|
PROGRAM
PLENARNO IZLAGANЈE
PLEN1. Predsedava: Aleksandra Smilјanić, Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu Sreda, 15. jun, 12:45-13:30, Sala B, KC Toledo
TESLINO OBRTNO MAGNETSKO POLjE I RAZVOJ ELEKTRIČNIH MAŠINA Slobodan N. Vukosavić, Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu Krajem 19. veka počinje šira upotreba električnih motora sa jednosmernom strujom, naprava koje električnu energiju pretvaraju u mehanički rad. Rad električnih motora se zasnivao na mehaničkom komutatoru, napravi koja prenosi električnu energiju sa nepokretnog dela mašine (statora) na pokretni deo (rotor). Rad komutatora je praćen varničenjem i trošenjem uglјenih četkica. Motori sa jednosmernom strujom se nisu mogli koristiti u sistemu za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije zasnovanom na naizmeničnim strujama, koji je krajem 19. veka postepeno potiskivao sisteme sa jednosmernom strujom. Tesla se zainteresovao za probleme elektromehaničkog pretvaranja još u realnoj gimnaziji, gde je vršio oglede na aparatima koje je konstruisao profesor Martin Sekulić. Iskustva sa mašinama za jednosmernu struju stekao je na studijama u Gracu. Profesor Jakob Pešl je nabavio Gramovu mašinu, pa se Tesla upoznao sa njenim radom i sa problemima varničenja na komutatoru. Još u to vreme Tesla je rešio da pronađe način za prenos električne energije na rotor električne mašine bez neposrednog kontakta i bez potrebe za korišćenjem mehaničkog komutatora. Kao rezultat proračuna i eksperimentalnog rada, Tesla pronalazi način da ostvari beskontaktni prenos energije putem obrtnog magnetskog polјa. Teslino obrtno magnetsko polјe predstavlјa osnov za rad savremenih asihnronih, sinhronih i reluktantnih mašina.
SEKCIJA ZA AKUSTIKU – AK
AK1. Elektroakustika, Buka, Akustika prostorija Predsedavaju: Husnija Kurtović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd; Dejan Ćirić, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu, Niš Utorak, 14. jun, 14.30 h, Sala 1
AK1.1 LOKALIZACIJA ZVUČNIH IZVORA PRIMENOM RAZLIČITIH DEKONVOLUCIONIH TEHNIKA Miodrag Stanojević, School of Electrical Engineering, University of Belgrade, Belgrade, Serbia Miloš Bjelić, School of Electrical Engineering, University of Belgrade, Belgrade, Serbia Dragana Šumarac Pavlović, School of Electrical Engineering, University of Belgrade, Belgrade, Serbia Miomir Mijić, School of Electrical Engineering, University of Belgrade, Belgrade, Serbia Ubrzani razvoj računarske tehnike omogućio je širenje primene mikrofonskih nizova i razvoj naprednih algoritama za prostorno-vremensku obradu signala. U ovom radu izvršeno je poređenje performansi nekoliko različitih algoritama za obradu signala sa mikrofonskih nizova. Pored uobičajnih algoritama kao što su Delay and Sum (DAS) i Conventional Beamforming (CB), ispitivani su i algoritmi iz klase dekonvolucionih algoritama: DAMAS2 (Deconvolution Approach for the Mapping of Acoustic Sources), NNLS-FFT (Fourier based Non-Negative Least Squares), FISTA (Fast Iterative Shrinkage-Thresholding Algorithm), CLEAN-PSF i CLEAN-SC. Analizirana je preciznost lokalizacije zvučnih izvora u prostoru, mogućnost određivanja njihovih relativnih nivoa, kao i računarska i vremenska kompleksnost navedenih algoritama. Posebno je diskutovana prostorna razdvojivost koherentnih i nekoherentnih zvučnih izvora. Eksperimenti su vršeni u anehoičnim i realnim sobnim uslovima sa više zvučnih izvora. Korišćen je planarni neuniformni mikrofonski niz sa 18 mikrofona.
AK1.2 DIZAJN MIKROFONSKOG NIZA OPTIMIZOVANOG ZA MONITORING SAOBRAĆAJNE BUKE Miloš Bjelić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Miodrag Stanojević, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Dragana Šumarac Pavlović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Miomir Mijić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Mikrofonski niz kao savremeni merni alat može se koristiti za lokalizaciju zvučnih izvora pri monitoringu saobraćajajne buke. Širok frekvencijski opsega buke zahteva da mikrofonski niz treba da ima veliki otvor (maksimalno rastojanje između mikrofona), ali istovremeno i malo rastojanje između mikrofona. Zbog toga je potrebno optimizovati pozicije mikrofona da bi se u određenm frekvencijskom opsegu od interesa našao kompromis između ova dva zahteva. U ovom radu prikazan je optimizacioni postupak za dizajn planarog mikrofonskog niza sa 24 mikrofona. Kao kriterijum za optimizaciju izabran je odnos između najvećeg bočnog loba i glavnog loba. Diskutovane su prednosti i ograničenja mikrofonskog niza dobijenog ovim optimizacionim postupkom i izvršenio je poređenje sa popularnim geometrijama mikrofonskih nizova. Dizajnirani mikrofonski niz je realizovan hardverski i zajedno sa sistemom za akviziciju signala sa mikrofona i video kamerom čini merni sistem. U radu su prikazani rezultati lokalizacije zvučnih izvora dobijenih pomoću ovog mikrofonskog niza.
AK1.3 ISPITIVANJE AKUSTIČKIH OSOBINA DRVETA I IDENTIFIKACIJA MODOVA SKENIRANJEM UZORKA U VEOMA BLISKOM POLJU Filip Pantelić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Dragana Šumarac Pavlović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Miomir Mijić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Daniel Ridley-Ellis, Centre for Wood Science & Technology, Institute for Sustainable Construction, Edinburgh Napier University, Scotland Skeniranjem uzorka drveta pobuđenog vibracijama mikrofonom u veoma bliskom polju moguće je ostvariti dobru vizualizaciju njegovih modova oscilovanja. Eksperimentalna postavka prikazana u ovom radu korišćena je u svrhe karakterizacije osobina drveta i promatranja promena njegovih vibroakustičkih karakteristika usled kontrolisane promene vlažnosti uzorka. Veliki broj merenja pri ovakvim ispitivanjima zahteva brz i jednostavan postupak sa zadovoljavajućom ponovljivošću i preciznošću prikupljenih rezultata. U susret ovim zahtevima izvršena su merenja u veoma bliskom polju vibrirajućeg drvenog uzorka korišćenjem jednostavne instrumentacije.
AK1.4 UTICAJ RAZLIČITIH PARAMETARA MIKROPERFORIRANIH PANELA NA NJIHOVA APSORPCIONA SVOJSTVA Ivana Ristanović, Visoka škola tehničkih strukovnih studija, Čačak Dragana Šumarac Pavlović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Mikroperforirani paneli (MPP) predstavljaju jednu vrstu akustičkih apsorbera, koja je zbog svojie lagane konstrukcije i načina montaže veoma zastupljena u praksi. Ovi paneli su obično pozicionirani na nekoj udaljenosti od zida, tako da između njih postoji vazdušni prostor konačne debljine koji zajedno sa perforacijom panela diktira frekvencijski opseg u kome je najveća apsorpcija. U zavisnosti od namene, taj prostor se može, delimično ili u celosti, popuniti dodatnim slojem poroznog materijala. Predmet ovog rada je ispitivanje uticaja parametara perforacije (rastojanje između otvora, oblik i dimenzije otvora, procenat perforacije) na vrednosti koeficijenta apsorpcije panela. Ispitivani uzorci su kružnog poprečnog preseka, jednake debljine i sačinjeni su od plastike. Merenja apsorpcije su urađena u impedansnoj cevi prema ISO 10534-2 standardu. Prikazani su rezultati u dve postavke, odnosno za dve različite debljine vazdušnog prostora između panela i kraja cevi (2 cm i 5 cm).
AK1.5 APSORPCIONA SVOJSTVA RAZLIČITIH TIPOVA ZEMLJIŠTA I MOGUĆNOST NJIHOVE PRIMENE U TEHNOLOGIJI VERTIKALNIH VRTOVA Jovan Bratičević, Visoka škola elektrotehnike i računarstva, Beograd Ivana Ristanović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Dragan Drinčić, Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija, Beograd Iako su mnogobrojne prednosti vertikalnih vrtova u odnosu na postojeća fasadna rešenja temeljno obrađene, postoji jako malo istraživanja na temu apsorpcionih karakteristika ovih sistema. Dok konstrukcije na kojima su sistemi bazirani i kojima se fiksiraju za zid variraju, biljka, zemljište i drenaža predstavljaju konstantu i njima je u ovom radu posvećena posebna pažnja. U Kuntovoj cevi primenom ISO 10534-2 standarda obavljena su merenja koeficijenta apsorpcije različitih kombinacija: biljke(paprat), dve vrste zemlljišta(humus i kokosova vlakna) i drenaže(glinene granule). Uzorci su testirani pri različitim deblljinama kao i različitim vlažnostima zemljišta. Dobijeni rezultati apsorpcije materijala odgovaraju uslovima normalne incidencije i validni su u frekvencijskom opsegu diktiranom dimenzijama cevi. Koriscena cev obezbedjuje rezultate u opsegu frekvencija od 200 Hz do 2 kHz. Rezultati su komentarisani i upoređivani sa rezultatima drugih tipova fasada kao i prethodnih, sličnih merenja.
AK1.6 PREDVIĐANJE AKUSTIČKIH OSOBINA KOMPOZITA OD RECIKLIRANE GUME I PLASTIKE Branko Radičević, Mašinski fakultet u Kraljevu, Univerzitet u Kragujevcu, Kraljevo Milan Kolarević, Mašinski fakultet u Kraljevu, Univerzitet u Kragujevcu, Kraljevo Ivana Ristanović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd U radu je razvijen empirijski model za predviđanje akustičkih svojstava kompozitnog materijala koji predstavlja smešu reciklirane gume, reciklirane plastike i poliuretanske smole kao vezivnog sredstva. Parametri modela su utvrđeni na osnovu ispitivanja uzoraka debljine od 10 mm do 50 mm. Merenje koeficijenta zvučne apsorpcije izvršeno je u impedansnoj cevi – Metoda transfer funkcije (SRPS EN ISO 10534-2:2008). U cilju formiranja empirijskog modela, na istim uzorcima je obavljeno merenje otpornosti strujanju vazduha prema metodi SRPS ISO 9053:1994. Na osnovu analize grešaka, zaključeno je da se predloženi model može koristiti za predviđanje apsorpcionih svojstava kompozita od reciklirane gume i plastike.
AK2. Akustika prostorija, Govor, Muzička akustika Predsedavaju: Dragana Šumarac Pavlović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd; Dejan Ćirić, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu, Niš Utorak, 14. jun, 16.30 h, Sala 1
AK2.1 NAČINI MODELOVANJA SIGNALA IMPULSNOG ODZIVA NA OSNOVU RAČUNARSKE SIMULACIJE Srđan Bojičić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd U ovom radu, u uvodnom delu, dat je kratak pregled glavnih tehnika modelovanja akustike prostorija pomoću računarske simulacije. Zatim je skrenuta pažnja na poslednji korak prilikom računarske simulacije, a to je dobijanje samog signala impulsnog odziva. U praksi, poznate su dve glavne metode za simulaciju signala impulsnog odziva, koje na svom izlazu daju pritisak zvuka. Jedna koristi rezultate simulacije koji se dobijaju metodom likova, a druga rezultate simulacije koji se dobijaju metodom rej-trejsing. U novije vreme pojavila se metoda za računarsku simulaciju akustike prostorija koja objedinjuje obe prethodne metode i nudi rešenje za signal impulsnog odziva na jedinstven način. Ova metoda je detaljno opisana.
AK2.2 AUTOMATSKO PREPOZNAVANJE GOVORNIKA U EMOTIVNOM GOVORU Đorđe Grozdić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd; Centar za unapređenje životnih aktivnosti, Beograd Ružica Bilibajkić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd; Centar za unapređenje životnih aktivnosti, Beograd Dragana Pavlović Šumarac, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Emocije su bitan faktor koji može drastično uticati na performanse sistema za prepoznavanje govornika. U ovom istraživanju ispitan je uticaj pet različitih emocija na tačnost prepoznavanja govornika. Eksperimetni su sprovedeni na korpusu „Govorne ekspresije emocija i stavova” za srpski jezik (GEES) i IKAR lab SIS-II profesionalnom softveru za forenziku glasa. Emocije koje su analizirane u ovom radu su: ljutnja, neutralan govor, tuga, radost i strah. Rezultati eksperimenata sprovedenih na 6 govornika (3 muškarca i 3 žene) su prikazani u formi: greške pogrešnog prihvatanja govornika (FAR – False Acceptance Rate), greške pogrešnog odbijanja govornika (FRR – False Rejection Rate) i verovatnoće ispravnog verifikovanja govornika. Dobijeni rezultati su pokazali da emocije igraju bitnu ulogu u prepoznavanju govornika i da pojedine emocije utiču u većoj meri na tačnost verifikacije govornika. Takođe, eksperimenti su potvrdili da je pitch veoma osetljiv parametar u emotivnom govoru i da se na kao takav ne treba oslanjati u verifikaciji govornika sa izraženom emotivnom ekspresijom.
AK2.3 ALGORITAM ZA AUTOMATSKU DETEKCIJU POREMEĆAJA TRAJANJA GLASOVA Ružica Bilibajkić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd; Centar za unapređenje životnih aktivnosti, Beograd Đorđe Grozdić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd; Centar za unapređenje životnih aktivnosti, Beograd Zoran Šarić, Centar za unapređenje životnih aktivnosti, Beograd Slobodan T. Jovičić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd; Centar za unapređenje životnih aktivnosti, Beograd Pod patološkim izgovorom u smislu poremećaja trajanja izgovornog glasa, u logopedskoj teoriji i praksi, razlikuju se produžen ili skraćen izgovor. Granice trajanja tipičnog i atipičnog izgovora glasova, utvrđene pomoću perceptivnih eksperimenata, omogućavaju formiranje algoritma za automatsku detekciju ovih poremećaja. Algoritam za automatsku detekciju poremećaja trajanja glasova je baziran na automatskoj segmentaciji glasova kojom se izdvajaju granice glasa od interesa i vrši merenje njegovog trajanja. U ovom radu, za segmentaciju je korišćen algoritam baziran na DTW pristupu, dok su za parametrizaciju govornog signala korišćeni MFCC koeficijenti. Rezultati testiranja predloženog algoritma na sintetizovanim uzorcima kao i na uzorcima iz baze patološkog izgovora pokazali su da postoji saglasnost između algoritamskih ocena i ekspertski utvrđenih ocena o poremećaju trajanja glasa.
AK2.4 UTICAJ MONITORING SIGNALA NA VOKALNU INTERPRETACIJU MUZIČKOG SADRŽAJA Dragan Novković, Visoka škola elektrotehnike i računarstva, Beograd Filip Pantelić, Visoka škola elektrotehnike i računarstva, Beograd Jovan Bratičević, Visoka škola elektrotehnike i računarstva, Beograd Iako je neopoziva činjenica, koje je svaki inženjer/snimatelj zvuka ili muzički producent u potpunosti svestan, da nivo i ukupni kvalitet monitoring signala koji se prosleđuje ka muzičarima bitno utiče na konačnu interpretaciju jedne iste muzičke numere, ova problematika u stručnoj literaturi nikada nije obrađivana na sistematičan način. Upravo iz tih razloga je u studiju Visoke škole elektrotehnike i računarstva u Beogradu sprovedeno merenje objektivnih i subjektivnih parametara snimaka realizovanih u studijskim uslovima, koje je za cilj imalo da ustanovi zavisnost kvaliteta vokalne interpretacije od nivoa povratnog monitoring signala koji je pevačima slat u slušalice. Rezultati ovako sprovedenog merenja su prezentovani u ovom radu.
AK2.5 ANALIZA MUZIČKIH TONOVA POMOĆU HROMATOGRAMA Marijeta Slavković Ilić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Dragana Šumarac Pavlović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd Muzički tonovi se u spektralnom domenu karakterišu harmonijskim nizom diskretnih komponenti. Percepcija muzičkih tonova, njihovog kolorita i međusobnih odnosa određena je jednom specifičnom osobinom čula sluha. Tonovi čiji je odnos osnovnih frekvencija u odnosu oktave, odnosno broja 2 naše čulo sluha prepoznaje kao isti muzički ton. Sledeći ovu osobinu čula sluha u radu je prikazan program koji je realizovan i namenjen određivanju hromatograma signala. Hromatogram predstavlja vremensko-frekvencijsku analizu signala svođenjem frekvencijskog sadržaja na opseg jedne oktave. Realizovani program omogućava analizu tonova u 12 frekvencijskih opsega koji odgovaraju temperovanim muzičkim skalama, kao i u proizvoljnom broju procentualno konstantnih frekvencijskih opsega u okviru jedne oktave. U radu je prikazan način realizacije programa kao i njegove moguće primene u analizi boje muzičkih tonova instrumenata i preciznosti temperovanih lestvica.
SEKCIJA ZA ANTENE I PROSTIRANJE – AP
AP1. Antene i prostiranje Predsedava: Branko Kolundžija, University of Belgrade, School of Electrical Engineering, Serbia Ponedeljak, 13. jun, 13.00, Sala 3
AP1.1 PREDLOG ADAPTIVNOG ALGORITMA ZA REDUKCIJU BOČNIH LATICA NA DIJAGRAMU ZRAČENJA KOD LINEARNIH ANTENSKIH NIZOVA Luka Lazović, Univerzitet Crne Gore, Elektrotehnički fakultet, Crna Gora Žarko Zečević, Univerzitet Crne Gore, Elektrotehnički fakultet, Crna Gora Vesna Rubežić, Univerzitet Crne Gore, Elektrotehnički fakultet, Crna Gora Ana Jovanović, Univerzitet Crne Gore, Elektrotehnički fakultet, Crna Gora U ovom radu dat je predlog adaptivnog beamforming algoritma za redukciju bočnih latica kod linearnih antenskih nizova. Pored minimizacije snage signala na izlazu iz beamfomera, kod predloženog algoritma se vrši i minimizacija L1 norme adaptivnih koeficijenata. Na ovaj način se postižu bolje performanse u smislu nivoa bočnih latica i srednje kvadratne greške u stacionarnom stanju. Pored toga, predloženi algoritam postavlja maksimum dijagrama zračenja u pravcu željenog signala. Rezultati simulacija pokazuju da predloženi algoritam ima bolje performanse od razmatranih algoritama.
AP1.2 МЕРЕЊЕ ПЕРМИТИВНОСТИ ЧВРСТИХ И ТЕЧНИХ ДИЕЛЕКТРИКА У КОАКСИЈАЛНИМ КОМОРАМА Антоније Ђорђевић, Универзитет у Београду, Електротехнички факултет, Србија Јелена Динкић, Универзитет у Београду, Електротехнички факултет, Србија Марија Стевановић, Универзитет у Београду, Електротехнички факултет, Србија Драган Олћан, Универзитет у Београду, Електротехнички факултет, Србија Сузана Филиповић, Институт техничких наука САНУ, Србија Нина Обрадовић, Институт техничких наука САНУ, Србија У раду су приказане коаксијалне коморе за мерење релативне комплексне пермитивности чврстих и течних узорака у опсегу учестaности који је на прелазу између нижих учестаности, за које се стандардно користи метод плочастог кондензатора, и високих (микроталасних) учестаности, за које се користе мерни системи са антенама, отвореним коаксијалним водовима или таласоводима. Анализатором мрежа мери се коефицијент рефлексије коморе. Из тих резултата, пермитивност узорка се одређује помоћу квазистатичког или динамичког модела коморе са узорком.
