAZNORODAN SADRŽAJ SA INTERNETA I IZ DVB TRANSPORTNOG TOKA, ZASNOVANA NA REST PARADIGMI Stefan
Pijetlović, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Nevena Jovanov,
Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Violeta Vukobrat,
Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Ilija
Bašičević, Istraživačko-razvojni institut RT-RK, Novi Sad U ovom radu je
predstavljeno jedno rešenje aplikativne programske sprege (API) za server
koji isporučuje raznorodan sadržaj poreklom sa interneta i DVB
transportnog toka podataka. Cilj ovog sistema je da prati trendove razvoja
infrastrukture moderne televizije, uvodeći u priču internet zajedno
sa podsistemima za preporuku sadržaja. Kako je API baziran na REST paradigmi,
fokus rada je na REST stilu za opis arhitekture računarskih sistema i na
koji način ograničenja ovog stila utiču na dizajn i celokupnu strukturu sistema. RT4. Algoritmi i sistemi Predsedava: Vladan Vučković,
Elektronski fakultet Niš Utorak, 3. 6, sala 1, 16:00 RT.4.1 SERVISNO-ORIJENTISANA PODRŠKA ZA PREDIKTIVNO UPRAVLJANJE U MREŽI PAMETNIH PRETVARAČA Nikola
Bežanić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu Ivan Popović,
Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu Đorđe
Klisić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu Servisno-orijentisani
modeli komunikacije se mogu primeniti u različitim
merno-upravljačkim aplikacijama. Pri tome, IEEE 1451 standard
omogućava realizaciju plug-and-play koncepta uvođenjem elektronskih
specifikacija uređaja poznatim pod nazivom Transducer Electronic Data
Sheet (TEDS), kao i uvođenjem standardnih načina pristupanja mernim
i meta podacima. Upotreba servisno-orijentisane arhitekture u mreži pametnih
pretvarača povećava nivo interoperabilnosti među
različitim platformama i daje nove mogućnosti za realizaciju
pomenutih merno-upravljačkih aplikacija. U radu je opisan način
implementacije servisno-orijentisane arhitekture u vidu podrške prediktivnom
upravljanju, koje se odvija u sistemu sa velikim transportnim kašnjenjem.
Prediktivni servis se uvodi kako bi se eliminisalo transportno kašnjenje
između različitih čvorova u mreži, pri čemu se kao cena
te eliminacije javlja greška predikcije. Takođe, opisan je problem
vremenske sinhronizacije i dat je rezultat testiranja komunikacije
korišćenjem odgovarajućih periodičnih signala. RT.4.2 SISTEM ZA UPRAVLJANJE UREĐAJIMA I NADZOR PREKO LINIJE NAPAJANJA Ognjen Letić,
Vojna akademija,
Univerzitet odbrane u Beogradu Andrija
Karadžić, Vojna
akademija, Univerzitet odbrane u Beogradu Dušan
Perišić, Vojna
akademija, Univerzitet odbrane u Beogradu Ivan Tot, Vojna akademija, Univerzitet odbrane u
Beogradu Aplikacija za
upravljanje uređajima i nadzor preko linije napajanja koristi
uspostavljenu komunikaciju preko linije napajanja ili PLC (power line communication). PLC
omogućava da aplikacija sa centralnog uređaja upravlja i nadzire
druge uređaje koristeći samo postojeću infrastrukturu
napajanja, smanjujući time cenu sistema. Novije realizacije PLC
omogućavaju i visoku brzinu prenosa, što je još jedan razlog zbog kojeg
je ovaj sistem našao široku primenu u telekomunikacijama. U ovom radu je za
PLC korišćen UART (universal
asynchronous receiver transmiter) modul i RS232 standard. RT.4.3 ASEMBLER TFaComin PROCESORA Dejan
Vujičić, Fakultet
tehničkih nauka, Univerzitet u Kragujevcu Uroš Pešović,
Fakultet tehničkih
nauka, Univerzitet u Kragujevcu Siniša
Ranđić, Fakultet
tehničkih nauka, Univerzitet u Kragujevcu U ovom radu je
prikazan postupak projektovanja i realizacije asemblera za arhitekturu
procesora TFaComin. Ova arhitektura 16 - bitnog procesora razvijena je u
okviru studentskih projekata iz predmeta Arhitektura računara na
Fakultetu tehničkih nauka u Čačku. U radu se razmatraju
detalji procesa projektovanja i realizacije asemblera. Cilj realizacije ovog
projekta je dobijanje asemblera koji treba da omogući prevođenje
programa pisanih na simboličkom mašinskom jeziku u odgovarajući niz
mašinskih instrukcija procesora TFaComin. Dobijeni mašinski kod može da se
koristi kao ulazni program simulatora arhitekture ovog procesora. RT.4.4 INTEGRACIJA LUA SKRIPT INTERPRETERA KAO PODRŠKE AUTOMATSKOJ KONFIGURACIJI UREĐAJA KORIŠĆENJEM Nemanja Ignjatov,
Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Milan Z. Bjelica,
Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Mića
Ćetković, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Saša
Radovanović, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Norbert Nemet,
Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu S razvojem
mrežnih tehnologija broj uređaja potrošačke elektronike koji
koriste njihove sve veće mogućnosti ubrzano raste. Stalan pristup
mreži omogućava kontinualan nadzor nad radom uređaja i njihovo
automatsko konfigurisanje. U ovom radu je predstavljeno rešenje za
dinamičko zadavanje konfiguracije uređaja korišćenjem
konfiguracionih skriptova pisanih u jeziku Lua, kao deo sistema za automatsku
konfiguraciju uređaja. Sistem omogućava korisniku da kreira, definiše
i upravlja konfiguracionim skriptovima, kao i da definiše složena pravila
izvršavanja u zavisnosti od stanja uređaja ili nekog diskretnog
događaja. Neki od važnih doprinosa ovog rada obuhvataju: (1) mehanizam
integracije Lua skript interpretera sa programskom podrškom poslužioca za
automatsku konfiguraciju, (2) definisanje modela događaja i filtera za
definisanje uslova izvršavanja skriptova i (3) procenu izvodljivosti upotrebe
Lua skript jezika kao osnove za izvršavanje konfiguracionih skriptova u
okviru poslužioca zasnovanog na Java Enterprise tehnologijama, ispitivanjem u
realnom radnom okruženju. RT.4.5 FPGA REALIZACIJA INTELIGENTNIH SENZORA Vojislav
Maksimović, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet
u Kragujevcu Marko Acović,
Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu Uroš Pešović,
Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu Siniša
Ranđić, Fakultet tehničkih nauka u Čačku,
Univerzitet u Kragujevcu U radu je
obrađena problematika projektovanja uređaja – inteligentnog senzora
na bazi FPGA (eng. Field
Programmable Gate Array) kola i razvijenih IP (engl. Intellectual property) jezgara. Dat
je pregled elemenata u sistemu nadzora i upravljanja, akvizicije i
kondicioniranja signala kao i uloga inteligentnog senzora koji u sebi
integriše sve navedene elemente. Ukazano
je na uticaj pristupa razvoju i projektovanju računara i
računarskih sistema na senzorske tehnologije. Prikazani su i osnovni
zahtevi za projektovanje inteligentnog senzora. Prikazana je tehnologija
projektovanja na bazi FPGA kola i prednosti ovog pristupa. Predstavljen je
princip implementacije kola na bazi FPGA kola, opšta arhitektura ovih kola
kao i tehnike njihovog programiranja. Opisane su karakteristike i prednosti MicroSemi Actel Fusion FPGA
platforme. Dat je kratak
prikaz projekta inteligentnog senzora na bazi javno dostupnog IP procesorskog
jezgara. RT.4.6 MODIFIKACIJE KRITERIJUMA MINIMIZACIJE U UPRAVLJANJU POTROŠNJOM ELEKTRIČNE ENERGIJE Tamara
Bojičić, Elektrotehnički fakultet, Podgorica, Crna Gora Vesna Popović-Bugarin,
Elektrotehnički fakultet, Podgorica, Crna Gora U radu je
analiziran uticaj načina računanja cijene električne energije
na performanse algoritma za optimizaciju potrošnje. Način definisanja
funkcije potrošnje ima veliki uticaj na cijenu koju potrošači
plaćaju. Cilj algoritama za upravljanje potrošnjom električne
energije jeste smanjenje iznosa koji potrošači plaćaju ali i
povećanje stabilnosti električne mreže u smislu smanjenja odnosa
maksimalnog i srednjeg nivoa opterećenja mreže u toku 24h. Sa algoritmima
koji obezbjeđuju postizanje pomenutih performansi potrošači bi
trebali biti upoznati i podstaknuti na njihovo korišćenje. U tu svrhu je
u radu analizirana mogućnost direktne primjene aktualne (linearne)
funkcije cijene, predloženi načini njene modifikacije uz što manje
izmjene iste, a sve u cilju što boljih performansi algoritma za optimizaciju.