AP1.3 NELINEARNO PONAŠANJE KOEFICIJENTA REFLEKSIJE STRUJE PRI POVRATNOM UDARU AP Milica Tausanović, PD Elektrodistribucija Beograd d.o.o, Srbija Jeroslav Živanić, Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet tehničkih nauka, Čačak, Srbija Milan Ignjatović, Univerzitet u Beogradu, Elektrotehnički fakultet, Srbija Jovan Cvetić, Univerzitet u Beogradu, Elektrotehnički fakultet, Srbija Rezultati merenja iz trigerovanih pražnjenja oblak-zemlja pokazuju da negativna atmosferska pražnjenja (AP) generišu pozitivno električno polje vrlo blizu jezgra kanala. Da bi se objasnili ovi rezultati primenjen je prošireni model putujućeg strujnog izvora (PSI) povratnog udara. Ovaj model uključuje refleksije strujnih impulsa od tačke udara. Objašnjena je pojava pozitivnog električnog polja u blizini jezgra koja nastaje kao posledica viška odnosno nekompenzovanog pozitivnog naelektrisanja u korona omotaču duž kanala u blizini tačke udara. Korišćeni su rezultati iz drugih nezavisnih laboratorijskih studija o nelinearnoj otpornosti tla pri strujnim impulsnim pražnjenjima. Radi preciznije analize struja u tački udara je podeljena na dve komponente, prvu brzu, sa manjim vremenom porasta, kraćeg trajanja i sa većim pikom i drugu sporiju, dužeg trajanja i sa manjim pikom. Kao rezultat primenjenog proširenog modela PSI određena je vrednost koeficijenta refleksije u funkciji jačine struje i vremena za analizirani slučaj povratnog udara AP. Rezultati potvrđuju ranije rezultate merenja koeficijenta refleksije ali daju i objašnjenje mehanizma nastanka viška pozitivnog naelektrisanja u korona omotaču kanala AP.
AP1.4 ELEKTROMAGNETSKO MODELOVANJE ŠTAMPANIH MONOPOL ANTENA ZA FREKVENCIJSKI OPSEG OD 3,1 GHZ DO 10,6 GHZ Nemanja Drobnjak, Univerzitet u Beogradu, Elektrotehnički fakultet, Srbija Dragana Jevtić, Univerzitet u Beogradu, Elektrotehnički fakultet, Srbija Damjan Novaković, Univerzitet u Beogradu, Elektrotehnički fakultet, Srbija Nikola Rudi, Univerzitet u Beogradu, Elektrotehnički fakultet, Srbija Dragan Đikić, Univerzitet u Beogradu, Elektrotehnički fakultet, Srbija Miodrag Tasić, Univerzitet u Beogradu, Elektrotehnički fakultet, Srbija Ispitali smo mogućnost projektovanja štampane monopol antene za frekvencijski opseg propisan za UWB (ultra-wideband) radio, od 3,1 GHz do 10,6 GHz. “Zračeći” element modelovali smo jednostavnim geometrijskim oblicima – trouglom, pravougaonikom i elipsom, pa smo sistematski menjali njegove dimenzije, kao i dimenzije ostalih delova antene. Za svaku kombinaciju dimenzija napravili smo poseban elektromagnetski model i izvršili računarsku simulaciju (3D elektromagnetsku analizu). Poređenjem rezultata simulacije došli smo do zaključaka o optimalnom obliku i dimenzijama zračećeg elementa i ostatka antene.
AP1.5 ISPITIVANJE UTICAJA NEPOTPUNE PROVODNE RAVNI NA KARAKTERISTIKE MIKROSTRIP PEČ ANTENE Tijana Stojković, Univerzitet u Beogradu, Elektrotehnički fakultet, Srbija Miroslav Kosanić, Univerzitet u Beogradu, Elektrotehnički fakultet, Srbija Anđela Stojanović, Univerzitet u Beogradu, Elektrotehnički fakultet, Srbija Srđan Jovanović, Univerzitet u Beogradu, Elektrotehnički fakultet, Srbija Miodrag Tasić, Univerzitet u Beogradu, Elektrotehnički fakultet, Srbija Na primeru elektromagnetskog modela jedne mikrostrip peč antene, napajane mikrotrakastim vodom, ispitali smo uticaj koji na njene karakteristike ima korišćenje nepotpune provodne ravni. Ovo smo postigli uklanjanjem dela metalizacije sa provodne ravni (peč i provodna ravan su sa suprotnih strana supstrata) u modelu antene. Uklanjani su delovi karakterističnih oblika, pri čemu smo menjali njihovu veličinu i poziciju na provodnoj ravni. Računarskom simulacijom dobijeni su rezultati za koeficijent refleksije i dijagram zračenja različitih modela, koji su zatim upoređeni sa odgovarajućim rezultatima za osnovni model (sa potpunom provodnom ravni).
SEKCIJA ZA AUTOMATIKU – AU
AU1. Nove ideje i rešenja u obradi signala i upravljanju procesima Predsedavajući: Milan Rapaić, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija Četvrtak, 16. jun, 12.00 h, Sala 2
AU1.1 Poboljšanje estimatora kinematskih stanja cilja u uslovima dvodimenzionalnog praćenja Boban Ranković, Vojna akademija, Univerzitet Odbrane, Beograd, Srbija Goran Dikić, Vojna akademija, Univerzitet Odbrane, Beograd, Srbija Davorin Mikluc, Vojna akademija, Univerzitet Odbrane, Beograd, Srbija Proces praćenja ciljeva, po pravilu, zahteva primenu odgovarajućeg estimatora kinematskih stanja cilja. Kvalitet estimiranih stanja značajno je određen verodostojnošću modela procesa. Pogrešne pretpostavke okretanju cilja uslovljavaju loše procene njegovih kinematskih stanja. Klasično rešenje problema zasniva se na primeni više modela procesa. U prvom slučaju poboljšanje se zasniva na kombinovanju rezultata dobijenih za svaki pojedini model. U drugom slučaju modeli se individualno uključuju u process praćenja u skladu sa karakteristikama uočenog manevra cilja. U ovom radu opisan je algoritam adaptacije estimatora kinematskih stanja cilja zasnovan na promeni orijentacije cilja. Tokom promene pravca kretanja ciljevi menjaju svoju orijentaciju što pruža dodatne mogućnosti za detekciju manevra. Promene koje nastaju u sadržaju slike neminovno menjaju i spektar odgovarajućeg signala. Promene ovog spektra predstavljaju osnovu za definisanje vrednosti koeficijenta kojim se obezbeđuje adaptacija varijanse šuma procesa unutar Kalmanovog filtra.
AU1.2 ANALIZA RADARSKIH EHO SIGNALA KORIŠĆENJEM UVIJENE FURIJEOVE TRANSFORMACIJE Dimitrije Bujaković, Vojna akademija, Univerzitet odbrane u Beogradu, Srbija Željko Đurović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija Milenko Andrić, Vojna akademija, Univerzitet odbrane u Beogradu, Srbija Slobodan Simić, Vojna akademija, Univerzitet odbrane u Beogradu, Srbija Boban Bondžulić, Vojna akademija, Univerzitet odbrane u Beogradu, Srbija U ovom istraživanju razmatrana je primena uvijene diskretne Furijeove transformacije za vremensko-frekvencijsku analizu signala sa izlaza impulsno-Doplerovih radara. Diskretna Furijeova transformacija računa se u tačkama z-ravni koje su ekvidistantno udaljene na jedničnom krugu, dok se uvijena diskretna Furijeova transformacija računa u tačkama koje su nejednako raspoređene na jediničnom krugu. U okviru ovog istraživanja primenjena je vremenski zavisna uvijena diskretna Furijeova transformacija na modelovane radarske signale. Rezultati vremensko-frekvencijske analize radarskih signala korišćenjem ove transformacije su upoređeni sa spektrogramom. Dobijeni rezultati pokazuju da primena uvijene diskretne Furijeove transformacije u analizi radarskih signala obezbeđuje bolju koncentraciju energije oko centralne Doplerove učestanosti u odnosu na spektrogram.
AU1.3 Modifikacija proširenog observera stanja u konceptu upravljanja sa aktivnim potiskivanje prostoperiodičnih poremećaja Momir Stanković, Vojna akademija, Univerzitet odbrane u Beogradu, Srbija Milan Rapajić, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija Stojadin Manojlović, Vojna akademija, Univerzitet odbrane u Beogradu, Srbija Milica Naumović, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu, Srbija Slobodan Simić, Vojna akademija, Univerzitet odbrane u Beogradu, Srbija U radu je predložena modifikacija proširenog observera stanja (Extended State Observer - ESO) u konceptu upravljanja sa aktivnim potiskivanjem poremećaja (Active Disturbance Rejection Control - ADRC), koja omogućuje tačnu estimaciju prostoperiodičnog totalnog poremećaja poznate frekvencije. Sprovedena frekvencijska analiza je pokazala da se na ovaj način postiže nulta greška praćenja referentnog prostoperiodičnog signala, kao i veće rezerve stabilnosti sistema, u odnosu na ADRC sa generalizovanim ESO-m. Simulacioni rezultati su potvrdili prednosti predloženog koncepta u slučajevima minimalnog poznavanja parametara modela objekta upravljanja, naročito kada je učestanost poremećaja unapred poznata.
AU1.4 Rešivost Linearnih Singularnih Impulsnih Sistema Nataša Kablar, Lola Institut, Beograd, Srbija Dragutin Debeljković, Mašinski fakultet, Beograd, Srbija U ovom radu za klasu linearnih singularnih impulsnih dinamičkih sistema predstavljamo rezultate rešljivosti. Najpre definišemo konzistentne početne uslove, i izlažemo uslove traktabilnost i regularnosti. Zatim razmatramo postojanje i jedinstvenost rešenja i definišemo ekvivalentne izjave za definisanje rešljivosti linearnog singularnog impulsnog sistema. Linearni singularno impulsni dinamički sistem predstavlja mešavinu singularnih diferencijalnih, diferencnih i algebarskih jednačina. U specijalnom slučaju, kada je singularna matrica regularna rezultati se svode na slučaj standardnih linearnih impulsnih sistema, koji su ovde prvi put razmatrani. Ovaj rad razmatra širu klasu generalnih sistema koja uključuje i singularne i impulsne dinamičke sisteme.
AU1.5 Uticaj brzine uzorkovanja na dvodimenzionalnu entropiju za prepoznavanje govornika Boško Božilović, Institut Vlatakom, Beograd, Srbija Branislav Todorović, Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Prepoznavanje govornika je proces u kome je potrebno prepoznati govornika na osnovu karakterističnih obeležja koje njegov govorni signal sadrži. U literaturi je predložen i analiziran veliki broj obeležja govornog signala u vremenskom ili frekvencijskom domenu. Dvodimenzionlna informaciona entropija je novo, nedavno predloženo obeležje govornog signala. Cilj ovog rada je da izvrši analizu uticaja brzine uzorkovanja na vrednosti dvodimenzionalne entropije. Eksperimentalni rezultati pokazuju da vrednosti dvodimenzionalne entropije zavise od brzine uzorkovanja.
AU1.6 Analiza uticaja reda prediktora i pola govornika na odnos signal/šum za diferencijalni kvantizator Lazar Cokić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija Aleksandra Marjanović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija Predrag Tadić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija Goran Kvaščev, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija U ovom radu je izvršena analiza uticaja reda predikcije kod diferecijalnog kvantizatora, kao i uticaj razlike u redovima prediktora na ulazu i izlazu difencijalnog kvantizatora. Analiza kvaliteta predikcije je izvršena i u odnosu na pol govornika, tako što su parametri prediktora računati jednom sa sekvencom muškog govornog signala, a drugi put sa sekvencom ženskog govornog signala. Na kraju je ispitivan kvalitet kvantizacije sa parametrima kvantizatora koji su dobijeni sekvencom muškog (ženskog) govornog signala, a koriste se za proizvoljnu sekvencu govornog signala.
AU1.7 Novi pristup primene partikal filtera u proceni parametara signala Davorin Mikluc, Vojna akademija, Univerzitet odbrane u Beogradu, Srbija Milenko Andrić, Vojna akademija, Univerzitet odbrane u Beogradu, Srbija Dimitrije Bujaković, Vojna akademija, Univerzitet odbrane u Beogradu, Srbija Goran Dikić, Vojna akademija, Univerzitet odbrane u Beogradu, Srbija U ovom radu je predstavljen novi pristup u proceni parametara signala na osnovu vremensko-frekvencijske raspodele energije. Primenjen je partikal filter za procenu parametara jednokomponentnog složenog signala, pri čemu je upotrebljena modifikovana B raspodela u proračunu raspodele energije. Analiziran je odabir optimalnih vrednosti šumova procesa modela. Kriterijum kvaliteta estimacije je vrednovan kroz kriterijum korena srednje kvadratne greške po frekvenciji. Predstavljene su estimirane vrednosti frekvencije, kružne učestanosti, brzine promene frekvencije, širine rasipanja energije, maksimuma energije i procenjena je raspodela energije signala u vremensko-frekvencijskoj ravni.
AU1.8 Predlog adaptivnog pristupa estimaciji kašnjenja između sinusoidalnih signala Žarko Zečević, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet Crne Gore, Podgorica, Crna Gora Miloš Brajović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet Crne Gore, Podgorica, Crna Gora Božo Krstajić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet Crne Gore, Podgorica, Crna Gora U radu je predložen novi adaptivni pristup estimaciji kašnjenja između dva sinusoidalna signala. Algoritam je zasnovan na pronalaženju koeficijenata linearne zavisnosti između zakašnjelih verzija signala, pomoću LMS algoritma. Na osnovu estimiranih koeficijenta, vrši se estimacija frekvencije i adaptacija vremenskog kašnjenja. Navedena problematika ima veliki značaj u obradi radarskih signala. Rezultatima simulacija je potvrđeno da predloženi algoritam pokazuje bolje performanse u odnosu na razmatrane metode.
SEKCIJA ZA ELEKTROENERGETIKU – EE
predsedava: Miroslav Bjekić, Fakultet tehničkih nauka, Čačak, Univerzitet u Kragujevcu, Srbija Utorak, 14. jun, 8.45 h, Sala C, KC Toledo
EE1.1 KOMPARATIVNA ANALIZA PERFORMANSI UNIPOLARNO I BIPOLARNO NAPAJANOG 8/6 PREKIDAČKOG RELUKTANTNOG MOTORA Dragan S. Mihić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija Mladen V. Terzić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija Slobodan N. Vukosavić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija Željko V. Despotović, Institut “Mihajlo Pupin”, Beograd, Srbija Rad prekidačkog reluktantnog motora (Switched Reluctance Motor-SRM) u mnogim primenama zahteva istovremeno pobuđivanje više faza motora. Pri tome, uobičajena je primena unipolarnog napajanja kojeg karakteriše isti polaritet struje sukcesivnih faza motora. Međutim polaritet struje sukcesivnih faza motora može biti različit. Zbog toga, ovaj rad predlaže korišćenje bipolarnog napajanja kojim se postiže veći momenat kao i superiornija mehanička karakteristika u odnosu na unipolarno napajanje SRM-a. Da bi se to pokazalo na primeru 8/6 SRM-a, u komparativnoj analizi ova dva načina napajanja, koristi se analitički model koji uzima u obzir efekte međusobne interakcije faza. Verifikacija dobijenih rezultata izvršena je tranzijentnim FEM (Finite Element Method) simulacijama.
EE1.2 DINAMICKI MODEL SINHRONOG TURBO-GENERATORA U PRIRODNOM SISTEMU KOORDINATA Nikola Beljkaš, Elektrotehnički fakultet u Podgorici, Univerzitet Crne Gore, Podgorica Gojko Joksimović, Elektrotehnički fakulteti u Podgorici, Univerzitet Crne Gore, Podgorica, Crna Gora U radu je prikazan dinamički model sinhronog turbogeneratora u prirodnom, abc sistemu koordinata zasnovan na primjeni koncepta funkcije namotaja. Prikazani model omogućava analizu različitih dinamičkih režima rada mašine u vremenskom domenu. Zbog pojednostavljenja modela prigušni namotaj na rotoru je izostavljen u modelu. Modeliran je konkretni sinhroni turbo-generator tipa TBB-200-2A koji je sastavni dio termoelektrane „Pljevlja“, nominalne prividne snage 247 MVA.
EE1.3 DINAMIČKA ESTIMACIJA STANJA U DISTRIBUTIVNIM SISTEMIMA SA MIKRO MREŽAMA Dragan Ćetenović, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Kragujevcu, Čačak, Srbija Aleksandar Ranković, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Kragujevcu, Čačak, Srbija Estimacija stanja u većini upravljačkih centara sprovodi se statičkim estimatorom. Algoritmi statičke estimacije su uglavnom razvijeni za prenosne mreže. U ovom radu razvijen je algoritam dinamičke estimacije stanja zasnovan na primeni proširenog Kalman filtra za estimaciju normalnih pogonskih stanja u distributivnim mrežama sa integrisanom distribuiranom proizvodnjom. Algoritam je testiran na realnoj mikro mreži Energetskog poligona u okviru Školskog centra Velenje, koja svu energiju proizvedenu u vetroelektrani i fotonaponskim elektranama predaje u distributivnu mrežu. Izvršena je evaluacija performansi dinamičkog estimatora i rezultati su upoređeni sa rezultatima dobijenim statičkim estimatorom.
EE1.4 INDUSTRIJSKA KOGENERACIJA I KOMPENZACIJA ELEKTRIČNE ENERGIJE U FABRICI GLINICE „ALUMINA“ D.O.O. ZVORNIK Dejan Govedarica, „Alumina“ d.o.o., Zvornik, Bosna i Hercegovina Aleksandar Simović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Istočno Sarajevo, Bosna i Hercegovina Kogeneracija predstavlja proizvodnju električne energije, sa istovremenim korišćenjem otpadne toplote, koja se inače gubi u industrijskim procesima. Kod prenosa električne energije reaktivni dio je beskoristan i nepotrebno opterećuje mrežu, pa se teži da se taj dio energije održava na najnižim mogućim vrijednostima. U radu biće prikazan način i uloga sinhronog generatorа u kompenzaciji električne energije. Takođe razmatraće se troškovi za prekomjernu reaktivnu energiju fabrike „Alumina“ za prvih osam mjeseci 2014. i 2015. godine, kao i ekonomska isplativost kompenzacijе pomoću sinhronog generatorа.
EE1.5 UNAPREĐENJE PODSISTEMA MREŽNIH APLIKACIJA SCADA/EMS SISTEMA Jelena Car, Institut Mihajlo Pupin, Automatika, Beograd, Srbija Goran Jakupović, Institut Mihajlo Pupin, Automatika, Beograd, Srbija Miloš Stojić, Institut Mihajlo Pupin, Automatika, Beograd, Srbija Ninel Čukalevski, Institut Mihajlo Pupin, Automatika, Beograd, Srbija U radu je ukratko opisan deo novog SCADA/EMS sistema, koji je implementiran u Nacionalnom Dispečerskom Centru (NDC) Elektromreže Srbije (EMS). Opisani deo predstavlja sistem analitičkih mrežnih aplikacija, NA (Network Applications), za operativno planiranje i upravljanje elektroenergetskim sistemom u realnom vremenu. Posebna pažnja u radu posvećena je predstavljanju savremenih, web baziranih, interaktivnih izvestaja za prikazivanje podataka u realnom vremenu i za kasniju analizu.
EE1.6 PОVЕĆАNJЕ ЕLЕKТRIČNЕ ОТPОRNОSТI I GUBIТАKА SNАGЕ KОD NN KАBLОVА USLЕD SТRUЈА VIŠIH HАRМОNIKА Маrkо Šućurоvić, Fаkultеt tеhničkih nаukа u Čаčku, Univеrzitеt u Krаguјеvcu, Čаčаk, Srbiја Моmčilо Vuјičić, Fаkultеt tеhničkih nаukа u Čаčku, Univеrzitеt u Krаguјеvcu, Čаčаk, Srbiја U rаdu је prikаzаn uticај viših hаrmоnikа struје nа еlеktričnu оtpоrnоst prоvоdnikа niskоnаpоnskih (NN) kаblоvа kružnоg i sеktоrskоg оblikа. Zа prоrаčun еlеktričnе оtpоrnоsti kоrišćеn је prоgrаm FEM 4.2. Аnаlizirаni su kаblоvi tipа PP00 kružnоg i sеktоrskоg оblikа. Prikаzаnе su vrеdnоsti АS оtpоrnоsti kоd fаznih i nultih prоvоdnikа, pоvršinа pоprеčnih prеsеkа: 35, 70 i 120 mm2. Zа kаblоvе pоvršinе pоprеčnоg prеsеkа 35 mm2 dаtе su vrеdnоsti gubitаkа аktivnе snаgе pri izоbličеnој struјi оptеrеćеnjа.