Rezultati simulacija pokazuju da i te kako ima prostora za primjenu
optimizacionih algoritama u praksi, kao i da bi rad na njihovom
unapređivanju i prilagođavanju potošačima mogao predstavljati
značajan pomak u razvoju savremenih tokova tehnologije. RT.4.7 PRINCIP INDIVIDUALIZACIJE FIGURA I INTEGRACIJE GENERATORA POTEZA I EVALUATORA Vladan
Vučković, Elektronski fakultet u Nišu, Univerzitet u Nišu U radu je prikazana realizacija principa individualizacije figura i integracije generatora poteza i evaluatora u programima za logičke igre generalno, sa posebnom primenom u šahovskim programima. Prikazane tehnike integracije dve procedure koje se u većini aplikacija koriste odvojeno, ima velike prednosti, imajući u vidu da obe funkcije koriste veliki deo istih parametara, pa se na ovaj način izbegava unutrašnja redundansa i usporenje search algoritma. Na taj način, kako je prikazano u radu, postižu se veliki dobici u brzini proračuna. Teoretski rezultati u radu su deo autorovih šahovskih sistema Axon i Achilles. RT5. Web i Data Mining Predsedava: Petar
Spalević, FTN Priština Sreda, 4. 6, sala 1, 8:30 RT.5.1 ALGORITMI KLASTERIZACIJE U DATA MINING-U Miloš Ilić,
Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Prištini Petar
Spalević, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Prištini Dejan
Rančić, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu Mladen
Veinović, Fakultet za informatiku i računarstvo, Univerzitet
Singidunum Emir Pećanin,
Departman za Matematičke nauke, Državni Univerzitet u Novom Pazaru U okviru Data
Mining-a (Rudarenja podataka) kao procesa pronalaženja novog, korisnog znanja
iz podataka koriste se različite tehnike. Korišćenjem ovih tehnika
dobija se brže i bolje pretraživanje velike količine podataka sa kojima
se susreće čovečanstvo svakoga dana. Klasterizacija podataka
je jedna od tehnika koja se primenjuje u Data Miningu. Klasterizacija se bazira
na grupisanju podataka prema osobinama ili prema nekom svojstvu koje im je
zajedničko. Autori su u radu proučili algoritme klasterizacije koji
se koriste u procesu data mininga. Svaki od njih se koristi u nekom domenu,
ima dobre i loše osobine kao i mogućnost da se poboljša modifikacijom. RT.5.2 KLJUČNI ATRIBUTI ZA VREDNOVANJE UPOTREBLJIVOSTI WEB ZASNOVANIH GIS APLIKACIJA Nebojša D.
Djordjević, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu Dejan D.
Rančić, Elektronski
fakultet, Univerzitet u Nišu Rajko Simić, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu Ovaj rad daje
detaljno analitičko poređenje različitih atributa, kako bi se
postigao detaljniji uvid u prednosti i nedostatke upotrebljivosti. Tako oni
mogu dobiti pomoć u donošenju odluka i izbegnu skupe greške prilikom
izbora softverskih sistema i/ili aplikacije. Atributi lakoća učenja, zadovoljstvo, fleksibilnost, efikasnost,
efektivnost i lakoća pamćenja imaju najviše uticaja na
upotrebljivost WebGIS aplikacija. Zato ovaj rad preporučuje kombinaciju
ovih atributa za razmatranje upotrebljivosti prilikom odlučivanja za
WebGIS softverski sistem. Dalje istraživanje biće usmereno na
modeliranju veza između atributa upotrebljivosti i njihov uticaj na
upotrebljivost sistema u drugačijem okruženju. Na primer , softver
sistem može biti koristiti u tehničkom ili socijalnom okruženju, a onda
različiti atributi upotrebljivosti mogu imati različit uticaj na
sistem. RT.5.3 PROGRAMSKI ALAT ZA ANALIZU PATENTNE DOKUMENTACIJE Ivana
Ostojić, RT-RK Computer Based Systems, Novi Sad Miroslava
Dražić, RT-RK Computer Based Systems, Novi Sad Dragan Kukolj,
Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Željko Tekić,
Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Milana Vitas,
RT-RK Computer Based Systems, Novi Sad Dragana Đorđević,
RT-RK Computer Based Systems, Novi Sad U ovom radu
prikazan je algoritam obrade patentne dokumentacije. Algoritam je deo
programskog paketa koji se koristi kao alat za obradu i procenu patenata u
svrhu predstavljanja kompanija na tržištu novih tehnologija. Programski alat
radi obradu patentnih dokumanta iz postojeće baze patentnih dokumanta,
analizira bibliografske podatke, tekstualne delove patentnog dokumanta i vrši
grupisanje patenata po tehnologijama. Više-dimenzioni podaci koje sadrži patentni
dokument se transformišu u 2D ili 3D prostor, grupišu se po određenom
kriterijumi i prikazuju preko grafičkog interfejsa. RT.5.4 PARALELNI PRETRAŽIVAČ ZA INDEKSIRANJE STRANICA FORUMA NA INTERNETU Miloš
Pavković, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu Jelica
Protić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu U ovom radu
predložen je efikasan paralelni pretraživača koji se primenjuje na
indeksiranje stranica veb foruma. Prikazana je arhitektura pretraživača
i raspodela procesa, kao i algoritamu pseudo kodu koji lako može biti
prilagođen za različite platforme. Pored arhitekture paralelnog
pretraživača foruma predložena je i metrika za procenu potrebe za novim
procesom, kao i format poruka koje ovi procesi mogu da koriste radi smanjenja
obima komunikacije. Pokazano je da sa ovim formatom porukapovezivanje
računara sa zadovoljavajućom brzinom prenosa može da se ostvari i
preko lokalne Ethernet mreže. Prikazani su rezultati testova za 2, 8 i 32
čvora, koji su pokazali relativne prednosti paralelnog pretraživanja
foruma i postavili osnov za buduće istraživanje sličnih arhitektura i unapređenje
paralelizovanih algoritama. RT.5.5 DINAMIČKA WEB APLIKACIJA ZA INTERAKTIVNO UČENJE SRPSKOG JEZIKA Nikola Milošević, Saga New Frontier Group, Beograd Milan
Živanović, Saga New Frontier Group, Beograd Nenad Kojić,
Visoka škola strukovnih studija za informacione i komunikacione tehnologije,
Beograd Cilj ovog rada
je kreiranje interaktivne dinamicke web aplikacije namenski kreirane za
podršku u ucenju srpskog jezika. Aplikacija je namenjena najmla_im
korisnicima u procesu ucenja glasova, reci i samog jezika. Obzirom da je
aplikacija strukturno kreirana u formi CMS-a (Content Management
System), prva faza razvoja je podržala paralelno ucenje cirilicnog i
latinicnog pisma, a sada je proširena na nivo da se može koristiti i za
ucenje bilo kog stranog jezika. Aplikacija je namenski ra_ena za ucenike
prvog razreda osnovne škole, i dostupna je na Internetu kao besplatni web
portal. Posebna pažnja je posvecena interaktivnim efektima i ishodima ucenja
koje se u tom uzrastu ocekuju. Aplikacija je pisana u programskom jeziku PHP
sa bazom podataka MySQL. RT.5.6 PROGRAMSKA PODRŠKA PROVERE UREĐAJA SA EKRANIMA OSETLJIVIM NA DODIR Srđan
Tikvić, RT-RK institut za sisteme zasnovane na računarima, Novi Sad Ivan Kaštelan,
Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Vukota
Peković, RT-RK institut za sisteme zasnovane na računarima, Novi
Sad Dragica
Josimović, RT-RK institut za sisteme zasnovane na računarima, Novi
Sad Ovaj rad
prikazuje programsku podršku za sistem za automatsko testiranje uređaja
baziranih na ekranima osetljivim na dodir. Cilj sistema je da automatizuje
proces testiranja uređaja na krajnjoj proizvodnoj liniji. Sistem koristi
stimulacionu ploču koja električno stimuliše ekran osetljiv na
dodir i u potpunosti uklanja mehaničke delove koji izazivaju kašnjenje i
nestabilnost. Radno okruženje komunicira sa stimulacionom pločom
šaljući signale koji odgovaraju tipu stimulacije koji ploča očekuje.
Radno okruženje komunicira sa stimulacionom pločom preko serijske ili
mrežne sprege. Sam proces testiranja započinje tako što radno okruženje
šalje signale stimulacionoj ploči. Ploča zatim stimuliše
uređaj koji se testira vršeći pritisak na ekran osetljiv na dodir.
Poseban uređaj za preuzimanje slike snima sliku sa ekrana uređaja.
Tako dobijenu sliku prima računar i proverava njenu ispravnost.
Preliminarni rezultati pokazuju da je sistem sposoban da pouzdano stimulira
ekran osetljiv na dodir koji omogućava. RT6. Geografski informacioni sistemi Predsedava: Dejan Rančić,
Elektronski fakultet Niš Sreda, 4. 6, sala 1, 10:30 RT.6.1 ARHITEKTURA SISTEMA ZA INTEGRACIJU VIDEA U GIS Aleksandar
Milosavljević, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu Dejan
Rančić, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu Aleksandar
Dimitrijević, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu Vladan
Mihajlović, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu U radu je
predstavljena arhitektura sistema za integraciju videa kamera za video
nadzora u trodimenzionalni geografski informacioni sistem (3D GIS). Sistem
koji obezbeđuje ovakvu integraciju je organizovan po klijent/server
arhitekturi gde s jedne strane imamo server geoprostornog videa, a sa druge
3D GIS zasnovane klijente proširene mogućnostima prijema i prikaza
geoprostornog videa. Osnovna prednost distribucije geoprostornog videa
korišćenjem specijalizovanog servera je fleksibilnost u pogledu
uvođenja novih tipova i izvora podataka bez potrebe za izmenom klijentske
strane. Definisanje koncepta i standardizovanog načina distribucije i
čuvanja geoprostornog videa predstavlja osnovu za predloženo rešenje i
bitan doprinos ovog rada. RT.6.2 SISTEM ZA EFIKASNO ODREĐIVANJE OPTIMALNE LOKACIJE PRIJEMNIKA NA OSNOVU PODATAKA O TERENU Vladan
Mihajlović, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu Marko
Kovačević, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu Aleksandar
Milosavljević, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu Dejan
Rančić, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu Kvalitet bežične
komunikacije između dva uređaja postavljena na terenu zavisi od
lokacija na kojima su oni postavljeni. Najbolje rešenje ovog problema bilo bi
da se istovremeno odrede lokacije oba uređaja. U okviru ovog rada
razmotren je jednostavniji problem određivanja optimalne lokacije
prijemnika za fiksnu lokaciju predajnika. Predloženo je softversko rešenje
koje određuje optimalne lokacije na osnovu procenjene jačine polja.
ITU-R P.1546-1 model procene jačine polja je implementira u punom obimu,
kao deo rešenja. Model koristi podatke o visini terena kako bi precizno
procenio jačinu polja. Poseban metod, zasnovan na algoritmu
rasterizacije duži, razvijen je za kreiranje vertikalnog profila terena na
osnovu DEM podataka. Profil se koristi za ubrzavanje izračunavanja
važnih parametara ITU-R P.1546-1 metoda. Optimalna lokacija se određuje
unutar pravougaone ili poligonalne oblasti. Izabrani model može da proceni
jačinu polja između dve tačke, što nameće potrebu za
predstavljanjem oblasti prijemnika u vidu pravilne rešetke. Rešetka se može
definisati u Dekartovom ili polarnom sistemu. Izračunavanje optimuma na
osnovu prvog pristupa daje tačnije rezultate, ali je manje efikasno.