EE1.7 PRIMJENA FIZIČKOG MODELA NADZEMNOG VODA U EDUKACIJI STUDENATA Miodrag Forcan, – Univerzitet u Beogradu, Elektrotehnički fakultet, Beograd, Srbija Mladen Banjanin, Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Elektrotehnički fakultet, Istočno Sarajevo, Bosna i Hercegovina U ovom radu je predložena inovativna edukaciona metoda, zasnovana na kombinovanom simulacionom i eksperimentalnom pristupu, za analizu nadzemnih vodova (NV) u elektroenergetskom sistemu (EES-u). Predstavljena je detaljna metodologija određivanja električnih parametara i modelovanja NV-a u programskom okruženju MATLAB/Simulink. Razvijen je fizički model NV-a, kao i odgovarajući simulacioni ekvivalent. U okviru eksperimentalnih ispitivanja, prikazane su mogućnosti primjene fizičkog modela u analizi karakterističnih simetričnih procesa na NV-ovima. Dati su rezultati ispitivanja Ferantijevog efekta i različitih režima rada 400 kV NV-a, dužine 100 km.
EE1.8 OPREMA PRAKTIČNE NASTAVE IZ FOTONAPONSKOG PRETVARANJA ENERGIJE NA STRUKOVNIM STUDIJAMA OIEE Zoltan Čorba, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, Srbija Vladimir Katić, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, Srbija Bane Popadić, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, Srbija Dragan Milićević, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, Srbija Boris Dumnić, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, Srbija Na Fakultetu tehničkih nauka (FTN) iz Novog Sada 2010. godine je uveden novi studijski program Elektroenergetika – Obnovljivi izvori električne energije (OIEE), na osnovnim strukovnim studijama. Tri godine ranije je formirana laboratorija za OIEE, a potom su izgrađene i dve fotonaponske elektrane (FNE) na fakultetu, koje su ujedno i laboratorije na otvorenom. U okviru studijskog programa, na završnoj godini, postoji predmet koji se isključivo sastoji iz laboratorijskih vežbi. Ove vežbe se izvode u laboratoriji iz OIEE i u laboratoriji na otvorenom. Rad opisuje opremu i merne uređaje koji studenti koriste na laboratorijskim vežbama na jednom od predmeta strukovnih studija.
SEKCIJA ZA ELEKTRIČNA KOLA, ELEKTRIČNE SISTEME
EК1. Tрeндoви у eлeктрoтeхници, тeoриjи кoлa, дигитaлним филтримa и oбрaди сигнaлa Прeдсeдaвa: Jeлeнa Ћeртић, Електротехнички факултет, Универзитет у Београду, Србија Понедељак, 13. јун, 12.15 h, Сала 2
EK1.1 МОДЕРНИЗАЦИЈА ЛАБОРАТОРИЈЕ ЗА ОСНОВЕ ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ Јелена Динкић, Електротехнички факултет, Универзитет у Београду, Србија Драган Олћан, Електротехнички факултет, Универзитет у Београду, Србија Антоније Ђорђевић, Електротехнички факултет, Универзитет у Београду, Србија У раду су представљене нове поставке лабораторијских вежби које се изводе на Електротехничком факултету Универзитета у Београду у оквиру предмета Лабораторијске вежбе из Основа електротехнике на првој години основних студија. Приказане су уведене новине и унапређења у односу на вишедеценијску праксу. Посебно је истакнут специјализовани хардвер израђен за потребе лабораторијских вежби, као и образовни аспект који се остварује лабораторијским вежбама.
EК2. Oбрaдa сликe и видео сигнала Прeдсeдaвa: Mилoрaд Пaскaш, Иновациони центар Електротехничког факултета, Универзитет у Београду, Србија Понедељак, 13. јун, 14.30 h, Сала 2
EК2.1 КOMПAРATИВНA AНAЛИЗA КВAЛИTETA СЛИКE КAMEРA ВИСOКE OСETЉИВOСTИ У УСЛOВИMA СЛAБOГ OСВETЉEЊA Jeлeнa Кoцић, Унивeрзитeт у Бeoгрaду, Eлeктрoтeхнички фaкултeт и Институт VLATACOM, Бeoгрaд, Србија Mилoш Рaдисaвљeвић, Институт VLATACOM, Бeoгрaд, Србија Сaшa Вуjић, Институт VLATACOM, Бeoгрaд, Србија Илиja Пoпaдић, Унивeрзитeт у Бeoгрaду, Eлeктрoтeхнички фaкултeт и Институт VLATACOM, Бeoгрaд, Србија Кaмeрe висoкe oсeтљивoсти (low-light cameras) су кaмeрe кoje пoсeдуjу сeнзoрe сликe висoкe oсeтљивoсти штo oмoгућaвa снимaњe изузeтнo слaбo oсвeтљeнe сцeнe. У рaду су прeдстaвљeни рeзултaти тeстирaњa кaмeрa висoкe oсeтљивoсти у рaзличитим свeтлoсним услoвимa, при чeму je aкцeнaт тeстирaњa нa услoвимa слaбoг oсвeтљeњa. Дaт je прeглeд кaрaктeристикa кaмeрa кoje утичу нa њихoву oсeтљивoст. Teстирaњe сe врши сa шeст кaмeрa рaзличитих прoизвoђaчa, при чeму je oсeтљивoст кaмeрa, кoja сe дeфинишe минимaлнoм oсвeтљeнoшћу, у рaспoну oд 0.2 lux дo 0.001 lux. Пoступaк тeстирaњa je oригинaлaн мeтoд спрoвeдeн с циљeм дa сe зa пoтрeбe рaзвoja мулитсeнзoрскoг систeмa зa oбрaду сликe тeстирajу кaмeрe висoкe oсeтљивoсти кoje су сaстaвни дeo oвoг систeмa. Teстирaњe сe спрoвoди зa сeдaм свeтлoсних сцeнaриja. Пoступaк тeстирaњa je прojeктoвaн и спрoвeдeн у склaду с пoстojeћим лaбoрaтoриjским услoвимa и дeфинисaним циљeм тeстирaњa. У рaду су дaти рeзултaти тeстирaњa и њихoвo тумaчeњe. Дeтaљнo су oписaни спрoвeдeни пoступци, кaкo би сe будућa тeстирaњa нoвих кaмeрa мoглa извршити нa идeнтичaн нaчин.
EK2.2 ПРOСTOРНO-ВРEMEНСКE ФРEКВEНЦИJE КAO MEРA ЗA ПРOЦEНУ ДИНAMИЧКOГ СJEДИЊAВAЊA СЛИКA Рaдe Пaвлoвић, Вojнoтeхнички институт, Бeoгрaд, Србија Влaдимир Пeтрoвић, Вojнoтeхнички институт, Београд, Србија Mилaн Стaнojeвић, Вojнoтeхнички институт, Београд, Србија Ђoрђe Taсић, Вojнoтeхнички институт, Бeoгрaд, Србија У рaду je прикaзaнa мeрa зa прoцeну успeшнoсти сjeдињaвaњa видeo сeквeнци. Meрa зa прoрaчун узимa прoстoрнe и врeмeнскe фрeквeнциje три узaстoпнa фрejмa из улaзних и сjeдињeнe сeквeнцe. Oснoвнa идeja je дa мeрa будe штo приближниja људскoм визуeлнoм систeму кojи уoчaвa прoмeнe у прoстoрнoм и врeмeнскoм дoмeну. Рeзултaти прeдлoжeнe мeрe пoрeђeни су сa мeрoм зa прoцeну стaтичких сликa и прeмa визуeлнoj прoцeни пoкaзуjу бoљe рeзултaтe. Taкoђe, пoрeдeћи сa пoстojeћим мeтoдaмa, прeдлoжeнa мeрa je и рaчунaрски eфикaснa и примeњивa у рeaлним систeмимa.
EK2.3 AНAЛИЗA ПEРФOРMAНСИ OБJEКTИВНИХ MEРA ПРOЦEНE КВAЛИTETA НA РAЗЛИЧИTИM БAЗAMA СЛИКA Бoбaн Бoнџулић, Вojнa aкaдeмиja, Унивeрзитeт oдбрaнe у Бeoгрaду, Србија Влaдимир Пeтрoвић, Фaкултeт тeхничких нaукa, Унивeрзитeт у Нoвoм Сaду, Нoви Сaд, Србија Димитриje Буjaкoвић, Вojнa aкaдeмиja, Унивeрзитeт oдбрaнe у Бeoгрaду, Србија У рaду су aнaлизирaнe пeрфoрмaнсe сeдaм oбjeктивних мeрa прoцeнe квaлитeтa нa чeтири рeфeрeнтнe бaзe сликa. Циљ aнaлизe биo je дa сe прoвeри пoнaшaњe oбjeктивних мeрa прoцeнe квaлитeтa нa рaзличитим бaзaмa сликa (измeђу бaзa) и зa рaзличитe дeгрaдaциje сликe (унутaр бaзa и измeђу бaзa). Пoкaзaнo je дa пeрфoрмaнсe oбjeктивних мeрa знaчajнo зaвисe oд бaзe кoja сe кoристи у aнaлизи. Пoстoje рaзликe у пeрфoрмaнсaмa нa нивoу кoмплeтних бaзa, измeђу клaсa сликa унутaр бaзe, кao и измeђу клaсa сликa присутних у свим бaзaмa. Збoг тoгa je пoтрeбнo пeрфoрмaнсe oбjeктивних мeрa прoцeнe квaлитeтa aнaлизирaти нa oпсeжнoм скупу дeгрaдaциja и сaдржaja.
EК3. Електрични филтри и обрада података Прeдсeдaвa: Ђoрђe Бaбић, Рачунарски факултет, Универзитет Унион, Београд, Србија Понедељак, 13. јун, 17.30 h, Сала 2
EК3.1 ИMПЛEMEНTAЦИJA НEКИХ TИПOВA MOДИФИКOВAНИХ CIC ДEЦИMATOРA Jeлeнa Ћeртић, Електротехнички факултет, Универзитет у Београду, Србија Mилицa Кaтић, Електротехнички факултет, Универзитет у Београду, Србија Љиљaнa Mилић, Електротехнички факултет, Универзитет у Београду, Србија У oвoм рaду прикaзaни су aнaлизa и пoрeђeњe имплeмeнтaциoних структурa зa нeкoликo типoвa дeцимaтoрa бaзирaних нa мoдификoвaним CIC (cascaded integrator comb) филтримa. Свaкa oд испитaних структурa упoрeђeнa je сa клaсичним CIC филтрoм. Упoрeђeни су утицajи рaзличитих мoдификaциja нa прeклaпaњe у спeктру (aliasing).
EК3.2 СEЛEКTИВНИ ДИГИTAЛНИ ФИЛTРИ СA КВAДРATНOM ФAЗНOM КAРAКTEРИСTИКOM РEAЛИЗOВAНИ ПAРAЛEЛНOM ВEЗOM ALLPASS ФИЛTAРA Гoрaн Стaнчић, Eлeктрoнски фaкултeт у Нишу, Унивeрзитeт у Нишу, Србија Mиљaн Пeтрoвић, Eлeктрoнски фaкултeт у Нишу, Унивeрзитeт у Нишу, Србија Mилoш Ђурић, Maтeмaтички институт СAНУ, Бeoгрaд, Србија У oвoм рaду oписaнa je нoвa мeтoдa зa прojeктoвaњe IIR дигитaлних филтaрa рeaлизoвaних пoмoћу пaрaлeлнe вeзe двa allpass филтрa. Дeтaљнo je aнaлизирaн пoступaк aпрoксимaциje квaдрaтнe фaзнe кaрaктeристикe allpass филтрa нa пунoм oпсeгу фрeквeнциja. Oдaбрaнa пaрaлeлнa структурa oмoгућaвa рeaлизaциjу филтaрa сa прoизвoљнoм фaзнoм кaрaктeристикoм. Oписaни aлгoритaм сe зaснивa нa aпрoксимaциjи фaзa oбa allpass филтрa у мини-мax смислу. Рeзултуjући сeлeктивни филтри нaлaзe упoтрeбу у кoмпрeсиjи и eкспaнзиjи цхирп сигнaлa. Aмплитудскa кaрaктeристикa oвих филтaрa je изрaзитo сeлeктивнa и пo oблику сличнa кaрaктeристици eлиптичких филтaрa. Eфикaснoст oписaнoг пoступкa илустрoвaнa je прojeктoвaњeм кoмплeмeнтaрних филтaрa сa двa и чeтири oпсeгa.
EК3.3 ДИГИTAЛНA OБРAДA ХИДРOMETEOРOЛOШКИХ ПOДATAКA СA СЛИВA РИJEКA НEРETВE И TРEБИШЊИЦE Tиjaнa Ружић, Eлeктрoтeхнички фaкултeт Пoдгoрицa, Унивeрзитeт Црнe Гoрe, Пoдгoрицa, Црнa Гoрa Taњa Рoгaч, Eлeктрoтeхнички фaкултeт Пoдгoрицa, Унивeрзитeт Црнe Гoрe, Пoдгoрицa, Црнa Гoрa Mилoш Брajoвић, Eлeктрoтeхнички фaкултeт Пoдгoрицa, Унивeрзитeт Црнe Гoрe, Пoдгoрицa, Црнa Гoрa Mилoш Дaкoвић, Eлeктрoтeхнички фaкултeт Пoдгoрицa, Унивeрзитeт Црнe Гoрe, Пoдгoрицa, Црнa Гoрa У oвoмe рaду тeхникaмa дигитaлнe oбрaдe сигнaлa aнaлизирaни су хидрoмeтeoрoлoшки пoдaци прикупљeни сa тeритoриje oблaснoг риjeчнoг сливa риjeкa Нeрeтвe и Tрeбишњицe. Aнaлизирaни су срeђeни пoдaци из Хидрoлoшких гoдишњaкa и тзв. „сирoви“ пoдaци дирeктнo прeузeти сa мjeрних урeђaja. Toкoм истрaживaњa имплeмeнтирaн je мeтoд зa учитaвaњe и припрeму зa дигитaлну oбрaду „сирoвих“ пoдaтaкa. Aнaлизирaни пoдaци прeдстaвљajу измjeрeни вoдoстaj и тeмпeрaтуру. Пaрaмeтри сигнaлa aнaлизирaни су у врeмeнскoм и фрeквeнциjскoм дoмeну.
EК3.4 ПРEГЛEД УПOTРEБE ВEШTAЧКИХ НEУРOНСКИХ MРEЖA У ПРOЦEСУ РAДИO-ГOНИOMETРИСAЊA Ивaн Tубин, ВП 4522 Бaтajницa, Вojскa Србиje, Бeoгрaд, Србиja Никoлa Фejсoв, ВП 4522 Бaтajницa, Вojскa Србиje, Бeoгрaд, Србиja Mилицa Стaнимирoвић, ВП 4522 Бaтajницa, Вojскa Србиje, Бeoгрaд, Србиja У oвoм рaду сe размaтрa мoгућнoст упoтрeбe вeштaчких нeурoнских мрeжa у прoцeсу рaдиo-гoниoмeтрисaњa. Сaврeмeни рaдиo-гoниoмeтри зaхтeвajу висoку брзину прeтрaживaњa сa вeликoм вeрoвaтнoћoм дeтeкциje сигнaлa. У сврху oптимизaциje прoцeсa рaдиo-гoниoмeтрисaњa прeдстaвљeнe су нeурoнскe мрeжe, сa циљeм дa сe пoвeћa брзинa прeтрaживaњa. Извршeнo je тeoриjскo пoрeђeњe пeрфoрмaнси систeмa кojи у прoцeсу рaдиo-гoниoмeтрисaњa кoристи кoнвeнциoнaлни 2D MUSIC aлгoритaм и систeмa кojи у прoцeсу рaдиo-гoниoмeтрисaњa кoристи нeурoнскe мрeжe.
SEKCIJA ZA ELEKTRONIKU – EL
Sesija EL1. Elektronska kola i sistemi Predsedavajući: Miroslav Lazić, IRITEL doo, Beograd, Srbija Ponedeljak, 13. jun, 16.30 h, Sala 4
EL1.1 MATERIJALI SA ŠIROKIM ENERGIJSKIM PROCEPOM PRIMENJENI U ELEKTRONICI SNAGE Jelena Milojković, Inovacioni centar naprednih tehnologija CNT doo, Niš, Srbija Vančo Litovski, prof u penziji, Elektronski fakultet Niš, Univerzitet u Nišu, Srbia Materijali sa širokim energijskim procepom kao što su GaN i SiC nalaze sve veću primenu u modernim elektronskim komponentama, a posebno u komponentama za prekidačke namene u energijskim sistemima. Analiza osobina materijala i odgovarajućih komponenata u modernoj elektronici velikih snaga je od ključnog interesa za ekonomično projektovanje modernih energijskih sistema zasnovanih na klasičnim i obnovljivim izvorima energije. Ovde će biti data poređenja svojstava materijala i komponenata kao i osnovne informacije o ponašanju komponenata u slučaju prekidanja velikih snaga. Biće obuhvaćene klasične silicijumske komponete (MOS i IGBT) kao i komponente zasnovane na GaN (HEMT) i SiC (MOS).
EL1.2 UREĐAJ ZA NOĆNO OSVETLJENJE SA SOLARNIM PUNJENJEM BATERIJE Vladimir Lapčević, Vojnotehnički Institut, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija llGoran Ilić, Vojnotehnički Institut, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija U ovom radu je predstavljen uređaj za noćno osvetljenje sa solarnim punjenjem baterije. Uređaj se napaja iz NiMH baterije koja se puni iz solarnog panela. Uređaj se sastoji od fotodetektora, elektronike za napajanje i upravljanje LED diodama, NiMH baterije i solarnog panela. Kada fotodetektor detektuje mrak, fotodetektor uključuje 9 snažnih LED dioda. Kada fotodetektor detektuje svetlost, fotodetektor isključuje 9 LED dioda. Ovaj rad predstavlja praktičnu primenu optoelektronike jer integriše sve najvažnije optoelektronske komponente u jednu celinu.
EL1.3 ИЗБОР ОСНОВНОГ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ ЗА ОРГАНИЗАЦИЈУ НЕПРЕКИДНОГ НАПАЈАЊА Мирослав Лазић, ИРИТЕЛ доо, Београд Србија Драгана Петровић, ИРИТЕЛ доо, Београд Србија Зоран Цвејић, ИРИТЕЛ доо, Београд Србија Милан Пајнић, ИРИТЕЛ доо, Београд Србија Предуслов рада телекомуникационих и информационих центара је непрекидно напајање. Када остане без напајања, и телекомуникациони и информациони систем је нeфункционалан. Да би напајања могла да раде неопходни су извори енергије. Због тога, увек поред основног извора енергије постоје и један или више резервниих извора енергије. Опште је прихваћено да је основни извор енергије енергија која се добије преко електродистрибутивне мреже. Као резервни извор енергије обично се користе агрегатска постројења. Акумулаторске батерије се користе у прелазним режимима да не би настао прекид у саобраћају при преласку са основног на резервни извор енергије. Међутим, овакав приступ је погрешан у руралним срединама, као и код формирања мобилних телекомуникационих центара које користе спрецијални корисници. У руралним срединама енергија која се дoбија преко електродистрибутивне мреже је непоуздана, а допремање горива за електроагрегате је тешко решив проблем. Практично једини извор енергије који потпуно под контролом корисника је акумулаторска батерија. Намеће се решење да се акумулаторска батерија изабере као основнi извор енергије. Међутим, акумулаторске батерије имају бројне недостатке. Пре свега мали напон по ћелији. Да би се то избегло везује се већи број ћелија редно и или паралелено. Није тешко доказати да код оваквог везивања акумулаторских ћелија, најгора ћелија у низу дефинише карактеристике целог система. Међутим савремена решења омогућавају превазилажење описаних проблема. У раду је описано једно решење организације непрекидног напајања код кога је основни извор енергије акумулаторска батерија. Проблеми који постоје код редног и паралеленог везивања акумулаторских батерија решени су специфичним електронским колима.