Sistem može da izdvoji optimalne lokacije, ali može i da prikaže rezultate
izračunavanja u obliku poluprovidnog rasterskog loja koji se icrtava na
karti. Ovakav prikaz pruža jasan uvid u alternativne (suboptimalne) lokacije
prijemnika, na kojima je jačina polja zadovoljavajuća, ali su
pogodniji prema drugim kriterijumima (npr. pristupačnost). Sistem je
projektovan tako da bude fleksibilan i proširiv, pa je moguće
jednostavno zameniti metod za određivanje jačine polja ili dodati
novi model predstavljanja regiona prijemnika u vidu skupa tačaka. RT.6.3 SISTEM ZA OBRADU KONTINUALNIH TOKOVA PODATAKA SA POKRETNIH SENZORSKIH OBJEKATA Željko
Jovanović, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet
u Kragujevcu Napretkom
senzorskih i komunikacionih tehnologija uz sve prisutnije geo-lokacione
uređaje i geografske informacione sisteme, dolazi do razvoja novih
tipova aplikacija. Klasično
skladištenje podataka u baze podataka uz naknadno pretraživanje i
prezentovanje postaje nepogodno pri kontinualnim tokovima podataka. Za
adekvatnu podršku navedenim aplikacijama neophodno je postojanje sistema za
upravljanje tokovima podataka (Data
Stream Management Systems - DSMS) koji treba da obezbedi efikasnu obradu
i kontinualnih tokova podataka u cilju odziva u realnom vremenu. U ovom radu
predstavljen je klijent-server sistem sa DSMS-om realizovan na serverskoj
strani unutar Java Web aplikacije. RT.6.4 EKSPERIMENTALNA PROCENA GREŠKE U RADU JEDNOG REŠENJA GEOLOKACIONOG SERVISA ZA PRAĆENJE STANJA U SAOBRAĆAJU Dragan Pošarac,
Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Dragan Samardžija,
Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu Slavko
Radonić, Istraživačko-razvojni institut RT-RK, Novi Sad Saša Kartalija,
Istraživačko-razvojni institut RT-RK, Novi Sad U ovom radu
opisane su neke od metoda za eksperimentalnu procenu greške u radu
geolokacionih servisa. Predmet ispitivanja je jedno rešenje servisa za
praćenje stanja u saobraćaju zasnovano na GPS-u, a bazira se na
sistemu komunikacije između: korisnika prenosivih uređaja,
poslužioca i krajnjih korisnika servisa. Komunikacija između njih
obavlja se putem mobilne bežične mreže, a zasnovana je na TCP/IP
protokolu. Pod greškom sistema podrazumeva se svako odstupanje lokacije
korisnika ili prijavljenog događaja od predviđenog, a zadatak ovog
rada je da tu gresku eksperimentalnim putem odredi i prikaže. RT.6.5 NOVA USLUŽNA RJEŠENJA ZASNOVANA NA ONTOLOGIJAMA I PROCESNOJ ORGANIZACIJIU JAVNOJ UPRAVI Mladen
Radivojević, Univerzitet za poslovne studije, Banja Luka, BiH Bojan Žunić,
Univerzitet za poslovne studije, Banja Luka, BiH U ovom radu
predlažemo kako iskoristiti ontologije za automatsko generisanje izlaznog
dokumenta koga kreira javna uprava. Posmatramo javnu upravu Bosne i
Hercegovine, semantičko predstavljanje postupaka rada, te neophodne
ontologije kao okvir za automatsko generisanje izlaznih dokumenata (odluka,
zaključaka, uvjerenja, rješenja i drugih tipova izlaznih dokumenata) sa
posebnim osvrtom na jedinice lokalne samouprave (opštine i gradove).
Predlažemo procesnu organizaciju rada javne uprave koja će nam
omogućiti: implementaciju ontologija, jednostavniji i efikasniji rad
zaposlenih u procesnim timovima, a korisnicima usluga bolje usluživanje. U
radu posmatramo izgradnju ontološkog modela javne uprave Bosne i Hercegovine
(BiH), sa posebnim akcentom na jedinice lokalne samouprave. Novi koncept koji
predlažemo obezbjediće e-m-i-Upravu i e-m-Uslugu, korisnicima usluga
jeftiniju, bržu i kvalitetniju uslugu, a javnoj upravi efikasniji i
efektivniji rad. RT.6.6 OBJECT EVACUATION FOR DIFFERENT SPEEDS OF OCCUPANTS Radoje Jevtić, ETŠ Nikola Tesla, Niš Jovan Ničković, ETŠ Nikola Tesla, Niš Evacuation of the object is one of the most important and the most complex tasks in fire protection and human safety in objects generally. The more people are in the object (high residential objects, schools, hospitals etc.) the harder and more complicated this task is. This paper has written to show the possible evacuation situations and calculate minimal time for evacuation in case of Electrotechnical school „Nikola Tesla “in Niš for different occupant’s speeds, from 1m/s to 5 m/s. RT.6.7 THE DETERMINATION OF FIRE PROPAGATION BY SIMULATION Radoje
Jevtić, ETŠ Nikola
Tesla, Niš Jovan Ničković, ETŠ Nikola Tesla, Niš The fire presents the process of the uncontrolled combustion that makes material damage and endangers human lives. It is important to know many factors that fire depends on for success projecting and realization of fire protection systems. It is obvious that the fire protection systems at the airport, in the oil refinery, in the industry of compost, hospital, school and other objects have to be different according to its specifications, object or establishment purpose, dimensions, geolocation, the fire information and detection possibilities and many other factors. On of the most effective, the most economic and the most reliable way of the fire potential propagation determination is using of the simulation programs. In this paper, the usage of the FDS simulator in the potential fire determination was presented.
SEKCIJA ZA TELEKOMUNIKACIJE – TE
ТЕ1. Telekomunikacije Predsedava: Goran T. Đorđević, Elektronski fakultet, Niš Četvrtak, 5. 6, sala 1, 11:15 TE1.1 UTICAJ NEPRILAGOĐENJA MODULACIONO KODNE ŠEME NA KORISNIČKI PROTOK U LTE MREŽI Filip Elčić, Telekom Srbija, Beograd Aleksandar Nešković, Elektrotehnički fakultet u Beogradu, Beograd Ovaj rad
analizira uticaj primene modulaciono kodne šeme (MCS - Modulation Coding
Scheme), na downlink-u LTE (Long Term Evolution) mreže, različite od one
koju bi preporučio terminal preko CQI (Channel Quality Indicator)
parametra na korisnički protok. Vršen je eksperiment u kojem je
nametnuta upotreba skupa različitih MCS za različite radio uslove.
Ustanovljene su posledice na vrednosti korisničkog protoka i BLER-a kada
se koristi viša ili niža MCS od preporučene. Razmotren je i rad u
okolini vrednosti BLER-a od 10% koju standard propisuje kao maksimalnu
dozvoljenu. TE1.2 VEROVATNOĆA PREKIDA HIBRIDNIH SISTEMA PRI PRENOSU RADIO-FREKVENCIJSKIH I OPTIČKIH SIGNALA U SLOBODNOM PROSTORU Milica Petković, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu, Niš Aleksandra Cvetković, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu, Niš Goran T. Đorđević, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu, Niš U ovom radu analizirana je verovatnoća prekida hibridnog sistema koji se sastoji od direktnog radio-frekvencijskog linka (RF - Radio frequency) i relejnog linka, sačinjenog od RF deonice i deonice na kojoj se optički signali prostiru u slobodnom prostoru (FSO - Free Space Optics). Feding na obe RF deonice je modelovan Nakgami-m raspodelom, dok je atmoferska turbulencija na FSO linku opisana gama-gama raspodelom uključujući grešku pozicioniranja. Izvedeni su novi analitički izrazi za verovatnoću prekida sistema, predstavljeni preko Mejerovih funkcija, kada je na prijemu primenjeno selekciono kombinovanje. Numerički rezultati su potvrđeni Monte Karlo simulacijama. Razmatran je uticaj parametra fedinga, kao i uslova turbulencije na performanse sistema. Upoređene su performanse relejnog RF/FSO sistema, sistema sa RF linkom, kao i odgovarajućeg hibridnog sistema. TE1.3 SIMULACIJA I MERENJE POJEDINIH PARAMETARA RADIO KOMPONENTE TETRA SISTEMA Danilo Lazović, Vojna akademija, Univerzitet odbrane, Beograd Sima Kerešević, Vojna akademija, Univerzitet odbrane, Beograd Jovan Bajčetić, Vojna akademija, Univerzitet odbrane, Beograd Boban Pavlović, Vojna akademija, Univerzitet Odbrane, Beograd Sve veća potreba za korišćenjem softverskih alata u projektovanju radio mreža podstakla nas je da uradimo analizu TETRA sistema u ATDI HTZ warfare softveru. U ovom radu su predstavljeni rezultati merenja parametara radio komponente TETRA sistema i njegove prednosti prilikom upotrebe u službama javne bezbednosti. Rezultati dobijeni merenjem su upoređeni sa rezultatima simuliranog sistema u HTZ warfare softveru. TE1.4 SUNČEV UTICAJ KAO FAKTOR SPOROG FEDINGA U MIKROTALASNOM FREKVENCIJSKOM PODRUČJU Jovan Bajčetić, Vojna akademija, Univerzitet Odbrane, Beograd Marko Perković, Vojna akademija, Univerzitet Odbrane, Beograd Milenko Andrić, Vojna akademija, Univerzitet Odbrane, Beograd Branislav M, Todorović, RT-RK, Istraživačko-razvojni institut, Novi Sad Vladimir Suša, Vojna akademija, Univerzitet Odbrane, Beograd U radu je predstavljeno istraživanje uzroka slabljenja signala mikrotalasnog opsega na radio-relejnom linku u toku jutarnjih časova. Merenja koja su sprovedena uključuju frekvencijske opsege od 2,4 i 5 GHz. Početak slabljenja signala na mestu prijema nastupa od trenutka kada Sunce počne da se pojavljuje na horizontu i kontinuirano traje do kasnih prepodnevnih časova. Uporedna analiza promene vertikalne komponente geomagnetnog polja sa izmerenim slabljenjem signala na mestu prijema ukazuje na visoku korelisanost ove dve fizičke veličine. Na osnovu izmerenih rezultata je predstavljena funkcija koja opisuje trend promene nivoa prijemnog signala i vertikalne komponente geomagnetnog polja od ponoći do podneva. TE1.5 OpenMont: SDN KONTROLER ZA GARANCIJU KVALITETA SERVISA Slavica Tomović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet Crne Gore,Podgorica, Crna Gora Igor Radusinović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet Crne Gore, Podgorica, Crna Gora Internet se kao globalna mreža konstantno mijenja.