EL1.4 EKSPERIMENTALNA VERIFIKACIJA UTICAJA METODA DISKRETIZACIJE NA RAD DVOFAZNOG GENERATORA KOD SRF-PLL STRUKTUR Slobodan Lubura, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Istočno Sarajevo, Bosna i Hercegovina Srđan Lale, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Istočno Sarajevo, Bosna i Hercegovina Bojana Novaković, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Istočno Sarajevo, Bosna i Hercegovina Milica Ristović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Istočno Sarajevo, Bosna i Hercegovina Milomir Šoja, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Istočno Sarajevo, Bosna i Hercegovina Marko Ikić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Istočno Sarajevo, Bosna i Hercegovina Fazno-zaključane petlje (engl. phase locked loop - PLL) danas se široko koriste za estimaciju parametara mreže, kao i za sinhronizaciju energetskih pretvarača sa mrežom. Jedna od ključnih komponenti monofaznih SRF (engl. synchronous reference frame) PLL struktura je dvofazni generator za dobijanje dva kvadraturna signala neophodnih za rad cjelokupne SRF-PLL strukture. Kod analogne realizacije dvofazni generator obično se sastoji od dva filtra drugog reda. Kako se danas upravljačke strukture uglavnom realizuju na digitalnim platformama, od interesa je bilo istražiti uticaj različitih metoda diskretizacije i veličine perioda odabiranja na performanse diskretizovanog dvofaznog generatora. U ovom radu na sistematičan način data je uporedna analiza uticaja izabrane metode diskretizacije i periode odabiranja na performanse dvofaznog generatora. Dati eksperimentalni rezultati dodatno su potvrdili naznačene premise u uvodu rada.
EL1.5 SIMULACIJA PREKIDAČKIH KONVERTORA KORIŠĆENJEM SOPSTVENIH VREDNOSTI I SOPSTVENIH VEKTORA MATRICE MODELA STANJA Aleksandra Lekić, Univerzitet u Beogradu, Elektrotehnički fakultet U ovom radu je predložen algoritam za simulaciju prekidačkih konvertora u vremenskom domenu. Na osnovu modela u prostoru stanja za svako stanje prekidača formirano je analitičko rešenje tako dobijenih običnih diferencijalnih jednačina korišćenjem sopstvenih vrednosti i sopstvenih vektora. Regulacija konvertora se zadaje u vidu prenosne funkcije u Laplasovom domenu nakon čega se diskretizuje mapiranjem polova i nula. Zbog egzaktnog rešavanja diferencijalnih jednačina modela stanja postignuta je velika tačnost simulacije. U radu je priloženo nekoliko relevantnih primera simulacija radi demonstracije predloženog algoritma.
SEKCIJA ZA BIOMEDICINSKU TEHNIKU – ME
ME1. Biomedicinska tehnika Predsedava: Nikola Jorgovanović, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija Četvrtak, 16. jun, 9.00 h, Sala 3
ME3.5 UPOREDNA ANALIZA SISTEMA ZA DETEKCIJU TUMORA DOJKE PRIMENJENOG NA DVE GRUPE MAMOGRAFSKIH SNIMAKA Marina Milošević, Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Kragujevcu, Srbija Dragan Janković, Elektronski fakultet Univerziteta u Nišu, Srbija Aleksandar Peulić, Fakultet inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, Srbija U ovom radu predstavljen je sistem za otkrivanje tumora dojke na mamografskim snimcima u čijoj osnovi je klasifikacija uzoraka bazirana na analizi teksture slike. Predloženi sistem obuhvata: predobradu mamograma, koja podrazumeva uklanjanje šuma i izdvajanje područja od interesa, izdvajanje osobina teksture slike i klasifikaciju mamograma u dve klase. Nakon izdvajanja područja od interesa, za svaki mamogram izdvojeno je ukupno 20 osobina teksture slike koje se dovode na ulaz klasifikatora, a zatim su ispitane sposobnosti razlikovanja pozitivnih i negativnih mamograma dve klasifikacione metode, i to: metode zasnovane na podržavajućim vektorima i naivne Bajesove metode. Efikasno korišćenje podataka prilikom klasifikacije, omogućeno je primenom metode kros-validacije, dok je procena efikasnosti primenjenih klasifikacionih metoda izvršena pomoću matrice konfuzije i ROC krive (eng. Receiver Operating Characteristic curve). Komparativnom analizom utvrđene su mogućnosti predložene metode, primenjene na dve različite grupe mamografskih snimaka: mamograme iz mini-MIAS (Mammographic Image Analysis Society) baze slika i mamograme iz lokalne baze slika. Pokazano je da su rezultati klasifikacije dobijeni u testu sa mamogramima iz lokalne baze medicinskih snimaka mnogo bolji od rezultata dobijenih za mamograme iz mini-MIAS baze slika.
SEKCIJA ZA METROLOGIJU – ML
ML1. METODE ETALONIRANJA I MERNA NESIGURNOST Predsedava: Zoran Mitrović, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka Sreda, 15. jun, 8.00 h, Sala 1
ML1.1 ETALONIRANJE ELEKTRIČNE OTPORNOSTI DIGITALNIH MULTIMETARA U TEHNIČKOM OPITNOM CENTRU Zoran Knežević, Tehnički opitni centar, Beograd Slavko Vukanić, Tehnički opitni centar, Beograd Milana Nikolić, Tehnički opitni centar, Beograd Predmet ove analize je etaloniranje i određivanje merne nesigurnosti etaloniranja električne otpornosti digitalnih multimetara u Sektoru za metrologiju u Tehničkom opitnom centru. Dat je primer proračuna merne nesigurnosti za električnu otpornost 100 Ω na dva načina za digitalni multimetar Hewlett Packard 3456A.
ML1.2 INTERKOMPARACIJA ŠIROKOPOJASNOG MERAČA ELEKTRIČNOG POLJA Aleksandar M. Kovačević, Tehnički opitni centar, Beograd Ljubiša Tomić, Tehnički opitni centar, Beograd Nenad Munić, Tehnički opitni centar, Beograd Veljko Nikolić, Tehnički opitni centar, Beograd U radu je prikazana interkomparacija dva širokopojasna merača električnog polja. Interkomaparacija je izvršena sa ciljem da se produži korišćenje širokopojasnog merača elektromagnetskog (EM) polja NBM-550, proizvođača NARDA, do realizacije etaloniranja u akreditovanoj metrološkoj laboratoriji.
ML1.3 ANALIZA PRORAČUNA MERNE NESIGURNOSTI ETALONIRANJA ELEKTRIČNE OTPORNOSTI OTPORNIKA DC STRUJE DIGITALNOG MULTIMETRA AGILENT 33420A Milana Nikolić, Tehnički opitni centar, Beograd Zoran Knežević, Tehnički opitni centar, Beograd Slavko Vukanić, Tehnički opitni centar, Beograd U radu je data metoda etaloniranja električne otpornosti otpornika za jednosmernu (DC) struju korišćenjem digitalnog multimetra Agilent 34420A kao referentnog etalona, u Tehničkom opitnom centru - Sektor za metrologiju (TOC - SM) u Metrološkoj laboratoriji ML-01. Poseban naglasak je dat na proračun budžeta merne nesigurnosti otpornika nazivne vrednosti 100 u skladu sa relevantnim međunarodnim standardima.
ML1.4 MERENJE FM IZOBLIČENJA KOD AM/FM TEST GENERATORA HP 11715A METODOM LINEARNOSTI Miša Markuš, Tehnički opitni centar, Beograd Ivica Milanović, Tehnički opitni centar, Beograd Neda Spasojević, Tehnički opitni centar, Beograd U radu je predstavljena metoda merenja izoblièenja frekvencijski modulisanog signala zasnovana na merenju linearnosti frekvencijske modulacije. Opisana metoda koristi se prilikom etaloniranja AM/FM test generatora 11715A kompanije Hewlett Packard u Laboratoriji za mikrotalasnu tehniku Tehnièkog opitnog centra. Posebno poglavlje u radu posveãeno je proraèunu merne nesigurnosti merenja.
ML1.5 ETALONIRANJE STROBOSKOPA Mladenović Mirjana, Tehnički opitni centar, Beograd Dragan Lazić, Tehnički opitni centar, Beograd Vitomir Mrvaljević, Tehnički opitni centar, Beograd Stroboskop je uređaj koji služi za merenje broja obrtaja, brzine i frekvencije. Odgovarajućim periodičnim etaloniranjem obezbeđuje se potvrda metroloških karakteristika datih u specifikaciji proizvođača. U radu je prikazan postupak etaloniranja stroboskopa i proračun merne nesigurnosti.
ML2. METODE ETALONIRANJA I MERNA NESIGURNOST Predsedava: Marjan Urekar, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka Sreda, 15. jun, 10.00 h, Sala 1
ML2.1 ISPITIVANJE DIFERENCIJALNIH BIDIREKCIONALNIH PRETVARAČA PRITISKA Želimir Nedović, Tehnički opitni centar, Beograd Dragan Lazić, Tehnički opitni centar, Beograd Vitomir Mrvaljević, Tehnički opitni centar, Beograd U radu je objašnjena metoda za ispitivanja diferencijalnih bidirekcionalnih mernih pretvarača pritiska, tipovi, karakteristike i metoda po kojoj se oni ispituju u Tehničkom opitnom centru (TOC).
ML2.2 ETALONIRANJE BESKONTAKTNIH MERAČA BROJA OBRTAJA Dragan Lazić, Tehnički opitni centar, Beograd Želimir Nedović, Tehnički opitni centar, Beograd MirjanaMLadenović, Tehnički opitni centar, Beograd Vitomir Mrvaljević, Tehnički opitni centar, Beograd Jasminka Jelisavac, Tehnički opitni centar, Beograd Merenje broja obrtaja predstavlja bitan parametar pri kontroli industirijskih procesa u farmaceutskoj industriji, medicini i praćenju stanja uređaja pri dijagnostici. U radu je prikazana metoda etaloniranja i dat je proračun merne nesigurnosti za beskontaktne merače broja.
ML2.3 PRORAČUN MERNE NESIGURNOSTI ZA POMIČNO MERILO Vitomir Mrvaljević, Tehnički opitni centar, Beograd Dragan Lazić, Tehnički opitni centar, Beograd MirjanaMLadenović, Tehnički opitni centar, Beograd Jasminka Jelisavac, Tehnički opitni centar, Beograd Merenje broja obrtaja predstavlja bitan parametar pri kontroli industirijskih procesa u farmaceutskoj industriji, medicini i praćenju stanja uređaja pri dijagnostici. U radu je prikazana metoda etaloniranja i dat je proračun merne nesigurnosti za beskontaktne merače broja.
ML2.4 ETALON ZA PRENOS I KALIBRACIJU NAPONA U USLOVIMA RADA VAN LABORATORIJE Marjan Urekar, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka Marina Bulat, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka Nemanja Gazivoda, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka Za potrebe pogona za galvanizaciju predmeta kompleksnih oblika, razvijen je etalon za prenos analognog napona od kalibratora do radne stanice kojom se upravlja preciznim radom sistema sa više elektroda. Prenosni etalon je razvijen na bazi polipropilenskih kondenzatora i operacionih pojačavača sa teraomskom ulaznom otpornošću da bi se obezbedila stabilnost napona bez efekta samopražnjenja kondenzatora. Razvijen je i merni instrument za kalibraciju poređenjem referentnih i kontrolnih napona, na bazi preciznog prozorskog komparatora. Dat je opis problema, ograničenja, teoretska i praktična realizacija rešenja. Opisana je procedura rada sa etalonom van laboratorije. Predstavljeni su uporedno očekivani i dobijeni rezultati.
ML2.5 UTICAJ SISTEMATSKE GRESKE NA REZULTAT MERENJA Marina Bulat, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka Marjan Urekar, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka Dragan Pejić, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka U ovom radu je razmatran uticaj sistematske grešeke merenja nepoznate otpornosti koja nastaje usled konačnih otpornosti upotrebljenih instrumenata. Za unapred poznate vrednosti pojedinih komponenata i karakteristika mernih instrumenata, izračunate su sigurne granice greške merenja nepoznate otpornosti, kao i statističke, pri merenju U/I metodom naponskog, a zatim strujnog spoja. Analizirani su rezultati merenja.
ML3. RAZVOJ MERNIH SISTEMA Predsedava: Platon Sovilj, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka Četvrtak, 16. jun, 12.00 h, Sala 1
ML3.1 MULTISENZORSKA PLATFORMA ZASNOVANA NA NEC PROTOKOLU Đorđe Novaković, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka Platon Sovilj, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka Nemanja Gazivoda, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka Ovaj rad prikazuje sistem, koji vrši očitavanje nekoliko senzorskih modula, uz pomoć razvojnog sistema UNI-DS3 sa mikrokontrolerom PIC18F8520. Korisnik generiše zahtev odabirom određenog dugmeta na daljinskom upravljaču. Prijem signala se vrši uz pomoć IC prijemnika TSOP31238, a zatim mikrokontroler vrši obradu primljenog signala i očitavanje izabranog senzorskog modula. Svi podaci se šalju računaru, koji rezultate prima i skladišti, što daje mogućnost za dalju obrade podataka.
ML3.2 RAZVOJ MERNO-AKVIZICIONOG SISTEMA ZASNOVANOG NA ZIGBEE MODULU Stefan Mirković, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka Nemanja Krasić, Hemofarm A.D., Novi Sad Nemanja Gazivoda, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka U ovom radu je prikazan firmver merno-akvizicionog sistema za udaljena merenja. Ovaj merno-akvizicioni sistem koristi mikrokontrolerski sistem, PC računar i odgovarajući softver za obradu i prenos merenog signala. Objašnjeni su principi merenja signala, prikazan je algoritam i realizacija mikrokontrolerskog koda, nakon čega je prikazana realizacija celokupnog sistema za merenje i bežični prenos kao i prikaz rezultata. Nakon prikaza fizičke realizacije sistema, mikrokontrolerskog koda i prikazanih rezultata, u zaključku su razmatrane mogućnosti unapređenja merno-akvizicionog sistema, kako hardverskog, tako i softverskog.
ML3.3 SOFTVERSKA PODRŠKA EEG MERNOG SISTEMA Aleksandar Đaković, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka Mladen Karaklić, NIS, Novi Sad Željko Beljić, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka U ovom radu prikazan je EEG merni sistem kao celina, kao i ključni aspekti funkcionalnosti softvera. Prikazane su pojedine forme i objašnjeno je kako softver radi. U radu takođe možemo da naučimo nešto više o implementaciji softvera, da vidimo kako algoritmi i delovi koda izgledaju. Na kraju rada su prikazani neki od rezultata merenja i donet je zaključak, uključujući i obrazloženje zašto istraživanje EEG signala treba nastaviti i usavršavati.
ML3.4 FIRMVER SISTEMA ZA MERENJE I AKVIZICIJU ELEKTROFIZIOLOŠKIH SIGNALA Milica Pena, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka Duško Davidović, RT-RK Computer based systems, Novi Sad Željko Beljić, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka U ovom radu je prikazan firmver merno-akvizicionog sistema namenjenog za merenje i akviziciju elektrofizioloških signala. Merno-akvizicioni sistem koristi PC računar, odgovarajući softver i mikrokontrolerski sistem za obradu elektrofizioloskih signala. Objašnjeni su principi merenja elektrofizioloških signala, prikazan je algoritam i realizacija mikrokontrolerskog koda, nakon čega je prikazana fizička realizacija celokupnog sistema za merenje i prikaz rezultata. Nakon prikazane fizičke realizacije, algoritma mikrokontrolerskog koda i prikazanih rezultata, u zaključku su razmatrane mogućnosti unapređenja merno-akvizicionog sistema.
ML3.5 FIRMVER ZA VIŠEKANALNO MERENJE TEMPERATURE Miloš Glogovac, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka Nikola Kovačev, JP Srbijagas, Novi Sad Željko Beljić, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka U ovom radu je prikazana izrada firmvera za mikroprocesorske sisteme za višekanalno merenje temperature vazduha i prikaz temperatura na LCD i grafičkom LCD displeju, kao i slanje rezultata merenja na PC računar putem USART komunikacije.
ML3.6 HARDVER MERNO-AKVIZICIONOG SISTEMA ZA ELEKTROFIZIOLOŠKE SIGNALE Nemanja Gazivoda, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka Dušan Ilić, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka Duško Davidović, RT-RK Computer based systems, Novi Sad U ovom radu je prikazan razvoj merno-akvizicionog sistema namenjenog za merenje i akviziciju elektrofizioloških signala. Merno-akvizicioni sistem koristi PC računar, odgovarajući softver i mikrokontrolerski sistem za obradu elektrofizioloskih signala. Objašnjeni su principi merenja elektrofizioloških signala, nakon čega je prikazana fizička realizacija celokupnog sistema za merenje i prikaz rezultata. Nakon prikazane fizičke realizacije i prikazanih rezultata, u zaključku su razmatrane mogućnosti unapređenja merno-akvizicionog sistema.
SEKCIJA ZA MIKROELEKTRONIKU I OPTOELEKTRONIKU – MO
MO1. Mikroelektronika predsedava: Miloljub Smiljanić, Akademija inženjerskih nauka, Srbija Utorak, 14. jun, 17.30 h, Sala 4
MO1.1 SINERGETSKI EFEKAT ADITIVA U PROCESU ELEKTRODEPOZICIJE Cu NA RAZLIČITIM SUPSTRATIMA I UTICAJ NA MIKROMEHANIČKA SVOJSTVA SISTEMA Ivana Mladenović, Centre of Microelectronic Technologies, Institute of Chemistry, Technology and Metallurgy, University of Belgrade, Belgrade, SERBIA Jelena Lamovec, Centre of Microelectronic Technologies, Institute of Chemistry, Technology and Metallurgy, University of Belgrade, Belgrade, SERBIA Vesna Jović, Centre of Microelectronic Technologies, Institute of Chemistry, Technology and Metallurgy, University of Belgrade, Belgrade, SERBIA Vesna Radojević, Faculty of Technology and Metallurgy, University of Belgrade, Belgrade, SERBIA Tanki bakarni filmovi debljine 10 μm deponovani su na hladno-valjanim supstratima od bakra i mesinga procesom elektrohemijske depozicije iz laboratorijski napravljenog sulfatnog kupatila sa dodatkom različitih aditiva (hloridnih jona i polietilen glikola). Ispitivan je uticaj aditiva i parametara depozicije na strukturna i mehanička svojstva bakarnih prevlaka. Prisustvo aditiva omogućilo je nastajanje glatkih i sjajnih depozita usled promene njihove mikrostrukture. Mikromehanička svojstva filmova bakra ispitivana su metodom mikroindentacije po Vikersu. Izmerena vrednost tvrdoće kompozitnog sistema Cu film - supstrat je složena funkcija tvrdoće supstrata i tvrdoće filma. Za određivanje tvrdoće filmova iz kompozitne mikrotvroće korišćeni su modeli Korsunskog i Šiko-Lezaža. Eksperimentalna ispitivanja su pokazala da se istovremenim dodatkom aditiva (PEG + Cl-) ostvaruje kvalitetnija mikrostruktura depozita koji usled toga imaju bolja mikromehanička svojstva..
MOI1.2 NEDESTRUKTIVNO TESTIRANJE MATERIJALA I MERENJE TEMPERATURE METODOM IMPULSNE TERMOGRAFIJE Ljubiša Tomić, Vojnotehnički Institut, Beograd, Srbija Boban Bondžulić, Vojna akademija, Univerzitet odbrane u Beogradu, Beograd, Srbija Bojan Milanović, Vojna akademija, Univerzitet odbrane u Beogradu, Beograd, Srbija Vesna Damnjanović, Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija Goran Dikić, Vojna akademija, Univerzitet odbrane u Beogradu, Beograd, Srbija Dalibor Jovanović, Tehnički Opitni Centar, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija U radu su prikazani rezultati nedestruktivnog ispitivanja simuliranih defekata u aluminijumskoj test pločici i drugih materija koji su se nalazili u sceni, metodom impulsne termografije. Postavka eksperimenta je omogućila istovremeno snimanje kako test pločice, tako i aluminijumske folije za merenje reflektovane temperature okoline i drvene ploče, koje su se nalazile u sceni. Defekti u test pločici bile su šupljine valjkastog oblika sa ravnim dnom, različitih prečnika i dubina. Predstavljeni su eksperimentalni rezultati vremenskog razvoja porasta temperature na površini, kako za defekte u test pločici, tako i za reflektovanu temperaturu okoline i temperaturu drvene ploče. Izvršena je kvantitativna analiza merenja temperature za najšire defekte u test pločici, reflektovane temperature okoline i temperature drvene ploče.