Međutim, modifikacije njegove arhitekture su bile veoma rijetke i može
se reći da je najveći dio početnog dizajna ostao
nepromijenjen. Sa druge strane, trenutno se razvijaju aplikacije koje se u
mnogome razlikuju od tradicionalnih, što sa sobom donosi novi set zahtijeva
koje sadašnji Internet nije u stanju da zadovolji zbog svojih
ograničenja. Osnovni uzrok ovih problema je previše kompleksna kontrolna
ravan koja je distribuirana u svim mrežnim uređajima. Kao rezultat
napora uloženih u prevazilaženje ovih problema nastala je ideja o softverski
definisanim mrežama. Kod SDN (Software
Defined Networking) arhitekture kontrolna ravan i ravan podataka su
razdvojene, i kontrolna funkcionalnost je prepuštena logički
centralizovanom kontroleru. U ovom radu je predloženo SDN kontrolno
okruženje, koje automatski i fleksibilno programira mrežne uređaje tako
da se aplikacijama obezbjeđuje zahtijevani nivo kvaliteta servisa (QoS-Quality of Service). Da bi se
izbjegla degradacija performansi best-effort
saobraćaja iskorišćena je prednost centralizovane kontrole za
praćenje nivoa zagušenja u mreži i dinamičku adaptaciju težinskih
faktora linkova. Predstavljen je originalni implementirani dizajn i
eksperimentalni rezultati koji potvrđuju njegovu funkcionalnost. TE1.6 ANALIZA WRED ALGORITMA IZBEGAVANJA ZAGUŠENJA U IP TELEKOMUNIKACIONIM MREŽAMA Vladimir B. Suša, Vojna akademija, Univerzitet Odbrane, Beograd Boban Z. Pavlović, Vojna akademija, Univerzitet Odbrane, Beograd JovanB. Bajčetić, Vojna akademija, Univerzitet Odbrane, Beograd U ovom radu je analiziran WRED (Weighted Random Early Detection) algoritam izbegavanja mrežnog zagušenja. Na bazi poznate IP mrežne topologije, sprovedena je analiza primene WRED algoritma kod prenosa VoIP (Voice over Internet Protocol) kao primarne aplikacije i FTP (File Transfer Protocol) i DB (Database), kao sekundarne (background) aplikacije. Razvijena je simulaciona platforma u OPNET (OPtimum NETworking) mrežnom simulatoru na bazi koje su praćeni najznačajniji QoS (Quality of Service) parametri. U cilju implementacije WRED algoritma, sprovedena je analiza promene vrednosti eksponencijalnog težinskog faktora, i minimalnog i maksimalnog praga definisanja WRED mehanizma, na paketsko kašnjenje, varijaciju kašnjenja (džiter) i paketske gubitke. Na osnovu dobijenih rezultata, izvedeni su određeni zaključci o izboru optimalnih vrednosti WRED parametara koji doprinose obezbeđenju zahtevanog nivoa QoS. TE1.7 ANALYSIS AND IMPLEMENTATION OF MOBILE BACKHAUL IN MTELNETWORK USING HYBRID MICROWAVE LINKS Dijana Ilišević, Mtel, BiH, Banja Luka, BiH Nataša Banović-Ćurguz, Mtel, BiH, Banja Luka, BiH New technology network deployments are needed to meet the need to increase mobile network capacity to absorb growing traffic, especially at access layer. Driven by a new generation of wireless user equipment and the proliferation of bandwidth-intensive applications, user data traffic and the corresponding network load are increasing in an exponential manner. This paper presents use of hybrid microwave links to fulfill these demands. The study presented in this paper covers technology and implementation issues for 3G/3G+ and considering LTE/LTE Advanced networks (Long Term Evolution). TE1.8 OUTAGE CAPACITY PERFORMANCE OF GENERALIZED-K FADING CHANNELS Nemanja M. Zdravković, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu, Niš Jelena Anastasov, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu, Niš Goran T. Đorđević, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu, Niš In this paper, the analytical expression for outage capacity of generalized-K fading channels is derived. We study the effects of multipath fading and shadowing severity on outage capacity performance. We compare the results obtaining in estimating the outage capacity with the average capacity results obtained previously. The results illustrate that shadowing spread and multipath fading severity have considerable effects on outage capacity.
SEKCIJA ZA VEŠTAČKU INTELIGENCIJU – VI
VI1. Sistemi veštačke inteligencije Predsedava: Milan Milosavljević, Univerzitet
Singidunum, Beograd Četvrtak, 5. 6, sala 5, 12:30 VI3.1 IZDVAJANJE KARAKTERISTIKA ZA KLASIFIKACIJU EMOCIJA NA OSNOVU SIGNALA GOVORA Milana Milošević, Elektrotehnički fakultet, Beograd Željko Đurović, Elektrotehnički fakultet, Beograd Prepoznavanje emocija u govoru jedan je deo analize ljudskog ponašanja u sklopu sociološke obrade signala kao multidiscilinarne oblasti za koju poslednji godina postoji sve veći interes. Ovaj rad daje pregled osnovnih elemenata analize emocija u govoru koje su korišćene u dosadašnjim istraživanjima: koje karakteristike govora se najčešće upotrebljavaju, koje baze podataka su upotrbljavane i na koji način su pripremljene i generisane snimljene sekvence i koji su klasifikatori upotrebljeni i način njihove primene. Procenat uspešnog prepoznavanja emocija obično je nešto iznad ljudske uspešnosti u istom zadatka, a pod specijalnim uslovima može biti i preko 90%. VI3.2 PREPOZNAVANJE SIMBOLA NA REGISTARSKIM TABLICAMA Dijana Vučićević Rad se bavi prepoznavanjem registarskih tablica u slici vozila kao i slova i brojeva na datim registarskim tablicama. Nakon što je slika tablice skalirana, segmentisana, primenjen je filtar koji izdvaja ivice. Označeni su i odvojeni regioni većih površina. Zatim se idući po vertikali sabiraju beli pikseli po svakoj vrsti, a taj vektor predstavlja bitan parametar za prepoznavanje uz preseke po horizontali i vertikali. Ovaj metod je primenjen na osam crno- belih slika od kojih svaka sadrži sedam simbola. VI3.3 STEGANOGRAFIJA SA PRIMENOM HOUGH-OVE TRANSFORMACIJE Dijana Vučićević U ovom radu koristi se Diskretna kosinusna transformacija za komprimovanje stego slike, koja se potom kvantizuje, a zatim uz zadržavanje određenih Discrete Cosine Transformation koeficijenata pretvara u kodiran niz. Hough-ovom transformacijom se određuju prave u koje će, kao i u prave iza tih, uz ograničenja i podešavanja biti umetnut niz kodirane stego slike. Za analizu korišćene su četiri crno-bele stego slike i četiri crno-bele slike nosioca. VI3.4 OPTIMIZACIJA NEURONSKIH MREŽA BULOVIM FUNKCIJAMA Vladimir Stojanović, Grupa za inteligentne sisteme, Matematički fakultet, Univerzitet u Beogradu Miroslav Marić, Matematički fakultet, Univerzitet u Beogradu Neuronske mreže su model paralelnog izračunavanja koji se koristi u mašinskom učenju. Primarno se koriste za prepoznavanje oblika ili signala, klasifikaciju oblika, aproksimaciju funkcija, mada se uspešno koriste i za mnoge druge probleme koji se teško rešavaju korišćenjem poznatih algoritama. Izračunavanje se unutar neuronske mreže vrši preko međusobno povezanih neurona, slično obradi informacija u ljudskom mozgu. U praksi se često javljaju problemi sa velikom količinom ulaznih podataka pa je u takvim slučajevima poželjno optimizovati obradu unutar svakog pojedinačnog neurona. U ovom radu se u te svrhe koriste Bulove funkcije. VI3.5 OPTIMIZACIJA PROBLEMA RASPOREĐIVANJA POSLOVA U VIŠEFAZNOJ PROIZVODNJI SA PARALELNIM MAŠINAMA Dušan Džamić, Fakultet organizacionih nauka, Univerzitet u Beogradu Miroslav Marić, Matematički fakultet, Univerzitet u Beogradu Zorica Stanimirović, Matematički fakultet, Univerzitet u Beogradu Aleksandar Đenić, Matematički fakultet, Univerzitet u Beogradu Problem raspoređivanja poslova u višefaznoj proizvodnji sa paralelnim mašinama (Hybrid flow shop (HFS) schedulling problem) se često susreće u mnogim industrijskim postrojenjima, na primer, u proizvodnji stakla, čelika, papira i tekstila. U ovom radu su predstavljeni metaheuristički algoritmi optimizacije rojevima čestica i tabu pretraživanja za rešavanje HFS problema u cilju minimizacije vremena potrebnog za realizaciju procesa proizvodnje. Opisani algoritmi su testirani na skupu poznatih instanci za HFS problem. Eksperimentalni rezultati pokazuju da predloženi algoritmi dostižu optimalna rešenja u značajno kraćem vremenu izvršavanja u poređenju sa egzaktim solverom. Predloženi algoritmi takođe daju rešenja za instance HFS problema koje egzaktni rešavač nije uspeo da reši.
|