MOI1.3 KARAKTERISTIKE I PRIMENA PIN FOTODIODA Teodora Veljović, Vojna akademija, Univerzitet odbrane u Beogradu, Beograd, Srbija Simeon Škoro, Vojna akademija, Univerzitet odbrane u Beogradu, Beograd, Srbija U radu su data osnovna teorijska razmatranja o PIN fotodiodama. Nakon toga, prikazana su ispitivanja svetleće diode kao izvora optičkog zračenja, pri čemu su korišćene PIN fotodiode na prijemnoj strani optičkog sistema. Ispitivanja su obuhvatila merenje optičke karakteristike i modulacione karakteristike svetleće diode. Potvrđeno je da postoji linearna veza između optičke snage i struje u kolu svetleće diode. Merenje modulacione karakteristike izvršeno je na dva načina: direktno, preko merenja funkcije prenosa, i na osnovu alternativne metode na bazi impulsnog odziva..
MOI2. nanoETRAN Predsedava: Zoran Jakšić Sreda, 15. jun, 9.00 h, Sala 4
MO2.1 TEORIJSKE POSTAVKE OPTIČKOG INŽENJERINGA ULTRATANKIH KRISTALNIH FILM-STRUKTURA Jovan P. Šetrajčić, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, Vojvodina, Srbija Stevo K. Jaćimovski, Kriminalističko-policijska akademija, Zemun, Srbija Siniša M. Vučenović, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Banjoj Luci, Banja Luka, Republika Srpska – BiH Na osnovu mikroskopske (eksitonske) teorije optičkih osobina simetrično perturbovanih ultratankih molekulskih filmova, formulisani su indeksi refrakcije, apsorpcije, refleksije and transparencije i predstavljeni u funkciji od frekvencije spoljašnjeg elektromagnetnog polja u bliskoj IC oblasti. Pokazano je da su sve optičke osobine nanofilma promenljive i da zavise od položaja kristalografske ravni u odnosu na granične površi tog filma. Određeni su izrazi i izvršena analiza optičkih osobina celokupnog filma na osnovu razmatranja mnogostruke refleksije, apsorpcije i transparencije kod višeslojnih uzoraka. Razmatran je četvorooslojni dielektrični nanofilm sa graničnim uslovima na površima i dobijene su diskretne rezonantne apsorpcione linije. Njihov broj, položaj i raspored zavise od vrste/načina tehnološkog postupka u izradi filma. Moguća je pojava praktično monohromatske apsorpcije. Za razliku od odgovarajućih balk-uzoraka koji su apsolutni apsorberi u celoj bliskoj IC oblasti, kod ultratankih filmova će se javiti selektivna i diskretna refleksija, kao i transparencija. Ovi rezultati značajno doprinose praktici optičkog inženjeringa nanostuktura, posebno za primenu u tehnologiji i dizajnu nove elektronske, tj. fotonske opreme, a i za konstrukciju nanočestičnih nosača/isporučioca lekova u nanomedicini.
SEKCIJA ZA MIKROTALASNU TEHNIKU, TEHNOLOGIJU I SISTEME – MT
Predsedavaju: Branka Jokanović, Institut za fiziku, Univerzitet u Beogradu, Srbija; Nebojša Dončov, Elektronski fakultet Niš, Univerzitet u Nišu, Niš, Srbija Utorak, 14. јун, 14.30 h, Сала 3
MT1.1 MODELOVANJE PONAŠANJA POJAČAVAČA SNAGE I DIGITALNA PREDISTORZIJA ZA 4G BEŽIČNE KOMUNIKACIJSKE SISTEME Milan Čabarkapa, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija Nataša Nešković, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija Milan Prokin, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija Đurađ Budimir, Faculty of Science and Technology, University of Westminster, London, UK U ovom radu je urađena analiza uticaja izrazito nelinearnih efekata pojačavača snage (eng. PA) na kvalitet 4G signala. Modelovanje pojačavača i digitalna predistorzija su obavljeni korišćenjem memory-polynomial (MP) modela sa različitim parametrima. Dobijeni rezultati u vremenskom i frekvencijskom domenu su pokazali da najbolji model sa stanovišta performansi modelovanja ne donosi uvek najbolje performanse kada se koristi za kompenzaciju neželjenih efekata.
MT1.2 ANALIZA SPREGE KOD ANTISIMETRIČNIH SPLIT-RING REZONATORA POMOĆU PARNOG I NEPARNOG MODA Vojislav Milošević, Institut za fiziku u Beogradu, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija Radovan Bojanić, Institut za fiziku u Beogradu, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija Branka Jokanović, Institut za fiziku u Beogradu, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija Formalizam spregnutih modova u vremenu predstavlja pogodan alat za opisivanje široke klase rezonantnih metamaterijala koji se sastoje od rezonatora čije su dimenzije mnogo manje od talasne dužine propagirajućeg signala. U suštini, radi se o perturbacionoj analizi prvog reda, gde se kao bazisne funkcije uzimaju modovi razmatranog rezonatora, koji se najčešće definišu kao sopstvene funkcije operatora vremenske evolucije u idealizovanom slučaju bez radijativnih i disipativnih gubitaka. Zatim se kao perturbacije tretiraju disipativni gubici (usled nesavršenih materijala), sprezanje sa jednim ili više ulazno/izlaznih kanala, kao i sprezanje između više rezonatora. Kao rezultat analize dobija se jednostavan aproksimativni izraz za apsorpciju, transmisiju i refleksiju u okolini rezonanse. U našem radu formalizam će biti primenjen na dva para asimetričnih split-ring rezonatora sa različitim položajem procepa u odnosu na mikrostrip vod.
MT1.3 MINIJATURAN PREKIDACKI MULTI-BAND FILTAR SA SPLIT-RING REZONATORIMA Marko Ninić, Institut za fiziku u Beogradu, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija Branka Jokanović, Institut za fiziku u Beogradu, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija U ovom radu je prikazan veoma kompaktan prekidački filtar sa split-ring rezonatorima (SRR). Filtar se sastoji od cetiri koncentrično postavljena SRR-a koji obrazuju konfiguraciju filtra sa četiri propusna opsega. Korišćenjem pogodno postavljenih PIN dioda moguće je od početne konfiguracije sa četiri propusna opsega dobiti: dva razlicita filtra sa tri propusna opsega, četiri različita filtra sa dva propusna opsega i četiri različita filtra sa jednim propusnim opsegom. Propusni opsezi su međusobno razdvojeni transmisionim nulama što poboljšava selektivnost projektovanog filtra. Položaj PIN dioda je izabran tako da ne unose dodatne gubitke u filtarsku strukturu. Takođe je uz pomoć polarizacionih otpornika moguće u određenoj meri potisnuti parazitne parne modove filtra što je velika prednost. U radu su prikazani rezultati simulacija sa idealnim PIN diodama kao i sa modelom realne PIN diode.
MT1.4 MIKROSTRIP ANTENA NA 17 GHZ SA REAKTIVNO OPTEREĆENIM PATCH-EVIMA Nikola Bošković, Institut za fiziku u Beogradu, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija Branka Jokanović,Institut za fiziku u Beogradu, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija Nebojša Dončov, Elektronski fakultet Niš, Univerzitet u Nišu, Niš, Srbija U radu su prikazane karakteristike modifikovane, reaktivno opterećene patch antene koja u odnosu na standardni dizajn ima značajno širi propusni opseg. Korišćenjem modifikovanih zračećih elemenata projektovan je širokopojasni antenski niz koji se sastoji od 16 x 2 elementa koji su napajani serijski i paralelno sa eksponencijalnom raspodelom snage duž napojnog voda. Projektovani antenski niz ima refleksiju manju od -10dB i slabljenje lobova veće od 20 dB u opsegu od 16.8-17.8 GHz.
MT1.5 DVOSTEPENI COAXIAL LIMITER SA SCHOTTKY DIODAMA NA X-BANDU Nenad Popović, IMTEL komunikacije a.d., Beograd, Srbija Predrag Manojlović, IMTEL komunikacije a.d., Beograd, Srbija U radu je prikazana računarska simulacija i rezultati merenja na realizovanom modelu dvostepenog coaxial limitera sa schottky diodama. Coax-sekcije su projektovane sa semi-rigid kablom RG-402U, koji je ogoljen na mestima gde su postavljene anti-paralene Schottky diode (HSMS8202). Snimljene su električne karakteristike ovako realizovanog limitera (Pout=f(Pin) u granicama od -25 dBm do +20 dBm.
PRORAČUN EFEKTIVNE PERMITIVNOSTI VODOVA SA VIŠESLOJNIM DIELEKTRIKOM UPOTREBOM JAKE FEM FORMULACIJE Vladimir V. Petrović, Robert Bosch, GmbH, Reutlingen, Germany Žaklina J. Mančić, Elektronski fakultet Niš, Univerzitet u Nišu, Niš, Srbija U radu je izvršen proračun efektivne permitivnosti koaksijalnog voda pravougaonog poprečnog preseka, sa višeslojnim izotropnim dielektrikom, upotrebom jake, nečvorno zasnovane FEM formulacije trećeg reda. Rezultati su upoređeni sa rezultatima dobijenim primenom slabe FEM formulacije kao i sa drugim rezulatatima iz literature, na osnovu čega su izvedeni odgovarajući zaključci.
MT1.7 AUTOMATIZOVANA OPREMA ZA ISPITIVANJE SA PRAKTIČNOM REALIZACIJOM JEDNOG MERNOG SISTEMA ZA ISPITIVANJE IMUNOSTI NA ELEKTROMAGNETSKO POLJE SMETNJI Nenad Munić, Tehnički opitni centar, Generalštab Vojske Srbije, Beograd, Srbija Aleksandar Kovačević, Tehnički opitni centar, Generalštab Vojske Srbije, Beograd, Srbija Predrag Rakonjac, Tehnički opitni centar, Generalštab Vojske Srbije, Beograd, Srbija Veljko Nikolić, Tehnički opitni centar, Generalštab Vojske Srbije, Beograd, Srbija U prvom delu rada su objašnjeni različiti inženjerski pristupi pri dizajniranju i upotrebi automatizovane opreme za ispitivanje − ATE (eng. Automatic Test Equipment) instrumenata. U drugom delu rada detaljnije je objašnjeno korišćenje specifične merne opreme, tj. ATE instrumenata, pri ispitivanju elektromagnetske kompatibilnosti (EMC), kao i praktična realizacija jednog automatizovanog mernog mesta za ispitivanje imunosti na elektromagnetsko polje smetnje.
SEKCIJA ZA NOVE MATERIJALE – NM
SEDNICA NM Predsedava: Nebojša Mitrović, Fakultet tehničkih nauka Čačak Ponedeljak, 13. jun, 11.30 h, Sala 1
NM1.1 SPECIFIČNA ELEKTRIČNA OTPORNOST Er DOPIRANE BaTiO3 KERAMIKE Miloš Djordjević, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu Miloš Marjanović, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu Vesna Paunović, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu Vojislav Mitić, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu Zoran Prijić, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu U ovom radu ispitivana su specifična električna otpornost i PTC efekat Er dopirane BaTiO3 keramike. Koncentracija Er2O3 u dopiranim uzorcima kretala se u opsegu od 0.01 do 1.0 at % Er. Uzorci su dobijeni konvencionalnom metodom i sinterovani na 1320 ºC i 1350 ºC u trajanju od 4 sata. SEM analiza pokazala je da sve uzorke karakterišu poligonalna zrna. Uzorke sa nižom koncentracijom aditiva (0.01 i 0.1 at %) karakteriše homogena mikrostruktura sa veličinom zrna od 20-45mm. Kod uzoraka dopiranih većom koncentracijom aditiva (0.5 i 1.0 at %) karakteristične su manje dimenzije zrna od 5 do 10mm. Specifična električna otpornost merena je u temperaturnom opsegu od 25 ºC do 170 ºC i u frekventnom opsegu od 100 Hz do 1 MHz. Promena otpornosti praćena je povećanjem temperature. Vrednost specifične električne otpornosti na sobnoj temperaturi merena na frekvenciji od 1 kHz kretala se od 1.62∙104 Ωcm do 4.24∙104 Ωcm za uzorke sinterovane na 1320 ºC I od 1.03∙106 Ωcm do 2.87∙104 Ωcm za uzorke sinterovane na 1350 ºC. U intervalu od sobne temperature do 120 ºC rast specifične otpornosti je manji a iznad ove temperature dolazi do naglog porasta otpornosti. Na temperaturi od 170 ºC vrednost r kretala se od 9.84∙104 Ωcm do 1.62∙105 Ωcm za Tsin==1320 ºC i od 6.11∙104 Ωcm do 1.32∙105 Ωcm za Tsin=1350 ºC. Sa porastom koncentracije aditiva specifična električna otpornost opada do koncentracije od 0.5 at % a zatim počinje da raste. Takođe sa povećanjem frekvencije vrednost r opada i do nekoliko reda veličine.
NM1.2 MAGNETOIMPEDANSNI EFEKAT AMORFNE TRAKE Fe72Cu1V4Si15B8 Radomir Surla, Vojno-tehnički institut, Beograd Nebojša Mitrović, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu Slobodan Djukić, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu Vedran Ibrahimović, Vojno-tehnički institut, Beograd U radu su prikazana ispitivanja magneto-impedansnog (MI) efekta amorfne trake legure Fe72Cu1V4Si15B8, dobijene metodom ultrabrzog hlađenja rastopa. Merenjem su odredjene karakteristike ispitivane legure sa aspekta njene primene kao MI senzora. Promene impedanse MI-elementa su praćene u frekventnom opsegu od 30 kHz do 300 MHz i u magnetnom polju jačine do 27,5 kA/m. Ispitivanja su pokazala da maksimalni MI (GMI) odnos iznosi 173 % pri frekvenciji od 20,46 MHz. Pri višim frekvencijama uočeno je pomeranje maksimuma MI odnosa ka višim vrednostima magnetnog polja (polje transverzalne magnetne anizotropije Hk) a kao rezultat dominantnog učešća mehanizma rotacije vektora magnetizacije tokom procesa magnećenja.
NM1.3 KORELACIJA PROCESA STRUKTURNE RELAKSACIJE I PROMENE MAGNETNE PERMEABILNOSTI AMORFNE LEGURE Fe73.5Cu1Nb3Si15.5B7 POD UTICAJEM TOPLOTNOG DEJSTVA Aleksandra Kalezić-Glišović, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu Aleksa Maričić, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu Nemanja Stojanović, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu Brzim hlađenjem od oko 106 K/s, po metodi meltspinning, dobijena je traka legure Fe73.5Cu1Nb3Si15.5B7. Metodom XRD analize pokazano je da je legura u amorfnom stanju. DSC analizom definisan je temperaturski interval procesa kristalizacije od 510 0C do 540 0C. Isti temperaturski interval potvrđen je i merenjem zavisnosti specifične električne otpornosti od temperature. Zagrevanjem uzorka legure u temperaturskom interval od 25 0C do 600 0C u leguri se odvijaju strukturne promene pod uticajem toplotnog dejstva. Na bazi promene temperaturskog koeficijenta TEMS termopara odgrejanog na različitim temperaturama određene su relativne promene gustine stanja elektrona u blizini Fermi-jevog nivoa. Pokazano je da se nakon svakog odgrevanja u toku 10 min na 200 0C, 300 0C, 400 0C, 450 0C, 550 0C i 600 0C gustina stanja elektrona u blizini Fermi-jevog nivoa povećava. Pokazano je da su promene normalizovane magnetne permeabilnosti u korelaciji sa odgovarajućim strukturnim promenama, koje uzrokuju promene gustine stanja elektrona u blizini Fermi nivoa.
NM1.4 UTICAJ TOPLOTNOG DEJSTVA NA FUNKCIONALNA SVOJSTVA NANOSTRUKTURNOG PRAHA Ni85,8Fe10,6W1,4Cu2,2 Zoran Vuković, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu Slobodan Djukić, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu Aleksa Maričić, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu Nanostrukturne prevlake i prah feromagnetne legure Ni85,8Fe10,6W1,4Cu2,2 je dobijen elektrolizom iz ekološkog amonijačno citratnog rastvora sa mogućnošću varijacije parametara za dobijanje praha sa odgovarajućom veličinom nanočestica. Nanostrukturni prah sadrži amorfnu matricu i kristale FCC čvrstog rastvora gvožđa, volframa i bakra u niklu. Rezultatima termomagnetnih merenja presovanih prahova dobijenih pri gustinama struje deponovanja j= 50, 150, 300 i 450 mA/cm2, pokazano je da se sa porastom gustine struje deponovanja poboljšavaju magnetna svojstva uzoraka. Prilikom odgrevanja presovanih prahova ispitivane legure Ni85,8Fe10,6W1,4Cu2,2 masene magnetizacije ohlađenih uzoraka imaju maksimum nakon odgrevanja na 420 °C, dok maksimalano povećanje masene magnetizacije raste sa porastom gustine struje deponovanja. U temperaturnom intervalu od 150 ˚C do 420 ˚C najintenzivnije se odvijaju strukturne promene koje uzrokuju porast magnetne permeabilnosti. Maksimalno povećanje magnetne permeabilnosti ohlađenog uzorka iznosi oko 20 %, u odnosu na početnu vrednost.
NM1.5 Uticaj vremena MEHANIČKE aktivacije praha ugljenika na kinetiku adsorpcije vodonika Vladimir Lukić, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu Aleksa Maričić, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu Dragica Minić, Fakultet za fizičku hemiju, Univerzitet u Beogradu Miroslav Spasojević, Agronomski fakultet u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu Kinetika adsorpcije vodonika na mehanički aktiviranom i hemijski paladiziranom prahu ugljenika pod neizotermskim i izotermskim uslovima ispitana je u ovom radu. Isti prah je mehaniči aktiviran 10 min, 40 min. i 60 min. i ispitan proces adsorpcije pod istim uslovima. Izotermska merenja zavisnosti pritiska vodonika u komori bez prisustva adsorbenta i u prisustvu adsorbenta rađena su na temperaturama od t1=600C, t2=800C, t3=1000C, t4=1200C i t5=1400C. Rezultat je pokazao je da u prvom vremenskom intervalu na svih pet temperatura egzistira linerana zavisnost ln(Δp) od vremena τ. Ova zavisnost potvrđuje da je u prvom vremenskom intervalu proces adsorpcije vodonika kinetički. Analizom dobijenih rezultata pokazano je da u drugom vremenskom intervalu egzistira linearna zavisnost Δp=f(τ1/2). To potvrđuje da je u drugom vremenskom intervalu proces adsorpcije vodonika difuzioni. U radu su određene energije aktivacije Ekin. i Edif. za oba procesa.
SEKCIJA ZA NUKLEARNU TEHNIKU I TEHNOLOGIJU – NT
NT1. Korišćenje nuklearnog zračenja Predsedava: Marko Ninković, Institut za nuklearne nauke Vinča, Beograd, Srbija Ponedeljak, 13. jun, 14.15 h, Sala 1
NT1.1 MERENJE KONCENTRACIJE RADONA NA RURALNOM PODRUČJU Dijana Stefanović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Bulevar Kralja Aleksandra 73, 11020 Beograd, Srbija Miloš Živanović, Institut za nuklearne nauke Vinča, Univerzitet u Beogradu, Mike Petrovića Alasa 12-14, 11001 Beograd, Srbija Gordana Pantelić, Institut za nuklearne nauke Vinča, Univerzitet u Beogradu, Mike Petrovića Alasa 12-14, 11001 Beograd, Srbija Koviljka Stanković, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Bulevar Kralja Aleksandra 73, 11020 Beograd, Srbija. U ovom radu su prikazani rezultati merenja koncentracije radona u selu Lipenović, na području opštine Krupanj u Zapadnoj Srbiji. Za određivanje koncentracije radona korišćena je metoda ugljenih filtera koji se nakon izlaganja mere na gama spektrometru. U radu su analizirani rezultati dobijeni merenjem koncentracije radona u tri različita prizemna objekta u zimskom periodu kada su koncentracije najveće. Cilj rada je bio određivanje usaglašenosti izmerene koncentracije radona sa kriterijumima preporučenim u međunarodnim zakonskim propisima.
SEKCIJA ZA ROBOTIKU I FLEKSIBILNU AUTOMATIZACIJU – RO
RO1. Roboti i robotski sistemi Predsedavaju: Petar Petrović, Univerzitet u Beogradu, Mašinski fakultet Branislav Borovac, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka Četvrtak, 16. jun, 12.00 h, Sala 4
RO1.1 KIBERNETSKO-FIZIČKI PROIZVODNI SISTEMI I INDUSTRIJSKI HUMANOIDI Petar Petrović, Univerzitet u Beogradu, Mašinski fakultet Industrijski robot je ključni tehnološki entitet nove generacije proizvodnih tehnologija koja se razvijaju kroz okvir totalne kibernetizacije industrije. Nova generacija kibernetsko-fizičkih proizvodnih sistema zahteva novu generaciju industrijskih robota. U radu se navode i analiziraju strateški programi na nivou Evropske unije koji se sprovode u ovom kontekstu sa ciljem izgradnje radikalno novog koncepta industrijskih robota – industrijskih humanoida, koji će omogućiti neograničen kolaborativni/timski rad čoveka i robota na proizvodnim linijama kroz ekstenzivnu fizičku i kognitivnu interakciju simbiotske prirode. Industrijski humanoid poseduje bimanuelnu antropomorfnu konfiguraciju, potpuno je bezbedan u bliskom fizičkom kontaktu i sa pozitivnim emotivnim odzivom čoveka – partnera u izvršavanju radnog zadatka (nulta vrednost uncanny valley), svestan radnog okruženja, sposoban da uči od čoveka kroz generalizaciju demonstriranog ponašanja (akvizicija znanja kroz širok spektar kognitivnih sposobnosti) i kroz ekstenzivne komunikacione sposobnosti omogućava formiranje složenih kolektiviteta, odnosno slobodno organizovanih, dinamičkih mešovitih populacija ljudi i robota. U završnom delu rada razmatra se: 1)stanje industrijske robotike u Srbiji, 2)aktuelni trendovi u oblasti industrije i nauke, i 3)interakcija sa procesima u okviru Evropske unije, sa posebnim fokusom na potrebu nauke, industrije i obrazovnog sistema Srbije da se kroz intenziviranje razvojnih aktivnosti u oblasti robotike aktivno uključe i daju odgovarajući doprinos kibernetizaciji industrije Evrope i Srbije (Serbian Industrial Renaissance!), odnosno izgradnji teoretskih i aplikativnih osnova novonastajućih kibernetsko-fizičkih proizvodnih sistema.
RO1.2 ODOMETRIJSKI MODEL ZA ODREĐIVANJE POZICIJE MOBILNOG ROBOTA SA GUSENICAMA Slađana Đurašević, Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet
tehničkih nauka u Čačku Siniša Ranđić, Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet tehničkih nauka u Čačku Određivanje trenutne pozicije mobilnog robota u prostoru koristi se kako bi se robot mogao orijentisati u poznatom ili nepoznatom okruženju. Odometrijski model kretanja, zasnovan na merenju pređenog puta, jedan je od najefikasnijih načina za utvrđivanje pozicije robota u prostoru. Ovaj model je namenjen za robote sa pogonskim točkovima kod kojih nije izražena pojava proklizavanja pogonskih točkova, usled koje može doći do pojave grešaka u određivanju pozicije. Problem proklizavanja je još izraženiji kod pogona sa gusenicama koje su pogodne za kretanje robota po neravnim terenima. U ovom radu predstavljena je eksperimentalna metoda kojom je merenjima moguće odrediti parametre proklizavanja gusenica, čime se robot sa gusenicama može predstaviti kao ekvivalentni robot sa pogonskim točkovima. Dobijeni rezultati primenjeni su u odometrijskom modelu za određivanje pozicije na mobilnog robota sa gusenicama Lego Mindstorms EV3.
RO1.3 BIOLOŠKI INSPIRISAN DIZAJN I HIDRODINAMIČKA ANALIZA DALJINSKI UPRAVLJANOG ROBOTA ZA PODVODNA ISTRAŽIVANJA Ilija Stevanović, Univerzitet u Beogradu, Institut
“Mihajlo Pupin” doo. Beograd U ovom radu su prikazana dva dizajna mehaničke strukture rečnih podvodnih robota namenjenih za delikatne i rizične podvodne zadatke. Glavni parametri koji su odredili dizajn robota su hidrodinamički otpori i mobilnost u vodenoj struji rečnog toka. Dizajn tela robota je inspirisan morfološkim karakteristikama životinja koje brzo plivaju, optimizacijom hidrodinamičkih oblika koji se pojavljuju u biološkim sistemima. Dobijeni hidrodinamički oblici su analizirani i ocenjeni po pitanju hidrodinamike i upravljivosti upotrebom kompjuterske analize dinamike fluida i matematičkog modela kretanja robota podmornice jednostavnim PID kontrolerom. Simulacija trajektorije kretanja podmornice je rađena pod pretpostavkom poremećaja koji nastaju usled rečnih vodenih strujanja.
RO1.4 LEGO LABORATORIJA ROBOTSKIH MEHANIZAMA UPRAVLJANIH U REALNOM VREMENU PUTEM INTERNETA Nikola Jović, Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet
inženjerskih nauka Rad opisuje laboratorijsku infrastrukturu sačinjenu od LEGO robotskih mehanizama upravljanih u realnom vremenu putem Interneta. Dat je opis WEB laboratorije, robotskih mehanizama u primeni na Univerzitetu u Kragujevcu, i obrazovnog potencijala laboratorije - u smislu realizacije mogućih eksperimentalnih zadataka za širu populaciju studenata i istraživača, nezavisno od prethodnih predznanja u oblasti robotike. WEB laboratorija je otvorene strukture, tako da korisnici mogu realizovati kontrolere proizvoljne strukture nad raspoloživim robotskim mehanizmima sa LEGO senzorima i aktuatorima. Na Internet stranama laboratorije je dat i katalog rešenih primera kontrolera implementiranih u programskom jeziku Python, kao i Python programskih rutina za korišćenje LEGO senzora i aktuatora.
RO1.5 ROBOTIKA U STEM OBRAZOVANJU Milan Matijević, Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet inženjerskih nauka Rad daje pregled mogućnosti upotrebe robotike u STEM obrazovanju sa posebnim osvrtom na postojeću upotrebu na Univerzitetu u Kragujevcu.
RO1.6 UMETNIČKI DOŽIVLJAJ ROBOTA – EKOLOŠKI, SOCIOLOŠKI I KULTURNI UTICAJ NA OKOLINU Svemir Popić, Univerzitet u Beogradu, Institut “Mihajlo Pupin” doo. Beograd Miloš Jovanović, Univerzitet u Beogradu, Institut “Mihajlo Pupin” doo. Beograd Aleksandar Rodić, Univerzitet u Beogradu, Institut “Mihajlo Pupin” doo. Beograd Biljana Vicković, Nevladino udruženje “Oktopus” Beograd U radu je predstavljena jedna realizovana skulptura čija osnovna ideja počiva na korišćenju robotskih tehnologija. Ptica robot je umetnička kracija koja pleni svojim upečatljivim izgledom, svojom nadrealnom formom, ali i svojom porukom, porukom da se neke uobičajene, svakodnevne aktivnosti, kao što je prikupljanje sekundarnih sirovina, mogu učiniti i na neki drugi način. Ptica robot šalje poruku da se pozabavimo očuvanjem životne sredine podižući pritom našu sociološku, kulturološku ali i tehnološku svest i obrazovanje. Ona nas svojom pojavom tera da zastanemo, izvršimo planirani zadatak i za to budemo nagrađeni. To je idealan način da razmislimo o svojoj okolini, obrazovanju i životu generacija koje nadolaze i koje ovim sredstvom, kroz igru, postaju svesne svojih postupaka.
SEKCIJA ZA RAČUNARSTVO – RT
RT1. Računarske arhitekture predsedava: Ilija Bašičević, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, Srbija Utorak, 14. jun, 14.30 h, Sala C, KC Toledo
RT1.1 MODELIRANJE KEŠA MIPS PROCESORA POMOĆU MODIFIKOVANOG EMULATORA QEMU Aleksandar Marković, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Aleksandar Rikalo, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Miodrag Dinić, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Petar Jovanović, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Performanse pristupa memoriji privlače sve više interesa kod hardverskih i softverskih inženjera poslednjih decenija. Glavni razlog tome je što je, uopšteno govoreći, pristup memoriji postao usko grlo računarskih sistema. To je posledica jednostavne činjenice da je, u toku nekoliko decenija, brzi na rada mikroprocesora rasla bržim tempom nego brzina pristupa memoriji. Keš memorija procesora, kao vid prevazilaženja i ublažavanja ovog problema, dobila je, shodno tome, na značaju. Pored toga, rad keš memorija zasniva se na principima lokalnosti izvršenja programa, i, samim tim, teško je izmeriti kvalitet određenog dizajna keš memorije a da se ne vrše simulacije koja bi približno odgovarale realnom okruženju u kome se nalazi i radi dotični računarski sistem. Sa druge strane, emulator QEMU se nametnuo u poslednjoj deceniji kao dobar emulator raznovrsnih računarskih sistema, i razne njegove varijante se koriste u višeplatformskom razvoju softvera, virtuelizaciji hardvera, i srodnim oblastima računarske tehnike. QEMU, međutim, niti poseduje, niti pretenduje da ima aparat zaemuliranje ili simuliranje keš memorije ciljnih sistema. U ovom radu se opisuje način na koji se QEMU može modifikovati tako da pruži funkcionalnost simulatora rada keš memorije za Mips procesore.
RT1.2 ANALIZA REZULTATA TESTOVA PRILIKOM RAZVOJA KOMPLEKSNIH ELEKTRONSKIH UPRAVLJAČKIH JEDINICA Velibor Ilić, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Velimir Vujanović, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Srđan Popić, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Mirko Pap, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Razvoj kompleksnih elektronskih upravljačkih jedinica (ECU) zahteva angažovanje većeg broja timova koji se bave razvojem pojedinim segmentima ili modulima sistema. Svaki od učesnika u procesu razvoja vrši nezavisno testiranje delova sistema ili komponenti koje razvija, ali takođe neophodno je integrisati sve ove komponente u celinu i uskladiti njihov rad. Razvojni proces savremenih ECU-a je veoma složen i odlikuje ga mnogo iteracija. Nakon svake iteracije potrebno je obaviti detaljno testiranje i verifikaciju rada svih komponenti u okruženju koje se što sličnije realnom sistemu. Za ovakva testiranja neophodno je koristiti automatizovana okruženja za testiranje koja generišu detaljne izveštaje o svakom segmentu sistema. U ovom radu je opisan postupak analize tako generisanih rezultata testiranja i generisanja sumarnih izveštaja koji pojednostavljuju tumačenje rezultata testiranja.
RT1.3 JEDNO REŠENJE KOMUNIKACIONE SPREGE U OKVIRU OKRUŽENJA ZA RAZVOJ I KONTROLU APLIKACIJA ZA DIGITALNE SIGNAL PROCESORE Dejan Bokan, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Nenad Četić, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Jelena Kovačević, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, Srbija Marko Krnjetin, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija U ovom radu prikazan je jedan način realizacije biblioteka koje omogućavaju komunikaciju između softverskih alata u okviru okruženja za razvoj i kontrolu aplikacija za sisteme bazirane na digitalnim signal procesorima (DSP). Pomenute biblioteke omogućavaju i povezivanje drugih softverskih alata sa okruženjem. Cilj ovog rada jeste realizacija komunikacione sprege upotrebom postojećeg RPC (eng. Remote Procedure Call) okvira koji sadrži podršku za generisanje koda u različitim programskim jezicima. Za realizaciju korišćen je gRPC okvir. Uspešno su realizovane i ispitane biblioteke koje sadrže izvorni kod komunikacione sprege u programskim jezicima C#, Python i Java.
RT1.4 AUTOMATIZACIJA ISPITIVANJA INTEGRISANOG OKRUŽENJA ZA DSP NA PRINCIPU CRNE KUTIJE Mitar Tankosić, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Uglješa Mićić, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Đorđe Miljković, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Ivan Kaštelan, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija U ovom radu je prikazan jedan način automatskog ispitivanja softvera na udaljenim platformama, zasnovan na primeni metode crne kutije. Pored udaljenosti platformi na kojima se obavlja ispitivanje potrebno je rešiti i problem ispitivanja softvera na različitim operativnim sistemima. Cilj je da se proces ispitivanja u potpunosti automatizuje, da bude što pouzdaniji, prilagodljiv aktuelnim operativnim sistemima, ali i nezavistan u odnosu na prekid komunikacije između udaljene platforme i ispitivača.
RT1.5 OPTIMIZACIJE PIXMAN BIBLIOTEKE ZA ARHITEKTURU MIPS32R2 Đorđe Pešut, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Jovan Zelinčević, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Teodora Novković, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, Srbija Branimir Vasić, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Kako je grafička obrada na procesorima prenosnih uređaja veoma zahtevan posao, postoji stalna potreba za poboljšanjima biblioteka koje su zadužene za obradu slike. U ovom radu su opisane tehnike kojima je izvršena optimizacija biblioteke za manipulaciju nad pikselima, Pixman, za arhitekturu MIPS32R2. Ovo je RISC (Reduced Instruction Set Computer) arhitektura i opisane tehnike mogu da se u manjoj ili većoj meri iskoriste i za druge biblioteke za rad sa pikselima na različitim RISC arhitekturama.
RT1.6 OPTIMIZACIJA BIBLIOTEKE JPEG-TURBO ZA ARHITEKTURU MIPS DSPR2 Teodora Novković, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, Srbija Đorđe Pešut, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Darko Lauš, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Željko Lukač, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Biblioteka jpeg-turbo je projekat otvorenog koda koji obezbeđuje SIMD (eng. Single-Instruction, Multiple-Data) implementaciju i ubrzanje standardne JPEG (eng. Joint Photographic Experts Group) biblioteke za kompresiju i dekompresiju slike. Usled činjenice da mobilne platforme poseduju ograničene resurse, javlja se potreba za ubrzanjem standardne JPEG biblioteke i tako nastaje jpeg-turbo biblioteka, koja danas obuhvata optimizacije za Intel, ARM i PowerPc sisteme. SIMD implementacija daje odlične rezultate i ubrzanja kod aplikacija koje koriste jednostavne operacije nad 8-bitnim ili 16-bitnim podacima, tako da ova biblioteka ima veoma široku primenu u operativnim sistemima i aplikacijama na mobilnim platformama. Ovaj rad prikazuje tehnike optimizacije, prilagođenje i optimizacije rutina jpeg-turbo biblioteke za kompresiju i dekompresiju slike za MIPS 74K arhitekturu, kroz korišćenje MIPS DSPr2 (eng. Digital Signal Processing) proširenja osnovnog instrukcijskog skupa. Ovaj instrukcijski skup je namenjen za digitalnu obradu signala uz pomoć vektorskih instrukcija.
RT1.7 AUTOMATIZACIJA ISPITIVANJA BLUETOOTH UREĐAJA NA CILJNOJ DSP PLATFORMI Maksim Radmanović, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Miloš Nedić, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Miodrag Đukić, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, Srbija Robert Pečkai-Kovač, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija U radu je dat opis jednog rešenja za automatsko ispitivanje bluetooth komunikacije. Ovo rešenje uključuje upotrebu bluetooth uređaja na ciljanoj DSP platformi. Ispitivanje bluetooth komunikacije iziskuje dobro poznavanje bluetooth protokola, a u kombinaciji sa ručnim ispitivanjem zahteva mnogo vremena. Cilj rada je da se prikažu prednosti razvijenog alata za automatizaciju ispitivanja bluetooth uređaja, kao što je ušteda vremena ispitivanja i eliminacija ljudskog faktora koji može da doprinese greškama pri ispitivanju, ali i jednostavna upotreba, bez potrebe za tehnološkim predznanjem.
RT2. Multimedijani sistemi predsedavajući: Dragan Janković, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu, Niš, Srbija Utorak, 14. jun, 16.30 h, Sala C, KC Toledo
RT2.1 IMPLEMENTACIJA 4K SERVISA NA BUDDYBOX PLATFORMI Radovan Marković, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, Srbija Sreten Tanacković, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Milan Ačanski, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Ilija Bašičević, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, Srbija U ovom radu je prikazano jedno rešenje implementacije 4K servisa na BuddyBox platformu. Cilj rada jeste proširenje mogućnosti reprodukcije video sadržaja visoke rezolucije (4K) koje se postiže integracijom dodatnog IPTV STB uređaja, u DTV sistem. U datom rešenju su implementirani moduli koji su obezbedili funkcionalnosti digitalne televizije. Dato proširenje se bazira na postojećim standardima digitalne televizije i standardima za komunikaciju
RT2.2 Upravljanje resursima digitalnog TV prijemnika za postizanje optimalnog iskorišćenja PLATFORME Nemanja Fimić, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Rade Simikić, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Ilija Bašičević, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, Srbija U ovom radu je prikazan metod upravljanja resursima digitalnog TV prijemnika u cilju postizanja optimalnog iskorišćenja raspoloživih resursa platforme. Ovaj metod je prvenstveno namenjen modernim digitalnim TV prijemnicima, sa većim brojem frekvencijskih odabirača i dekodera koji opslužuju jednog ili više klijenata. Upravljanje je ostvareno kroz poseban upravljački sloj programske podrške koji predstavlja proširanje srednjeg sloja programske podrške digitalnog TV prijemnika. Implementacija i testiranje su sprovedeni na satelitskom digitalnom TV prijemnika sa četiri frekvencijska odabirača i tri dekodera, koji podržava brzu promenu kanala i pokazali su ispravno ponašanje upravljačkog sloja u svim testnim slučajevima uz optimalnu potrošnju resursa.
RT2.3 APSTRAKCIJA PRISTUPA BACKEND SERVERU U IP TELEVIZIJI Stefan Stefanović, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Pavle Racković, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Đorđe Simić, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija IPTV (Internet Protocol TV) omogućava prenos digitalnog televizijskog signala putem širokopojasne IP (Internet Protocol) mrežne infrastrukture. Poslednjih desetak godina, usled intezivnog razvoja interneta pojavio se značajan broj pružalaca IPTV usluga. Ovaj rad ima za cilj da predstavi jedan model rada IP televizije, kroz prikaz komunikacije sa pozadinskim (backend) serverima koji služe za dostavu podataka korisniku.
RT2.4 TEHNIČKO REŠENJE FIZIČKE ARHITEKTURE AUDIO I VIDEO GREBERA RT -AV4K Velibor Škobić, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Mladen Krbanjević, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Ivan Resetar, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Audio i video greber RT-AV4K predstavlja fizičku arhitekturu projektovanu za primenu u automatizovanim sistemima za funkcionalno ispitivanje multimedijalnih i drugih uređaja potrošačke elektronike, sa osnovnom namenom preuzimanja, po potrebi digitalizacije video i audio signala, te izvršavanje algoritama iz predefinisanih ispitnih scenarija. Motivacija za projektovanje ovog sistema je da se zamene komercijalno dostupni uređaji na tržištu koji predstavljaju suboptimalno rešenje za ciljnu primenu, i da se dodaju nove funkcionalnosti prethodnim rešenjima u skladu sa novousvojenim standardima u potrošačkoj elektronici, pre svega podrške za preuzimanje video signala ultravisokih rezolucija (4K, HDMI 2.0).
RT2.5 POTENCIJALNO REŠENJE UBRZANOG PRISTUPA EPG PODACIMA NA OTT STB UREĐAJU Vladimir Kosjer, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Ilija Đukić, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Mladen Ilić, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Vladimir Živkov, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Rad prikazuje jedan od načina za skraćivanje vremena potrebnog da se prikupe podaci za kreiranje elektronskog programskog vodiča (EPG – Electronic Program Guide), koji će biti prikazan korisniku putem korisničkog interfejsa. U tu svrhu, predlaže se korišćenje lokalne baze podataka, smeštene na uređaju za prijem digitalnog signala baziranog na Android operativnom sistemu. U bazi bi se čuvali podaci i time se znatno ubrzao prikaz skinutih podataka u vidu EPG-a na ekranu korisnika. Umesto tradicionalnog prenosa informacija u vidu DTV (DTV – Digital Television) transportnog toka podataka, predloženo rešenje se u potpunosti okreće komunikaciji sa mrežnim poslužiocem putem Internet mreže koristeći OTT (Over The Top) tehnologiju.
RT2.6 TRANSKODOVANJE PODATAKA ZA POTREBE SMEŠTANJA U MPEG TRANSPORT STREAM Vladimir Polovina, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija Stefan Stefanović, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Đorđe Simić, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Doc. dr Ivan Kaštelan, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, Srbija Za potrebe emitovanja digitalne televizije (kablovski, preko zemaljskih antena ili satelitski) prema standardima DVB (Digital Video Broadcasting) organizacije, kompresovani audio/video sadržaj se smešta u MPEG Transport Stream kontejner datoteku. U MPEG Transport Stream (transportni tok) nije moguće smestiti bilo koji kompresovani audio/video sadržaj. Ovaj rad se bavi problemom smeštanja podataka u MPEG transportni tok, kada oni nisu kompresovani nekim od podržanih standarda kompresije. Tada se vrši tzv. transkodovanje podataka. Transkodovanje predstavlja proces u kome se podaci dekoduju (dekompresuju), a zatim se tako dobijeni sirovi podaci koduju (kompresuju) primenom pravila nekog od standarda kompresije podržanog od strane MPEG transportnog toka.
RT2.7 UPRAVLJANJE MULTIMEDIJALNIM SADRŽAJIMA IZMEĐU TV I SMARTPHONE UREĎAJA ZASNOVANO NA BLUETOOTH TEHNOLOGIJI Mina Badovinac, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Vladimir Stojanović, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Tihomir Anđelić, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Marko Nešović, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Cilj ovog rada je da se na jednom mestu grupišu praktične primene Bluetooth tehnologije u proširenju osnovnih funkcionalnosti modernih TV uređaja. U radu je predstavljeno realizovano rešenje interakcije Smartphone i TV uređaja u vidu grafičke korisničke aplikacije na TV uređaju. Pomenuta interakcija zasnovana je na korišćenju multimedijalnih mogućnosti ovih uređaja. U uvodnom poglavlju se govori o Bluetooth tehnologiji u celini i prednostima Bluetooth-a kao načina komunikacije između navedenih uređaja. Dalje u radu prikazane su mogućnosti kojima korisnik raspolaže posredstvom aplikacije na ekranu TV uređaja zajedno sa konceptom rešenja i detaljima njegove realizacije.
RT3. Kompajleri i simulatori predsedava: Bojan Mrazovac, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, Srbija Sreda, 15. jun, 14.30 h, Sala C, KC Toledo
RT3.1 ANALIZA INFORMACIJA O C KOMPAJLERU NA OSNOVU SADRŽAJA BINARNIH FAJLOVA Srđan Popić, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Velibor Ilić, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Ivan Velikić, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Nikola Teslić, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, Srbija Kada je potrebno verifikovati softversku komponentu u skladu sa datim zahtjevima, često se provjerava i informacija o kompajleru pomoću kojeg je komponenta kompajlirana. Ukoliko je u zahtjevima za razvoj neke softverske komponente traženo da se koristi određeni kompajler, provjera ovog zahtjeva je često bila trivijalna i ne postoji konkretan način provjere. Kod provjere ovakvog zahtjeva za softverske komponente razvijene u C programskom jeziku, jedino mjesto na kojem ove informacije mogu da se nađu jeste binarni fajl. Kako niti jedan standard za C programski jezik ne obavezuje kompajler da informaciju o sebi ostavlja u rezultujućem fajlu, nije moguće ni očekivati ovu informaciju u binarnom fajlu. Ipak, binarni fajl je najvjernija slika i posljedica procesa razvoja softverske komponente, i dalje predstavlja najbolje mjesto za analizu informacija o kompajleru. Ovaj rad istražuje mogućnosti pronalaženja informacija o kompajleru, na osnovu sadržaja binarnih fajlova, sa fokusom na naziv kompajlera.
RT3.2 PRILAGOĐAVANJE PROGRAMSKOG PREVODIOCA LLVM ZA ARHITEKTURU POWERPC32 BEZ MODULA ZA OPERACIJE SA POKRETNIM ZAREZOM Strahinja Petrović, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Petar Jovanović, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Bojan Mrazovac, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Milan Knežević, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Programski prevodioci predstavljaju važan alat koji omogućuje da programi napisani u višim programskim jezicima budu prevedeni u mašinski jezik. Cilj ovog rada je realizacija podrške za prevodilac CLANG/LLVM u vidu omogućavanja prevođenja programa na arhitekturu PowerPC kada jediica za rukovanje vrednostima u pokretnom zarezu ne postoji na ciljnoj arhitekturi.
RT3.3 OPTIMIZACIJA PETLJI U SSA MEĐUKODU Miloš Pajkić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija Ivan Rajković, Mikro Elektronika D.O.O, Zemun, Beograd, Srbija Saša Stojanović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija Dragan Bojić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija Optimizacija programskih prevodilaca je predmet istraživanja od pojave prvih računara zasnovanih na mikroprocesorima. U ovom radu se posmatra optimizacija petlji u cilju skraćivanja vremena izvršavanja. Optimizacija se izvodi nad SSA reprezentacijom izvornog koda i ne zavisi od korišćenog programskog jezika. U kodu se najpre prepoznaju bazični blokovi kako bi se otkrile petlje pogodne za optimizaciju. Iz petlji se zatim izmešta invarijantni kod, nakon čega se radi redukcija koda petlje zasnovana na analizi bazičnih i zavisnih indukcionih promenljivih. Analiza indukcionih promenljivih se koristi i za eliminisanje mrtvog koda. Optimizacije su implementirane za kompajler MikroElektronike. Ispitivanja su pokazala da na testiranim primerima implementirane optimizacije skraćuju vreme izvršavanja za više od 20%.
RT3.4 VIZUELNI SIMULATOR OPERATIVNE MEMORIJE SA PREKLOPLJENIM PRISTUPOM MEMORIJSKIM MODULIMA Katarina Milenković, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija Žarko Stanisavljević, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija Jovan Đorđević, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija U ovom radu opisan je vizuelni simulator operativne memorije sa preklopljenim pristupom memorijskim modulima VSMIS (Visual software System for Memory Interleaving Simulation), koji je kreiran za potrebe kursa iz Arhitekture i organizacije računara 1 na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Simulator omogućava studentima da kroz praktičan rad na laboratorijskim vežbama, kao i kroz samostalan rad kod kuće, upotpune i prošire svoje znanje. VSMIS korisniku pruža mogućnost inicijalizacije delova sistema na željeni način i upravljanja tokom simulacije na nivou takta. Korisnik ima mogućnost da prati izvršavanje simulacije kroz grafički interfejs. Jednostavnom navigacijom moguće je vršiti kretanje kroz čitavu hijerarhiju sistema. U toku izvšavanja simulacije korisnik ima mogućnost da posmatra i postavlja stanje memorijskih lokacija. U svakom trenutku korisnik može da vrati simulaciju inicijalizovanog sistema na početak i na taj način posmatra izvršavanje simulacije za više različitih stanja memorije.
RT3.5 JEDNO REŠENJE IMPLEMENTACIJE SIMULATORA DOGAĐAJA U AUTOMOBILU Goran Peić Bibić, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, Srbija Branimir Kovačević, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, Srbija Marko Kovačević, Fakultet Tehničkih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, Srbija Tomislav Maruna, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija U ovom radu je opisana implementacija simulatora koji razmenjuje podatke sa klijentskom aplikacijom posredstvom bluetooth protokola. Simulator definiše događaje kao što su trenutna brzina kretanja automobila, broj obrtaja motora, nivo goriva, kvarovi na motoru i drugi događaji. Simulator definiše događaje koji se predstavljaju korišćenjem OBD-II sistema koji se po standardu ISO 15765-4 koristi u svim vozilima. Poređenjem predloženog rešenja sa postojećim rešenjima može se zapaziti poboljšanje u pogledu brzine slanja zahtevanih podataka korisničkoj aplikaciji.
RT3.6 PREDLOG MODELA SISTEMA ZA PREDIKCIJU POJAVE JUTARNJIH MRAZEVA Miloš Ilić, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Prištini, Kosovska Mitrovica, Srbija Petar Spalević, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Prištini, Kosovska Mitrovica, Srbija Mladen Veinović, Fakultet za informatiku i računarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd Pojava jutarnjih mrazeva u prolećnim danima donosi velike probleme i strah stanovništvu koje se bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Predikcija pojave jutarnjih mrazeva je veliki izazov jer dužina trajanja i jačina mogućeg mraza zavisi od velikog broja parametara. Precizna vremenska prognoza pojave mraza može umanjiti ili potpuno sprečiti štetu blagovremenim informisanjem poljoprivrednih proizvođača kako bi se pripremili i na određeni način zaštitili. Uvođenjem automatizovanog sistema zaštite koji bi radio sa minimalim ljudskim angažovanjem mogu se ostvariti velike performanse. U radu je dat predlog modela sistema za predikciju pojave mrazeva. Predikcija je bazirna na data mining algoritmima implementiranim u sklopu Weka alata, dok je za prikupljanje potrebnih parametara dat predlog kreiranja sopstvene meteorološke stanice.
RT4. Računarski sistemi predsedavajući: Vladan Vučković, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu, Niš, Srbija Četvrtak, 16. jun, 8.00 h, Sala C, KC Toledo
RT4.1 UPOTREBA LINUKS KONTEJNERA KAO MERA ZAŠTITE U NAMENSKIM SISTEMIMA SA VIŠE PROCESA Marko Čupić, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Marko Nešović, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Tihomir Anđelić, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Nemanja Lukić, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija U ovom radu su iznete neke preporuke za podešavanje i korišćenje Linuks kontejnera kao mere zaštite u namenskim sistemima. Cilj rada je da izloži neke prednosti koje donosi upotreba kontejnera kad je u pitanju zaštita od neovlašćenih pristupa resursima sistema. Rad se ne bavi projektovanjem sistema koji upotrebljavaju kontejnere, ali će biti i par reči o toj temi jer pravilna upotreba Linuks kontejnera pored bolje zaštite nameće neke veću modularnost i robusnost celog sistema, koje takođe sistem čine bezbednijim.
RT4.2 JEDNO REŠENJE AUTOMATIZACIJE UPRAVLJANJA SPORTSKOM INFRASTRUKTUROM Miodrag Nikolić, Visoka tehničko tehnološka škola strukovnih studija, Kruševac Milena Stojić, Tehnicom, Beograd U radu je prikazano jedno realizovano rešenje automatizacije upravljanja infrastrukturom sportske hale “Čair” u Nišu. Izvršena je analiza neophodnosti primene centralizovanog računarskog sistem za nadzor i upravljanje izvršnim elektromotornim uređajima sa aspekta povećane pouzdanosti, energetske i druge efikasnosti. Istaknut je značaj primene mikroračunarskog upravljanja i prednosti programabilnih sistema kao otvorenih i fleksibilnih rešenja. Izložen je centralizovani sistema za nadzor i upravljanje realizovan u procesu rekonstrukcija i adaptacije sportske hale “Čair” u Nišu.
RT4.3 JEDNO REŠENJE NADZORNOG SISTEMA ZA ZAŠTITU JAVNIH OBJEKATA Miodrag Nikolić, Visoka tehničko-tehnološka škola, Kruševac Milena Stojić, Tehnicom, Beograd, Dejan Radojević, SC “Čair”, Niš Slobodan Nikolić, Matematički fakultet, Beograd U radu je prikazano jedno realizovano rešenje nadzorno signalnog sistema za zaštitu Sportske hale “Čair” u Nišu. Detaljno su objašnjena tehnička rešenja primenjena tokom rekonstrukcije i adaptacije hale. Ukazano je na primenljivost iznešenih rešenja i na druge javne objekte. Predložena je primena iznešenih rešenja u adaptaciji starih i izgradnji novih škola.
RT4.4 DEFINISANJE ADEKVATNIH MERA U FUNKCIJI ZAŠTITE POSLOVNIH INFORMACIONIH SISTEMA Nikola Dragović, Visoka škola strukovnih studija za informacione tehnologije - ITS, Beograd, Srbija Svetlana Anđelić, Visoka škola strukovnih studija za informacione tehnologije - ITS, Beograd, Srbija Bojan Ristić, Visoka škola strukovnih studija za informacione tehnologije - ITS, Beograd, Srbija Kompjuterski kriminal, zbog svog specifičnog karaktera, visoke stope rasta i velike društvene opasnosti, u sve većoj meri postaje vrlo ozbiljan društveni problem. U radu je ukazano na značaj definisanja i propisivanja pravila kojima će se zaštititi i osigurati odvijanje vitalnih procesa i funkcija institucije, u kojoj se računarski sistemi koriste.
RT4.5 SISTEM PREPORUKE U ELEKTRONSKOJ TRGOVINI U BIG DATA OKRUŽENJU Aleksandar Simović, Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija, Beograd, Srbija Zoran Ćirović, Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija, Beograd, Srbija Sistemi preporuke u elektronskoj trgovini su postali veoma popularni u protekloj deceniji. Kako broj proizvoda kompanije raste, potreba za sistemima za preporučivanje je takođe povećana. Algoritam sistema pokušava da predvidi proizvod od interesa i preporučuje one proizvode koji se podudaraju sa korisničkim potrebama što je moguće tačnije. Elektronske prodavnice mogu povećati svoj profit povećanjem prodaje koji će se očigledno javiti kada je korisniku predstavljeno više proizvoda koji su u skladu sa njegovim interesovanjima i potrebama. Sa eksponencijalnim rastom dostupnih podataka, tradicionalni data menadžment sistemi gube mogućnost njihove obrade i analize u Big Data okružeju.
RT4.6 SISTEM ZA IZVRŠENJE HBBTV SERTIFIKACIONIH TESTOVA, RT -HARNESS Kvrgić Dražen, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Novak Sebastian, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Stefanović Dejan, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija U radu je opisan sistem RT-HARNESS koji predstavlja okruženje za izvršavanje HbbTV sertifikacionih testova, kao i za razvoj i verifikaciju novih HbbTV testova. HbbTV testovi su javascript bazirane HbbTV aplikacije. Verifikacija testova se zasniva na emulaciji HbbTV okruženja u web pretraživaču PC računara. Korisnički interfejs je realizovan korišćenjem web komponenti razvijenih pomoću Polymer 1.0 biblioteke. Kao platforma, izabrano je poznato rešenje za razvoj JavaScript serverskih web aplikacija - Node.js. Ovim je stvoreno okruženje koje može lako da se prilagodi novim zahtevima testova.
RT4.7 GRUPISANJE NA GRAFOVIMA SA HIBRIDNOM LOKALNOM OPTIMIZACIJOM PRETRAŽIVANJA Rava Filipović, ORAO a.d., Bijeljina, RS, BiH U ovom radu je opisan problem grupisanja u disjunktne neprazne klastere na grafovima sa hibridnom lokalnom optimizacijom pretraživanja članova neke društvene mreže, sa posebnim osvrtom na rješavanje MIN-CUT problema, koji koristi Ncut kao funkciju cilja. Za rješavanje problema, predložena je Metoda promjenljivih okolina. Ovaj rad je implementiran u okviru rješavanja problema podjele u klastere tako da normalizovan presjek, kao jedan od kriterijuma klasterovanja grafa, optimizuje funkciju cilja u društvenim mrežama.
RT5. Softverski sistemi predsedava: Zora Konjović, Univerzitet Singidunum, Beograd, Srbija Četvrtak, 16. jun, 10.00 h, Sala C, KC Toledo
RT5.1 Rad po pozivu RAZVOJ SOFTVERSKE INDUSTRIJE U SRBIJI: OBRAZOVNI PROSTOR SRBIJE KOJI ZADOVOLJAVA POTREBE TRŽIŠTA RADNE SNAGE SRPSKE SOFTVERSKE INDUSTRIJE Zora Konjović, Univerzitet Singidunum, Beograd Bratislav Milovanović, Univerzitet Singidunum, Beograd U radu se razmatra pitanje obrazovanja kadrova za sektor softverske industrije u Srbiji. Pri tome je, u kontekstu ovoga rada, termin “u Srbiji” odrednica za dva aspekta obrazovanja softverskih stručnjaka. Prvi je Srbija kao tržište rada za softverske profesionalce sa mogućim specifičnim zahtevima, a drugi je obrazovni prostor u Srbiji koji produkuje softverske profesionalce. Ovde namerno kažemo prostor a ne sistem, jer se u radu prikazuje i jedan primer alternativnog obrazovanja kojim se u Srbiji softverski profesionalci osposobljavaju za svoj posao. Rad se sastoji iz tri osnovna dela. U prvom delu je dat pogled autora na glavne uticajne faktore, sadašnje i buduće, na softversku radnu snagu u Srbiji. U drugom delu prikazani su trenutno poželjni profesionalni profili (kompetencije) softverskih eksperata u međunarodno konkurentnoj srpskoj softverskoj kompaniji, odabrani visokoškolski studijski programi iz ove oblasti koje nude institucije u Srbiji i prikazan je iskustveni slučaj prvog autora rada na razvoju i realizaciji vaninstitucionalnog profesionalnog razvoja softverskih eksperata. Na kraju, u trećem delu, izvedeni su zaključci koji, između ostalog, predstavljaju pokušaj da se predlože modalitete profesionalnog razvoja softverskih stručnjaka sa ciljem zadovoljavanja zahteva srpskog tržišta radne snage u softverskoj industriji.
RT5.2 PROCES RAZVOJA SOFTVERA FAZA PLANIRANJA IZRADE REŠENJA Vladimir Savić, Schneider Electric DMS NS, Novi Sad, Srbija Faza planiranja izrade rešenja počinje nakon što je završena analiza određene grupe korisničkih ili sistemskih zahteva, na osnovu čega je napisan nacrt idejnog rešenja. Tokom planiranja do izražaja dolazi odabrana metodologija buduće izrade rešenja, na osnovu koje se sastavlja plan izrade. Potrebno je pronaći optimalni nivo dekompozicije ukupnog planiranog posla na elementarne razvojne aktivnosti. Osim složenosti koja određuje potrebno trajanje poslova, treba uzeti u obzir i njihovu međusobnu zavisnost koja diktira njihov raspored u zadatom vremenskom okviru. Planiranje mora da obuhvati i glavna ograničenja, koja se odnose na raspoloživost i stručnost razvojnih inžinjera i inženjera koji obavljaju kontrolu kvaliteta.
RT5.3 SOFTVERSKO GENERISANJE PROGRAMSKIH SEGMENATA BAZIRANIH NA STRATEGIJAMA MODELIRANIM POMOĆU XML-A Đorđe M. Pešić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Istraživačko-razvojni Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Sofija B. Purić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija Marko J. Mišić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija Jelica Ž. Protić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija Ovaj rad prikazuje softverski alat za generisanje ispitnih pitanja iz oblasti analize vremenske složenosti algoritama. Ispitno pitanje iz ove oblasti najčešće čini programski segment čiju složenost treba odrediti. Ova pitanja se zadaju na ispitu iz predmeta Programiranje 1, na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Prikazan je deo sistema koji omogućava da se način na koji se generišu programski segmenti zada kao ulaz u softverski alat. Za opisivanje tih ulaznih podataka korišćen je XML format, dok je za opis pravila kreiranja XML datoteka korišćen XML Schema jezik. Sistem vrši parsiranje ulaznih podataka i na osnovu njih kreira sintaksno stablo iz koga se generiše programski segment. Rezultat je veliki skup različitih programskih segmenata koji se mogu zadati na ispitu.
RT5.4 MODEL ANALIZE TEKSTUALNIH DOKUMENATA IZ OBLASTI ODRŽAVANJA PRIMENOM SAVREMENOG IT ALATA – TEXT MINING Saša Petrović, Vojna pošta br. 1102 Beograd, Gardijska 7, 11000 Beograd, Srbija Jasmina Lozanović Šajić, Inovacioni centar Mašinskog fakulteta u Beogradu, Univerzitet u Beogradu, Srbija Nataša Kljajić, Vojnotehnički institut, Beograd, Srbija Problem obrade velike količine informacija, naročito tekstualnih, postaje sve veći u savremenom svetu, kako količina informacija postaje sve veća. U bilo kojoj oblasti ljudske delatnosti raste problem gubljenja korisnih informacija i znanja u tako velikim kolekcijama ili bazama podataka. Zahvaljujući napretku računarske tehnike i informatike, odnosno namenskih softverskih paketa, taj problem se može prevazići. Na konkretnom problemu analize trendova u održavanju, primenom savremenog softverskog rešenja, prikazan je model upotrebe tehnike Text mining-a.
RT5.5 DATA MINING: IMPLIKACIJE FILTEROVANJA RANGIRANJEM NA PERFORMANSE KLASIFIKACIONOG MODELA Olivera Janković, ORAO a.d., Bijeljina, RS, BiH U radu će uz neophodan teorijski okvir biti prikazan način redukcije obima podataka selekcijom atributa, korištenjem metode filtera - rangiranjem atributa individualno, sa ciljem eliminisanja negativnog uticaja irelevantnih atributa na performanse klasifikacije i povećanja ukupne tačnosti klasifikacionog modela. Eksperimentalna postavka ovog pristupa uključuje tri različita evaluatora atributa (koji evaluiraju na osnovu Gain Ratio (GR), Information Gain (IG) i Chi-Squared (CS)), te klasifikatore stablo odlučivanja J48 i algoritme najbližih susjeda IB1 i IBk za potrebe klasifikacije.
RT5.6 INFORMACIONI SISTEM ZA GENERISANJE MAPE UDOBNOSTI PUTEVA Željko Jovanović, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu, Čačak, Srbija Ranko Bačević, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu, Čačak, Srbija Radoljub Marković, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu, Čačak, Srbija Siniša Ranđić, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu, Čačak, Srbija Dragan Janković, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu, Čačak, Srbija U ovom radu predstavljen je informacioni sistem za generisanje mapa udobnosti puteva. Kao osnova za razvoj sistema i izvor infromacija udobnosti korišćena je Android aplikacija koja pomoću vrednosti dobijenih sa akcelerometra računa parametre udobnosti prilikom transporta. Izmerene vrednosti pamti u datoteke u odgovarajućem formatu. Zapamćene datoteke se postavljaju na realizovani informacioni sistem nakon čega se mogu pregledati i analizirati. Kao finalni rezultat svih snimljenih merenja moguće je generisati mapu udobnosti puteva. U radu su predstavljene trenutne funkcije sistema kao i trenutna mapa udobnosti puteva u Srbiji. Na osnovu prikupljenih podataka oko 50% puteva je udobno, 44% je umereno neudobno, a 6% je neudobno.
RT5.7 STUDENTSKA ANKETA KAO ALAT ZA PRAĆENJE INDIKATORA KVALITETA VISOKOŠKOLSKIH USTANOVA Danijel Mijić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Istočno Sarajevo, Bosna i Hercegovina Mjerenje indikatora kvaliteta i praćenje njihovih vrijednosti tokom vremena predstavljaju elemente sistema upravljanja kvalitetom na visokoškolskim ustanovama. Problemi koji su povezani sa mjerenjem indikatora kvaliteta odnose se na identifikaciju mjerljivih izlaza iz procesa visokog obrazovanja, kao i na metode i instrumente za mjerenja izlaza. Kao jedna od grupa indikatora kvaliteta visokoškolskih ustanova u domenu obrazovnog rada koriste se indikatori dobijeni na osnovu studentske evaluacije kvaliteta. U ovom radu je prikazan softverski alat za mjerenje i praćenje vrijednosti indikatora kvaliteta, kao i rezultati njegove primjene na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu u periodu od nepunih šest godina.
RT5.8 SERVERSKA APLIKACIJA ZA UNAPREĐENJE ELEKTRONSKOG TESTIRANJA STUDENATA Marko M. Spasojević, Visoka ICT škola, Beograd, Srbija Milanko Kragović, Visoka ICT škola, Beograd, Srbija Natalija Vugdelija, Visoka ICT škola, Beograd, Srbija Nenad Kojić, Visoka ICT škola, Beograd, Srbija Razvoj informacionog društva je današnjim studentima proces elektronskog učenja odavno učinio dostupnim a možda i primarnim. Ovo je naročito izraženo u obrazovanju kadra u oblasti Internet tehnologija. Na tržištu je dostupan veliki broj različitih softverskih rešenja za elektronsko učenje i testiranje, i nekoliko ovih rešenja je analizirano i primenjeno u Visokoj ICT školi. Vremenom je potreba za prilagođavanjem ovih rešenja specifičnim zahtevima materija predmeta i uslova rada dovela do potrebe kreiranja potpuno novog softvera koji će imati sve dobre karakteristike postojećih rešenja i implementirana sva potrebna unapređenja koja rešavaju uočene nedostatke. U ovom radu analizirana je potreba, prednosti i mane elektronskog testiranja kao i prednosti i mane primenjivanih softverskih alata sa ciljem definisanja funkcionalnosti za novi softver. Na kraju, pomenuti uslovi su realizovani kroz novu serversku aplikaciju sa unapređenim i specifičnim funkcionalnostima za elektronsko testiranje studenata na predmetima iz oblasti računarskih mreža.
RT5.9 PREGLED STANJA I PREDLOG PRIMENE INFORMACIONO-KOMUNIKACIONIH
TEHNOLOGIJA U Milan Paroški, Uprava za zajedničke poslove pokrajinskih organa, Novi Sad, Srbija Miroslav Zarić, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, Srbija Zora Konjović, Univerzitet Singidunum, Beograd, Srbija Pokrajinska vlada peridično sprovodi pregled stanja i primene informaciono komunikacionih tehnologija (IKT) u lokalnim samoupravama na teritoriji Vojvodine. U ovom radu su dati najznačajniji podaci iz realizovanog projekta kao i analiza podataka, koji su prikupljeni krajem 2015 godine. Takodje je dat osvrt na neke od prethodnih analiza. Na kraju su data zaključna razmatranja kao i predlog oblasti delovanja i projekata svrstanih po strateškim pravcima delovanja.
SEKCIJA ZA TELEKOMUNIKACIJE – TE
TE1. Telekomunikacije Predsedava: Aleksandra Smiljanić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu Utorak, 14. jun, 16.30 h, Sala 2
TE1.1 DETEKCIJA EKSTREMNIH KORISNIKA U TELEKOMUNIKACIONIM MREŽAMA POMOĆU ANALIZE SOCIJALNIH MREŽA Stefan Kostić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu Jelena Sretenović, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu Mirjana Simić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu Miroljub Kostić, Republički zavod za statistiku, Beograd Socijalne mreže su društvene strukture koje se sastoje od čvorova koji predstavljaju ljude i veza koje predstavljaju interakcije između ljudi. Informacije koje se odnose na veze su veoma vredne i mogu pružiti veliki uvid u posmatranu grupu ljudi. Brojni su razlozi, među kojima i finansijski, zbog kojih je mrežnim operaterima vrlo korisno da imaju uvid u ponašanje svojih korisnika. Analiza socijalnih mreža se nameće kao jedan od mehanizama koji, zajedno sa teorijom grafova, može pružiti nove bitne informacije operaterima. U ovom radu ćemo prikazati mehanizam kojim se mogu detektovati ekstremni korisnici u telekomunikacionim mrežama, koji mogu predstavljati realne osobe, call centre, ali i potencijalne lažne korisnike koji vrše neke mahinacije i prevare unutar mreže.
TE1.2 PERSONALIZOVANI VODIČ ZA IZBOR MULTIMEDIJALNIH SADRŽAJA Marko Krstić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, i Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge u Beogradu Milan Bjelica, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu U mnoštvu multimedijalnog sadržaja koji je danas dostupan, korisniku nije uvek lako pronaći onaj koji odgovara njegovim interesovanjima. Rešenje ovoga problema mogao bi biti personalizovani vodič koji bi učio interesovanja korisnika i u skladu s njima preporučivao sadržaje od interesa. Pri projektovanju ovakvog vodiča trebalo bi voditi računa o zaštiti privatnosti korisnika, mogućnosti izvršavanja aplikacije na mobilnim uređajima i izboru kontekstualnih informacija. Ceo proces, od akvizicije relevantnih podataka, pa do pružanja preporuka, može se obaviti lokalno, čime se u potpunosti štiti privatnost korisnika. Predloženi sistem na bazi neuralne mreže može se koristiti i na mobilnim uređajima s ograničenim resursima (procesorskom moći, kapacitetom memorije i baterije). Zbog svoje male računske složenosti i mogućnosti treniranja neuralne mreže u realnom vremenu, usvojen je ELM (Extreme Learning Machine) algoritam učenja. Posebna pažnja posvećena je i izboru kontekstualnih informacija. Pokazali smo da je dovoljno koristiti informacije o vremenu i danu kada je korisnik gledao sadržaj kako bi se ubrzalo učenje interesovanja i sistem počeo da pruža pouzdane preporuke. Ove informacije ne zahtevaju eksplicitno učešće korisnika i moguće ih je direktno dobiti iz operativnog sistema korisničkog uređaja.
TE1.3 MODEL MULTIKANALNE VLC OPTO-TELEKOMUNIKACIJE IZMEĐU SOC RAZVOJNIH I IOT/SENZORSKIH SISTEMA Jovan Ivković, Tehnički Fakultet „Mihajlo Pupin“ Zrenjanin Alempije Veljović, Tehnički Fakultet Čačak, Univerzitet u Kragujevcu Ljiljana Stanojević, Vladimir Veljović Ovaj rad predstavlja nastavak istraživanja u oblasti analize, modelovanja i uspostavljanja optimalnog modela PAN VLC opto-telekomunikacije između razvojnih SoC računarskih, mikrokontrolerskih, IoT i senzorskih sistema. U njemu je predstavljen koncept i dizajn rešenja primo – predajnih elektronskih sklopova namenjenih za uspostavljanje peer-to-peer komunikacije na malim rastojanjima između uređaja visoke energetske efikasnosti. Veliki broj ovakvih uređaja na malom prostoru je izazov za rad klasičnih radio primo-predajnika u raspoloživim ISM RF područjima, sa druge strane širina raspoloživog opsega u svetlosnom delu spektra predstavlja ogroman potencijal.
TE1.4 ANALIZA ISKORIŠTENOSTI LINKA U DETERMINISTIČKIM MREŽAMA Miladin Sandić, Institut RT-RK, Banja Luka, Bosna i Hercegovina Gordana Velikić, Institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Vladimir Davidović, Institut RT-RK, Banja Luka, Bosna i Hercegovina Aleksandar Bilbija, Institut RT-RK, Banja Luka, Bosna i Hercegovina U okvirima ovog rada analiziran je uticaj perioda i veličine TT paketa na iskorištenost linka u determinističkim mrežama. Takođe, dat je i osvrt na uticaj PCF i RC paketa na iskorištenost linka. Kao osnova za analizu poslužile su nam TTEthernet mreže. Opisane su sličnosti i razlike između standardne Ethernet i TTEthernet mrežne tehnologije. Objašnjen je princip kako se formira TT saobraćaj i kako se ostali tipovi saobraćaja prenose zajedno sa TT paketima koji su najznačajniji u TTEthernet mrežama. Dati rezultati iskorištenosti linkova su verifikovani pomoću programskog paketa TTE Tools 4.3.
TE1.5 ODREĐIVANJE TRENUTAKA SLANJA ETHERNET PAKETA Milutin Aksić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu Milan Bjelica, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu Primećeno je da popularni program za praćenje mrežnog interfejsa, Wireshark, pod operativnim sistemom Linux ne registruje tačna vremena slanja paketa na liniju. U ovome radu je predstavljena heuristika za korigovanje vremena slanja koje daje program Wireshark, tako da se dobiju vrednosti približnije stvarnim.
TE1.6 POKRIVANJE OBLASTI WIFI MREŽOM KORIŠĆENJEM BESPILOTNIH LETELICA Nataša Maksić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu Milan Bjelica, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu Potreba za brzim pokrivanjem date oblasti bežičnom telekomunikacionom mrežom naročito je izražena u vanrednim situacijama. U ovome radu je predstavljeno ekonomično rešenje, zasnovano na korišćenju malih bespilotnih letelica koje se automatski raspoređuju u predefinisanu strukturu iznad oblasti pokrivanja. Letelice međusobno razmenjuju informacije i na osnovu njih održavaju oblik jata kojim se obezbeđuje pokrivanje oblasti od interesa signalom bežične mreže. Performanse predloženog rešenja verifikovane su simulacijom u slobodnom softverskom alatu ns-3.
TE1.7 ALGORITAM ZA PROCENU KVALITETA EKSPOZICIJE SLIKE Ilija Popadić, Institut VLATACOM, Beograd Branislav
Todorović, Institut RT-RK, Novi Sad Uporedo sa razvojem velikog broja aplikacija koje su bazirane na obradi slike, značajno je porasla i potreba za efikasnom i pouzdanom procenom kvaliteta slike. U literaturi postoje tri vrste algoritama za procenu kvaliteta: a) algoritmi koji koriste referentnu sliku (engl. Full reference – FR), b) algoritmi koji delimično koriste referentnu sliku (engl. Reduced reference – RR), i c) algoritmi koji ne koriste referentnu sliku (engl. No reference – NR). Kada se govori o proceni kvaliteta slike, ono što prethodi fazi primene gore navedenih algoritama je procena kvaliteta ekspozicije, koja se može izvršavavati i u toku samog procesa generisanja slike. Čest je slučaj da u uređajima za akviziviciju slike postoje blokovi/aplikacije čija je funkcija procena kvaliteta ekspozicije. Za to su neophodni algoritmi za automatsku procenu ekspozicije, čija će se pouzdanost procene kvaliteta u značajnoj meri poklapati sa odlukama koje bi doneo čovek. Na ovaj način se izbegava subjektivna procena, a koristi objektivna procena. U ovom radu predstavljen je jednostavan i brz algoritam za procenu kvaliteta ekspozicije slike bez korišćenja referentne slike. Algoritam se koristi za procenu kvaliteta ekspozicije u akviziocionim blokovima uređaja za generisanje slike proširenog dinamičkog opsega (engl. High Dynamic Range – HDR).
TE1.8 POBOLJŠANJE RUTIRANJA U ZigBee Mesh Mrežama Aleksandar Majdak, Istraživačko-razvojni institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Milorad Vukadinović, Istraživačko-razvojni institut RT-RK, Novi Sad, Srbija Lazar Tešanović, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, Srbija Miloš Subotić, Istraživačko-razvojni institut RT-RK, Novi Sad, Srbija U ovom radu su date teorijske osnove, rezultati merenja kao i analiza merenja izvršenih u cilju poboljšanja rutiranja u ZigBee mesh mrežama. Merenja su rađena u prisustvu izvora smetnji (drugih uređaja koji komuniciraju putem ZigBee protokola na istom kanalu) kako bi se dobila što realnija slika ponašanja sistema u uobičajenom okruženju, kao i uvid u način odlučivanja uređaja koja putanja za isporuku paketa je najoptimalnija u datim uslovima. Na osnovu izvršenih merenja i rezultata dobijenih nakon obrade unapređen je način određivanja optimalne putanje za slanje poruka.
TE2. Telekomunikacije Predsedava: Zorica Nikolić, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu Utorak, 14. jun, 9.00 h, Sala 2
TE2.1 IZAZOVI PRI PROJEKTOVANJU HFSW RADARA Nikola Tošić, Institut VLATACOM, Beograd Bojan Džolić, Institut VLATACOM, Beograd Dejan Nikolić, Institut VLATACOM, Beograd Nikola Lekić, Institut VLATACOM, Beograd Branislav Todorović, Institut VLATACOM, Beograd Radari u kratkotalasnom (engl. High Frequency - HF) frekventnom opsegu, koji koriste površinski talas (engl. Surface Wave - SW) ostvaruju velike zone pokrivanja. Detekcija brodova i praćenje stanja morske površine do rastojanja od 200 nautičkih milja omogućava da se radari ovog tipa koriste kao deo sistema za nadgledanje eklsuzivne ekonomske zone. Specifičnost prostiranja kratkotalasnog površinskog talasa, koji prati zakrivljenost Zemlje, zahteva uzimanje brojnih faktora u obzir. Pored električnih svojstava vode i visine talasa na moru/okeanu, nivo prirodnih i veštačkih šumova, interferencija, kao i morski klater moraju biti pažljivo razmotreni u procesu projektovanja, razvoja, instalacije i eksploatacije HFSW radara.
TE2.2 MODELOVANJE PROSTIRANJA RADIO TALASA VF OPSEGA U TOKU SUNČEVOG X-FLERA Jovan Bajčetić, Vojna Akademija, Univerzitet Odbrane, Beograd Dušan Raičević, Vojna Akademija, Univerzitet Odbrane, Beograd Aleksandra Nina, Vojna Akademija, Univerzitet Odbrane, Beograd Rad predstavlja prikaz razvijene procedure za modelovanje prostiranja radio talasa VF opsega (Visoke frekvencije 3MHz - 30 MHz) u toku Sunčevog X-flera. Postupak omogućava izračunavanje upadnih uglova za svaku definisanu graničnu površinu između jonizovanih sredina na određenim visinama D-sloja jonosfere na osnovu izmerene plazmene frekvencije i zadatog ugla zračenja predajne antene. Ova procedura je primenjiva za sve frekvencijske opsege, a ograničena je na D-sloj jonosfere (60-90 km) u vremenskom intervalu trajanja posmatranog Sunčevog X-flera.
TE2.3 UTICAJ GREŠKE POZICIONIRANJA NA VEROVATNOĆU PREKIDA VEZE FSO SISTEMA SA SSC PRIJEMNIKOM Milica Petković, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu, Goran T. Đorđević, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu U ovom radu analizirana je verovatnoća prekida veze bežičnog optičkog sistema u slobodnom prostoru (FSO – free-space optics), dok se na prijemu vrši prekidačko kombinovanje (SSC − switch-and-stay combining) signala. Fluktuacije intenziteta optičkog signala javljaju se kao posledica gama-gama atmosferske turbulencije i greške pozicioniranja. Izvedeni su novi analitički izrazi za verovatnoću prekida veze FSO sistema, dati preko Mejerovih funkcija. Na osnovu izvedenih izraza dobijeni su numerički rezultati. Razmatran je uticaj greške pozicioniranja, kao i uslova atmosferske turbulencije na verovatnoću prekida veze sistema.
VEŠTAČKA INTELIGENCIJA – VI
VI1. Algoritmi i primene Predsedava: Saša Adamović, Fakultet za informatiku i računarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd Utorak, 14. jun, 16.00 h, Sala 1
VI1.1 PRIMENA METODE PRETHODNOG UČENJA KOD SVM ALGORITMA Jasmina Novaković, Belgrade Business School, Belgrade, Serbia Alimpije Veljović, Techical Faculty Čačak, University of Kragujevac, Čačak, Serbia Vladimir Veljović, Techical Faculty Čačak, University of Kragujevac, Čačak, Serbia U ovom radu istražujemo problem tačnosti klasifikacije SVM algoritma primenom metoda prethodnog učenja. U radu se koristi SVM algoritam jer pruža bolje predviđanje neviđenih test podataka, pružanje jedinstvenih optimalnih rešenja za problem u treniranju i postojanje manje parametara za optimizaciju u poređenju sa drugim algoritmima. Eksperimentalni rezultati pokazuju da se metodom prethodnog učenja mogu brzo identifikovati nevažni, redundantni atributi, kao i šum u podacima ako on postoji; kao i oni atributi koji su značajni za izučavanu pojavu. U radu se dokazuje da je primenom metoda prethodnog učenja za redukciju dimenzionalnosti podataka moguće znatno poboljšati performanse SVM klasifikatora.
|